U dugom putovanju čovečanstva, naši pokušaji merenja vremena su evoluirali od primitivnih lunarnih kalendara do pametnih satova današnjice, označavajući ključne trenutke u našem društvenom i tehnološkom razvoju.
Drevni ljudi su živeli u skladu s prirodnim ciklusima, a prvi koraci ka merenju vremena bili su lunarni kalendari pre 10.000 godina. Sunčani satovi i klepsidre su omogućili organizaciju dana. Najstariji sunčani sat na svetu pronađen u Egiptu potiče iz 1300. godine pre nove ere.
Revolutivni trenutak usledio je u Kini 1088. godine kada je Su Song stvorio vodeni sat sa nebeskim prikazima, postavljajući osnovu za prve mehaničke satove u Evropi. Ovaj period obeležen je “tik-tak” zvukom, simbolom preciznosti merenja vremena.
Industrijska revolucija 18. veka donela je masovnu proizvodnju mehaničkih satova, menjajući način kako ljudi doživljavaju vreme. U 20. veku, pojava kvarcnih satova i “kriza kvarca” značila je prekretnicu za tradicionalnu švajcarsku časovničarsku industriju. Nikolas Hajek je svojim “Swatch” kvarcnim satovima obnovio interesovanje za ovu vrstu satova.
Poslednje decenije svedoče o preokretu u tehnologiji merenja vremena. Mobilni telefoni i pametni satovi postali su nezaobilazni, pružajući nam funkcionalnosti koje idu iznad običnog merenja vremena. Ova evolucija postavlja pitanje kako će ova tehnološka revolucija oblikovati naše buduće percepcije vremena i svakodnevnog života.
Izvor: Report.rs, Foto: Pixabay
