Bitter Taste: Sve je počelo kao želja nekolicine drugara da stvaraju muziku koju vole i osećaju

Danas razgovaram sa članovima niškog metal benda Bitter Taste, Nikolom Vidanovićem (bubanj) i Lazarom Lazićem (bas gitara), talentovanim i kreativnim momcima pred kojima je blistava budućnost zbog velikog truda koji nesebično ulažu u svoju muziku.  Pričaćemo o njihovoj muzici, počecima i prvim koracima i iskustvima koja su stekli u svojoj karijeri. Pored Nikole i Lazara, bend čine i Dušan Mirović kao vokal, Marko Marčić i Đorđe Baba-Milkić na gitarama.

Gospodo, započeo bih ovaj razgovor pitanjem: kada i na koji način ste oformili bend?

Nikola: Sve je počelo 2010-te godine kao želja nekolicine drugara da sviraju i stvaraju muziku koju vole i osećaju. Vrlo brzo se, već 2011-te, nakon par “probi” stvorila ideja za oformljivanjem benda koji će u početku svirati obrade pesama koje smo slušali, a kasnije se upustiti u malo kreativniji aspekt svega toga i početi sa autorskim radom.

Kako ste se odlučili za ime benda? Da li je neko određen bio kum ili ste zajedničkim snagama došli do konačnog rešenja?

Lazar: Ime benda je bio prvi veliki zadatak za nas. Dugo smo razmišljali o tome, pokušavajući da nađemo adekvatno ime za muziku koju sviramo, a sa druge strane, ime koje će biti jedinstveno i koje će ljude asocirati na nas. Drugim rečima, ime koje neće zvučati kao “just another hardcore/metal band”. Jedne noći, u lokalnom klubu gde smo tada izlazili, jedan od naših drugara je prvi put probao pivo i, uz grimasu na licu izgovorio “ima gorak ukus”. Nakon dva minuta smeha, odlučili smo da nam ta izjava bude samo trenutno ime, dok ne smislimo nešto “bolje”. Sada kad razmislim, ništa bolje od toga i nije moglo biti smišljeno, a iskreno, nismo se mnogo ni trudili. Bitter Taste je i tada, kao i danas, apsolutno adekvatno ime za nas.

Verujem da su naši čitaoci željni da saznaju nešto više o vašem radu, pa ću vas zamoliti da nam u nekoliko rečenica predstavite vašu muziku. Koje teme se provlače u vašim pesmama? Šta je ono što nazivate suštinom vašeg rada?

Nikola: Ukratko rečeno, naša muzika je “gitarski agresivna”. Počeli smo kao hardcore bend koji je, kao što sam maločas spomenuo, svirao obrade bendova koje smo slušali, Hatebreed, Sepultura, Suffokate i mnogih drugih. Vremenom, kada smo se “uigrali”, naše autorske pesme su dosta podsećale na spomenute bendove, što u neku ruku i jeste prirodna progresija svakog benda. Kako smo odrastali i sazrevali kao muzičari, tako se i naš stil i način pristupa muzici menjao. Mnoge od naših pesama koje smo tada komponovali sviramo i danas, s tim što su te pesme menjane hiljadu puta, kako bi bile u toku sa našim sposobnostima. Što se tiče tema u pesmama, glavna inspiracija nam je okolina u kojoj živimo, situacije kroz koje smo prošli, svakodnevica u kojoj obitavamo. A suština našeg rada, rekao bih, smo upravo mi i drugarstvo koje imamo. Jer da nije toga, ne bi naš bend bio to što jeste.

Pre tri godine je izašao vaš album prvenac pod nazivom Descend. S obzirom na ograničen budžet, što je nažalost surova realnost kada je reč o nekomercijalnoj vrsti muzike u našoj zemlji, moram priznati da je produkcija pesama na albumu vrhunskog kvaliteta. Takođe moram pohvaliti i jedinstvenost ovog projekta, jer ne pamtim da sam do sada čuo nešto slično. Koliko vremena je bilo potrebno da uskladite sve i objavite album?

Nikola: Devet godina je bilo potrebno da naš album prvenac ugleda svetlost dana. I sam si reko Marko, zbog surove realnosti u kojoj se nalazimo što se tiče nekomercionalne muzike na našim prostorima, jednostavno nisu se stvorili uslovi da nešu ideju realizujemo na način na koji smo mi hteli. Bilo je tu dosta faktora koji su igrali svoju ulogu, dosta problema na koje smo nailazili i rešavali. Ali na kraju svega toga, album je tu, uspeli smo da se izborimo i da ga objavimo. Smatram da taj album predstavlja kompilaciju našeg celokupnog dotadašnjeg rada, svojevrsni omaž našem početku.

Čitajući komentare na You Tube-u, primetio sam da je album naišao na velike pohvale od strane slušalaca. Kakva je situacija na svirkama? Da li publika sarađuje prilikom izvedbi pesama sa albuma?

Lazar: Itekako dobro sarađuje. Niška publika je vrlo dobro upoznata sa radom našeg benda. Od početka pa sve do kraja svake pesme ljudi skaču, guraju se, “plešu”. Energija koju im mi sa bine šaljemo zaista je jako dobro prihvaćena, na čemu smo im mi jako zahvalni. Što se tiče publike izvan našeg grada, ne sećam se da je neko imao primedbi, uglavnom su to reči hvale.

Da li postoje neki bendovi koji su vam bili uzori na samom početku ili ste u potpunosti jedinstveni?

Lazar: Kao što je Nikola malopre spomenuo, naravno da je u početku naša muzika dosta ličila na muziku bendova koje smo u to vreme slušali. To su prvi koraci svakog mladog benda, da se kroz međusobno poznatu muziku članovi uigraju i osposobe za rad u bendu. Što se tiče naše jedinstvenosti, da, mislim da smo itekako jedinstveni, i tome doprinosi činjenica da svako od nas u bendu dolazi iz drugog pravca, žanra ili pod-žanra ekstremne muzike, sa željom da nešto od toga implementira u naše pesme. To je ono što nas čini jedinstvenim.

Postoji li neka svirka koja će vam zauvek ostati u lepom sećanju?

Lazar: Meni lično će svirka u Novom Sadu 2019-te godine sa drugarima iz benda Riverroth ostati u jako lepom sećanju. Bila je to naša prva svirka van grada u kojem živimo. Ujedno, tada je prvi put sa nama svirao gitarista i producent Marko Marčić, koji je bez problema “kliknuo” sa nama i uz vrlo malo pripreme odsvirao celokupnu set-listu sa lakoćom. Te noći je i počela saradnja nas sa njegovom produkcijskom kućom Heretik Media. Sve u svemu, jako lepo iskustvo, puno novih poznanstva i prijatne atmosfere.

Iako se još uvek nalazite na turbulentnom putovanju do zvezda, ipak postojite dovoljno dugo da vam mogu postaviti sledeće pitanje: šta je ono na šta ste najponosniji od osnivanja benda do sada?

Nikola: Znam da će ovo zvučati kao generičan odgovor, ali najponosniji smo na naše pesme. Sa svakom novom kompozicijom i sami vidimo koliko smo napredovali kao muzičari. Konstantno se trudimo da nadmašimo sami sebe, zadajemo sebi izazove i uz puno truda i vežbe, prevazilazimo ih zajedno, kao tim. Tako da da, pesme i prijateljstvo, na to smo ponosni.

Ko je zadužen za dobru i veselu atmosferu u bendu?

Lazar: Marča, odnosno malopre spomenuti gitarista Marko. Pogotovo nekih pola sata pred kraj probe, i nakon probe. On je zadužen za “veselu” atmosferu u bendu.

Šta je ono što vas inspiriše prilikom stvaranja pesama?

Lazar: Kao što smo već spomenuli, svakodnevica u kojoj živimo. Sredina koja nas okružuje, ljudi sa kojima razgovaramo, situacije u kojima se nalazimo. Sve su to faktori koji inspirišu svakog od nas za stvaranje muzike.

Gde vas najčešće možemo čuti?  Da li radite na nekom novom projektu?

25-og februara nas možete čuti u prostoru “Istina Mašina” u Nišu, gde ćemo biti podrška drugarima iz benda Lavina na promociji njihovog albuma prvenca. To je nešto najskorije. Takođe, ove godine planiramo par festivala i još svirki, u cilju promovisanja novog materijala na kome konstantno radimo.

Momci, hvala vam na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor. Želim vam mnogo sreće i uspeha u karijeri.

Hvala tebi Marko na pozivu.