Marko Veljković i Report.rs vam danas predstavljaju jedan strip i dve knjige koje su nam obeležile ovaj mesec.
Sendmen 1: Preludijumi i nokturna, Nil Gejmen
Ulazak u svet ozbiljnijeg stripa na veličanstven način!
Svi koji su čitali „Sendmena“ znaju kakav je osećaj dok tonete sve dublje u ovu uzbudljivu i mračnu avanturu. Da krenemo od crteža koji je fantastičan: kad se Sendmen nađe u paklu u potrazi za svojom kacigom, možete da osetite tu neprijateljsku atmosferu. Što se tiče priče, Gejmen je i ovde bio na visini zadatka: bajkovito pripovedanje, dijalozi koji nisu veštački i sjajno napisana igra nadmudrivanja Sendmena i demona koji mu je uzeo kacigu.
Žao mi je što sam prvo pogledao seriju, jer sam unapred znao šta će se desiti, ali ono što je najveća prednost stripa je što je sam glavni junak predstavljen mnogo bolje od onog beživotnog Sendmena u seriji. Mnogo više harizme, dostojanstva koje mu nisu uništile ni godine zatočeništva, ali i sama pojava, koja deluje jezivo u nekim momentima (podseća na člana nekog blek metal benda ), takođe stvara i utisak moćnog stvorenja svojom veličanstvenom pojavom, jer je on ipak neka vrsta božanstva, pa je možda zbog toga uverljiviji u ovoj formi nego u seriji gde u potpunosti liči na čoveka. Željno očekujem nastavak ove avanture i nadam se da će serija nastaviti da prati strip koji je zaista fenomenalan!
Medvedgrad, Fredrik Bakman
Dobrodošli u Medvedgrad, zabačeni gradić čije stanovnike povezuje jedan sport – hokej. Štaviše, vremenom stičete utisak da je mnogima od njih hokej važniji od poznanika, komšija, ali i od najboljih prijatelja. Upravo će jedan strašan događaj posvedočiti da je njihova opsesija prema ovom sportu i želja za uspehom toliko velika da su spremni da teškom zločinu progledaju kroz prste.
U ovom romanu imate veliki broj glavnih likova, ali je u centru pažnje porodica Andešon koju čine Peter, Mira, Maja i Leo. Peter je legenda hokejaškog kluba Medvedgrad koji se po okončanju igračke karijere u Kanadi vraća u istoimeni grad da preuzme ulogu sportskog direktora. Njegov povratak će doneti velike promene u klubu, jer će juniorski tim Medvedgrada posle mnogo godina konačno zaigrati u finalu prvenstva. U trenutku dok gradom vlada pobednička euforija nakon pobede u polufinalu, na jednoj žurci će sve krenuti nizbrdo kad kapiten juniorskog tima načini prvu veliku grešku van terena koja će mnogima promeniti život.
Osetićete veliku nepravdu od polovine knjige pa na dalje, mrzećete ovaj grad, ali vremenom će se pokazati da postoje i oni kojima hokej nije najbitnija stvar na svetu, što će vas odobrovoljiti da nastavite sa čitanjem.
Ovo je knjiga koja je podelila Bakmanove čitaoce: neki kažu da mu je ova trilogija najveći trofej u karijeri, dok se pak drugi i dalje kunu u Uvea. Ako je suditi po ovoj knjizi, definitivno se svrstavam među one koji obožavaju Medvedgrad: provlače se važne životne mudrosti, sjajno su razrađeni likovi, vešto je prikazan pogled na svet iz ženske perspektive što je velika pohvala kada je reč o muškom autoru. Velika preporuka!
Sitničarnica kod „Srećne ruke“, Goran Petrović
Ne samo da je ovo najbolja knjiga koju sam pročitao ove godine, nego slobodno mogu da kažem da je jedna od najlepših knjiga pročitanih do sada. Sve ono zbog čega smo zavoleli književnost smešteno je unutar korica: magija pripovedanja, lepota jezika i sjajno razrađeni likovi.
Na početku mislite da ste upoznali glavne likove, međutim, kako vreme odmiče, polako shvatate da je „glavni junak“ ovog romana zapravo knjiga kojom su ostali likovi opčinjeni. Važno je da znate da „Zadužbina“ Anastasa Branice nije „još jedna knjiga u nizu“. U njoj osim opisa magičnih predela, ogromne bašte koja se proteže u beskraj i raskošne nesvakidašnje vile nema ničeg drugog. Jedini likovi u ovoj knjizi su njeni verni čitaoci: neki od njh su učestvovali tokom stvaranja iste, drugi su tu pronašli spokoj utočište od surovog sveta, neki pak svraćaju tamo kako bi sreli neku osobu koja im je u stvarnom svetu nedodirljiva, ali ima i onih koji bi da kraduckaju neke lepe rečenice, pa da potom tu lepotu prisvoje za sebe.
Čitajući neke komentare, primetio sam da su se neki čitaoci pomučili da u knjizi razgraniče fantaziju i stvarnost. Na isti problem sam naišao pre nekoliko godina kad sam počeo da je čitam sa 50% koncentracije. Efekat je bio isti kao i kod pomenutih čitaoca: nisam se snašao u toj neprestanoj vožnji od magičnog imanja „Zadužbine“ do nama poznatog sveta i tako u krug. Moja preporuka je da knjigu čitate kad ste odlično raspoloženi i odmorni od posla, inače zaista postoji mogućnost da zalutate u neki ćorsokak.
Srećan sam što sam joj ponovo pružio šansu, jer ne samo da ova knjiga nije teška, nego je toliko pitka i zanimljiva da ne postoji šansa da vam pažnja odluta ni na sekund. Što se mene tiče, stvaranje „Zadužbine“ od strane Anastasa Branice je najlepši čin ljubavi sa kojim sam se do sada susreo u književnosti.
Neću vam prepričavati radnju, jer ne želim da uništim ni mrvicu magije koja vas očekuje kad budete spremni da zaronite u ovaj magičan svet. Ovo je knjiga kojoj ću se vraćati iznova i koju ću kupovati dragim osobama kako bih nastavio misiju oba autora, stvarnog Gorana i fiktivnog Anastasa – lepota jezika treba da se neguje i održava kako bismo je zaštitili od korova i zaborava.
Ekipa portala Report.rs vam želi srećne predstojeće praznike!
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Unsplash
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku