Dalibor Daničić u intervjuu za Report.rs: „Reči koje nismo proživeli, ne bismo smeli ni pisati…“
Današnji gost portala Report.rs je Dalibor Daničić, osnivač pokreta „Ultra Trkač Srbija“, novinar „Građanskog novinarstva“, autor dokumentarnih filmova „Dani divova 1“ i „Dani divova 2“ i pesnik koji je osvojio srca publike svojom zbirkom poezije „U cilju kraja nema“.
Dalibore, nikad nisam imao dužu najavu gosta od ove, tako da ne sumnjam da nas očekuje zanimljiv intervju. Započeo bih ovaj razgovor pitanjem: kako se rodila ideja za osnivanjem pokreta „Ultra Trkač Srbija“ koji je na oficijalnom sajtu predstavljen i kao „pokret ljudi u pokretu“?
Hvala na interesovanju i prepoznavanju… Nastalo je ili nastala je u pokretu, kao i sve drugo… Pokret nam je svima zajednički, pa makar to bio i „samo“ pokret ruke ka ruci, radi rukovanja… Druga bitna stvar je zajednica… Siguran sam da čovek svoj put od individue do ličnosti može da prođe isključivo kroz zajednicu – zajednicu koja nikoga ne isključuje… A mora od nečega da se krene, da bi krenulo…
Onaj ko nije upućen, pomislio bi da se „Ultra Trkač“ bavi isključivo trčanjem, ali je ovaj pokret mnogo više od toga. Da li možeš da nas upoznaš sa vašim radom?
Bavi se čovekom… Antički Grci su imali izraz Kalokagatia – jedinstvo lepog i dobrog, to je bila neka pokretačka ideja ali vrlo brzo su ljudi sobom to nadrasli.. Tako da je to sada najautentičnija zajednica za koju znam..
Sad takstativno da navodim šta smo sve radili i šta radimo, mislim da bi samo odbilo čoveka jer vam ne bi delovalo realno… Najčešće ljudi misle da smo sekta, samo zato što nigde nisu videli toliko povezanost, najčešće ni u svojim porodicama.. Najbolje da dođete i vidite.. Sve je besplatno..
Autor si dokumentarnih filmova koji su inspirisali ljude širom regiona. Pošto, nažalost, još uvek nisam gledao „Dane divova“, možeš li da ih predstaviš ukratko?
Mladić na početku ubija babu i posle se sve vrti oko njegovih unutrašnjih lomova i toga da li je bilo potrebno ubiti babu… Tako bi mogao verovatno opisati „Zločin i kaznu“, a to je jedan od najvećih romana ikada…
Tako i ovo…
Kako da preneseš nekoliko godina snimanja svih treninga, kako da preneseš snimanje tokom pet dana kretanja i prelaska 340km i uspona od tri Everesta…
Kako da opišeš ljubav u uzviku: evo ih idu, evo ih idu..
Kako da opišeš Acinu rečenicu: ne brini, brate, za novac…
Kako da opišeš Škabovo i moje ćutanje, koje govori o miru ali ne i tišini…
Opet isti odgovor, kusite i vidite..
Hajde da se dotaknemo malo i „Građanskog novinarstva“. Da li je to došlo kasnije, nakon osnivanja pokreta, ili ta priča traje nešto duže?
Građansko Novinarstvo postoji više od sedam godina, Ultra Trkač više od devet godina…
Gledao sam neke tvoje intervjue i video sam da razgovaraš sa ljudima od kojih ima šta pametno da se čuje. Pošto ovom pitanju pristupam kao novinar, koji takođe dugo sarađuje sa pametnim ljudima, osećaš li i ti kao i ja da te većina tih razgovora oplemenjuje i edukuje? Da li bi to trebalo da bude jedina čar novinarstva u našoj zemlji?
Razgovore sam počeo da vodim jer sam želeo da slušam ili makar da se naučim da čujem drugog čoveka..
Nije mi na prvom mestu bitno da li je čovek pametan, nego da li živi to što priča tj. da li je istinit…
Većina ljudi sa kojima sam radio razgovore su svojevrsna uteha svetu i potvrda da je moguće…
Jednom sam rekao da kada bih se probudio i odmah po otvaranju očiju video većinu svojih sagovornika, tkača i prijatelja – verovatno bih pomislio da sam u raju…
A šta bi trebalo, to zaista nemam pojma…
Ni ne interesuju svakoga ove stvari i to je u redu…
Ali mislim da će se i to promeniti, kada većina bude svedočila istinu, a ne puko saznanje o naučenom…
Za razliku od filmova, koje ću uskoro svakako da pogledam, sa tvojom poezijom sam upoznat, jer sam pročitao neke pesme. Ono što mogu da kažem je da se razlikuju od svega ostalog što sam pročitao do sada. U mnogim pesmama je prisutna religija, odnosno pravoslavlje, koje ima veliku i važnu ulogu u životu svakog pojedinca, posebno u trenucima kada se on nađe na velikoj prekretnici i ne može ga ništa pogurati tako snažno napred kao što to čini vera u Boga. Na ovaj način sam ja doživeo tvoju poeziju. Kako bi ti ukratko opisao zbirku poezije „U cilju kraja nema“?
Hvala još jednom na pažnji i prepoznavanju…
Negde u knjizi je zapisano, da reči koje nismo proživeli – ne bismo smeli ni pisati…
Knjiga je o Istini koju živim i svakim danom iznova proživljavam…
Iznova i iznova…
Knjigu bih najkraće opisao kao svojevrsni psaltir Istine, naravno u skladu sa mojim sposobnostima da to osetim i osvestim…
Bliži se Sajam knjiga u Nišu. Da li možemo da očekujemo promociju tvoje knjige pošto znam da učestvuje i Otvorena knjiga koja je tvoj izdavač?
Da, 27.11. od 16h do 18h ćemo Škabo i ja imati promociju u Nišu, opet zahvaljujući našem izdavaču Peri Izdaji i njegovoj kući Otvorena knjiga…
Svratite, bude fino.. Škabo će imati i promociju novog spota… Ja ću nešto govoriti o zajednici i stvaranju, možda bude pušten i video našeg UTSela koje smo počeli sobom da gradimo…
Koji je tvoj životni moto?
Hristos vaskrse…
Hvala na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor. Želim ti mnogo sreće i uspeha u daljem radu.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Dalibor Daničić
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku
*** ZABRANJENO JE KOPIRANJE INTERVJUA BEZ PISMENOG ODOBRENJA NAŠE REDAKCIJE *** Svako kopiranje i umnožavanje bez pismene saglasnosti portala Report.rs smatraće se grubim kršenjem autorskih prava i biće naplaćeno sudskim putem bez prethodne opomene.