Marko Veljković i Report.rs vam predstaljaju horore koji su izašli u proteklih nekoliko meseci.
Godinama unazad smo navikli na osrednje, a često i na negledljive filmove kada je reč o horor žanru. Toliko sam bio razočaran nekim filmovima da sam počeo da iskopavam neke horore iz osamdesetih i devedesetih koji su mi promakli kako bih utolio žeđ za stravom. Međutim, jedan od filmova sa današnje liste daje nekakvu nadu da će ovaj žanr na svu sreću „preživeti“.
Barbarian (2022)
Radi se o horor filmu „Barbarian“ koji predstavlja mešavinu svega što ovaj žanr može da ponudi: sumnjiv lik (potencijalni ubica), napušteno I sablasno naselje, osećaj odstranjenosti glavne junakinje od ostatka sveta, monstruozna ubistva, bolesna pozadinska priča i čudovište u ljudskom telu koje se skriva u tami.
Devojka iznajmljuje kuću u napuštenom kraju, jer je sutradan u tom gradu očekuje susret sa poznatom rediteljkom. Zbuniće se kada na vratima kuće ugleda momka koji je takođe iznajmio tu kuću. Zbog nesporazuma sa menadžerom koji je zadužen oko rezervacija, ovo dvoje stranaca su primorani da noć provedu zajedno pod istim krovom. Iako je ljubazan i prijateljski nastrojen prema zbunjenoj devojci, ipak ćete pomisliti da je sve to samo maska, jer se radi o glumcu koji je ranije glumio jezivog klovna Penivajza u filmu „It“ i misterioznog momka koji poput magneta gura ljude ka saumoubistvu u seriji „Castle Rock“, što će vam odmah probuditi sumnju da Bil Skarsgord nije sasvim slučajno pozvan da bude deo ovog projekta.
Kako vreme odmiče, podstanarka ove sablasne kuće u podrumu pronalazi neke skrivene prostorije i od tog trenutka počinje njen košmar.
To je takođe ključan momenat za gledaoce koji će se sasvim sigurno podeliti: neki će reći da je ono što je nastalo iz bolesne pozadinske priče neophodan element koji na sjajan način zaokružuje priču, dok će drugi negodovati zbog nadljudske snage tog čudovišnog proizvoda bolesnog ljudskog uma jer ga nije stvorio Terminator već običan čovek (pričam u šiframa kako vam ne bih spojlovao suštinu celog filma).
Spadam u ovu drugu grupu, jer je i meni u nekim momentima bilo previše nerealnosti, ali kad malo bolje razmislim, to može da se okarakteriše kao sjajan potez reditelja da pokaže kako nije nemoguće da ljudska zver stvori pravu pravcatu zver i kako bi ta „uvrnuta“ tvorevina po njemu izgledala, pa je i logično što ovaj film ima sjajnu ocenu (7,1) i što se već dugo priča o njemu.
Smile (2022)
Na drugom mestu je „Smile“, horor oko koga se podigla prašina čak i nekoliko meseci pre izlaska, a na kraju se pokazao kao još jedan osrednji horor film koji nije doneo ništa novo.
Da budem iskren, jeziva grimasa glumaca kojom gestikuliraju neprijatan smeh je nešto što će vam se urezati u glavi jer je fantastično odrađeno, ali sve ostalo je nešto na šta smo već navikli. Da ne bude da „pucam u prazno“, uporediću ovaj film sa hororom „Drag Me to Hell“, koji govori o ambicioznoj devojci na koju je zbog pohlepe bačena kletva od strane siromašne starice posle čega će krenuti da joj se dešavaju uvrnuta priviđenja. U filmu „Smile“ mlada terapeutkinja prisustvuje brutalnom samoubistvu njene pacijentkinje koja sebi reže vrat i osmehuje se radeći to u isto vreme. Nakon toga će početi da joj se dešavaju nuspojave koje su se događale i njenoj pacijentkinji o čemu joj je detaljno pričala dan ranije, nekoliko minuta pre samoubistva. Isto kao i junakinja iz prethodno pomenutog filma,tako će I ona tražiti vezu koja će je možda dovesti do pravog odgovora i rešenja da prekine prokletstvo.
Oba filma su šablonska. Svaki bolji poznalavac horora može slobodno pre gledanja da nacrta šemu i kasnije da uporedi taj crtež sa filmom. Verujte mi da će rezultat biti identičan. Dakle, glumu ocenjujem čistom peticom, a radnju slabom trojkom.
Bodies Bodies Bodies (2022)
O ovoj budalaštini ne bih da previše trošim reči tako da ću biti kratak. U opisu stoji da je ovo mešavina komedije i horora. Zbog niza iznenadnih i necenzurisanih ubistava započetih jednom neobičnom igrom mogu i da razumem zašto ovo spada u horor, ali ne razumem koji genije je ovo odlučio da nazove komedijom? Možda sam previše ograničen ili sam navikao na kvalitetne horor-komedije kao što je „Scary movie“, ali meni ovde ništa nije bilo smešno, niti zanimljivo. Likovi su površni, dosadni i glupi, do te mere da ćete jedva čekati da ubica što pre završi posao kako biste saznali šta se krije iza svega. A kad budete došli do otkrića misterije, biće vam žao što ste devedeset i kusur minuta svog života bacili u vodu. Ako sam ja morao da se žrtvujem, vi slobodno možete da preskočite ovu glupost.
Ekipa portala Report.rs vam želi lep i prijatan vikend.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: nfkono.no
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku