Istraživači ubrzavaju napore za vakcinu protiv Epštajn-Bar virusa povezanog sa mononukleozom, ali i drugim ozbiljnim zdravstvenim stanjima poput multiple skleroze.
Većina virusa, kao što je grip, samo dođu i odu. Zdrav imuni sistem ih napada, ubija i sprečava da vas ponovo razbole. Epštajn-Barr i njemu slični virusi, uključujući viruse koji izazivaju ovčje boginje i herpes, mogu da hiberniraju u vašim ćelijama decenijama.
Šta je multipla skleroza?
Ova virusna porodica je „evoluirala sa nama milionima godina“, rekla je Blosom Damanija, virusolog sa Univerziteta Severne Karoline-Čapel Hil.
Iako su dečje Epštajn-Bar infekcije obično blage, izloženost kod tinejdžera i mladih odraslih može dovesti do infektivne mononukleoze, višenedeljne bolesti kod koje dolazi do upald grla, otoka žlezda i ekstremnog umora.
I dok Epštajn-Bar virus većinu svog vremena provodi spavajući, može ponovo da se probudi tokom stresa ili kada je imuni sistem oslabljen. Te reaktivacije su povezane sa dugom listom ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući nekoliko vrsta karcinoma i autoimunih bolesti.
Naučnici su proveli godine pokušavajući da razviju vakcine protiv Epštajn-Bar virusa, ili EBV. Ali nedavno je nekoliko napredaka u medicinskim istraživanjima pružilo više nade za uspeh. Samo u protekloj godini, dva eksperimentalna pokušaja vakcine dospela su do kliničkih ispitivanja na ljudima.
Šta se promenilo?
Prvo, pokazalo se da Epštajn-Bar virus predstavlja još veću pretnju. Novo istraživanje čvrsto ga povezuje sa multiplom sklerozom, ili MS, potencijalno onesposobljavajućim hroničnom bolešću koja pogađa 2,8 miliona ljudi širom sveta.
Časopis „Science“ objavio je rezultate iz dvadesetogodišnje studije od 10 miliona vojnog osoblja koja nudi najjače dokaze do sada da Epštajn-Bar virus može da izazove MS, prenosi CNN.
Nova studija je pokazala da je kod ljudi zaraženih Epštajn-Bar virusom 32 puta veća verovatnoća da će razviti MS od ljudi koji nisu zaraženi.
Odvojena grupa naučnika objavila je studiju u časopisu Nature u kojoj opisuje kako virus može da izazove autoimunu reakciju koja vodi do MS.
Bolest, koja se obično razvija između 20. i 40. godine života, remeti komunikaciju između mozga i drugih delova tela i često je obeležena ponavljajućim epizodama ekstremnog umora, zamagljenog vida, slabosti mišića i poteškoća sa ravnotežom i koordinacijom. U najgorem slučaju, MS može dovesti do oštećenja govora i paralize.
Izvor: CNN, N1, Foto: pixabay