Marko Veljković i Report.rs su ovog petka ugostili bukstagramerke koje su nam spremile sjajne knjiške preporuke za oktobar.
Počelo je godišnje doba koje đake asocira na polazak u školu, a odrasle na zatvaranje u stanovima zbog velike hladnoće koja se iznenada aktivirala. Kako bismo vam ulepšali ovu jesen, odlučili smo da kontaktiramo bukstagramerke koje su za vas izdvojile knjige koje će vam sasvim sigurno ulepšati ovaj period privikavanja na hladnoću.
Amare librum preporučuje knjigu:
Avijatičar, Jevgenij Vodolazakin
Ovu knjigu napisao je savremeni ruski pisac Jevgenij Vodolazakin, dobitnik mnogih prestižnih nagrada za svoje stvaralaštvo. Knjiga je napisana 2016. godine, a ako uzmemo u obzir raskoš stila i poetičnost, mogli bi pomisliti da je napisana 1916. godine.
Andoketij Platonov, budi se jednog dana, tokom 1999. godine, u bolničkoj sobi, potpuno bez pamćenja, nesvestan ni dana ni godine i bez ikakve ideje kako se u toj bolničkoj sobi našao.
Po savetu lekara, počinje da piše dnevnik kako bi se sećanja lakše vratila. I dnevnik mu zaista pomaže.
Ležeći, pod stalnim nadzorom, setiće se svega: Oktobarske revolucije, boljševizma, nečasnih radnji, izdaja, ubistava i mučenja, nečoveštva, zajedničkih stanova kao i svoje ljubavi.
Ta sećanja, kada se jave, čista su i kristalno jasna.
Ono što zbunjuje Platonova i nas kao čitaoce, je to što je radnja smeštena u 1999. godinu, a Platonov se živopisno priseća dogadjaja koji su se zbivali početkom veka, kada prema svim prirodnim zakonima jedan tridesetogodišnjak nije mogao da bude rodjen.
Voldozakin nam otkriva tu misteriju i pri tom vešto ispisuje celokupnu rusku istoriju tog stoleća ali i istoriju pojednica, koji u tim vremenima uspeva da zadrži svoj ljudski obris, uprkos svemu. Opisuje nam koliko je kolektivna svest sklona zaboravu i to, istorijski gledano, za veoma kratko vreme. Ukazuje kako se lako zverstva i nepočinstva pravdaju, a kako se i veliki i mali ljudi, zaboravljaju podjednako. Otvara nam pitanje postojanja univerzalne pravde, u knjizi oličenoj u statui boginje Temide kojoj kada joj se slomi tas, ostane samo povez preko očiju i u ruci mač. Slepa i ratoborna postane takva pravda.
Platonov, otkriva da se pravda ne meri jednako ni u novom vremenu. Vremenu, koje je brzo, konzumentsko, bez poštovanja bilo koje vrline ili žrtve, koje napravi lakrdiju od svega i za čas. On se drži prošlosti, koju shvata kao drugu obalu reke. I sam piše svoju istoriju – istoriju srca.
Book hub preporučuje knjigu:
Ispod vulkana, Malkolm Lauri
Važno je stalno pominjati velike romane koji su uticali na svet. Još je važnije pominjati neke od najboljih koji nisu na glavnom auto-putu književnog znanja, ali su nezaobilazna staza za sve koji žele da dublje zađu i celovitije promisle o čoveku i njegovoj moći i nemoći.
Jedna od takvih knjiga, bez čijeg čitanja nema pravog uvida u književnost 20. veka, svakako je „Ispod vulkana“ Malkolma Laurija. Koliko je ovo uticajan pisac govori i činjenica da je to omiljena knjiga Gabrijela Garsije Markesa koji ju je pročitao, kako sam tvrdi, više od ijedne druge knjige u svom životu.
Siže romana je jako uzbudljiv, čak i za one čitaoce kojima je potrebna neka dinamika dešavanja u knjizi. Većina priče odvija se u jednom danu, tokom festivala Dana mrtvih u varošici Kaunauak ispod živog vulkana Popokatepetl u Meksiku.
Međutim, postoji širi kontekst događaja koji obuhvata mnogo duži vremenski period i gde mi saznajemo prirodu odnosa između glavnog junaka, njegove supruge Ivone i polubrata koji ga posećuju. Radnja nije linearna već se čitaocu pruža mogućnost da iz fragmenata razgovora sam konstruiše njihovu zajedničku prošlost i prirodu međusobnih odnosa.
Mnogo više od prostog „šta će se desiti“, mi sve vreme prisustvujemo jednom delirijimu glavnog junaka i njegovom prolasku kroz lični pakao. Grotlo vulkana je simbol i njegove snage, ali i destruktivne moći da razori i sagori sve što je stvoreno. Čitaocu se sugestivno nameću teme savremenog čoveka kao što su: otuđenost, rat, beznađe, propast i teskoba.
Glavni junak se buni neučestvovanjem, on odbija da se bori za nametnute vrednosti. Besomučno opijanje i alkoholizam su izraz njegovog krajnjeg beznađa, koje on sagledava kako na ličnom, tako i na kolektivnom planu.
Nemojte tražiti optimizam kod Malkolma Laurija. Optimizam je za lakoverne, njega ovde nema.
Lost in translation preporučuje knjigu:
Dama s kamelijama, Aleksandar Dima Sin
„Jesen, i život bez smisla“, davno je zapisao Crnjanski. Njegovu tvrdnju istovremeno i potvrđuje i osporava naizgled nepregledan niz literarne građe kojoj smo, čini se, naklonjeniji sa dolaskom svojevrsnog zlatnog godišnjeg doba. Potvrđuje ju naša tendencija da, sa dolaskom jeseni, primat damo štivu melanholične i setne atmosfere, a istovremeno osporava činjenica da je to, gorepomenuto, štivo često ono u kome češće no inače tražimo smisao, vraćajući se naslovima kojima protok vremena nije umanjio značaj.
Štaviše, pojedini naslovi su značajni danas koliko i u vreme svog nastanka, ako ne i više. Kao i uvek, tu su da nas podsete na istinske vrednosti, kako ljudskog karaktera tako i društvene, jer njih nijedno moderno vreme neće moći da potisne. Tome svedoči svako delo koje ubrajamo u tzv. klasičnu književnost.
Izdvojiću roman „Dama s kamelijama“, Aleksandra Dime Sina.
Poetičan stil pisanja krasi jednu od najvećih ljubavnih tragedija opisanih u književnosti, priču o kurtizani Margerit Gotje i Armanu Divalu. Margeritinu nesrećnu sudbinu autor je zasnovao na burnom i kratkom životu poznate pariske kurtizane Mari Diplesi sa kojom je on bio u vezi nepunih godinu dana. Nakon rastanka sa Mari, Dima Sin je, sa 23 godine, napisao svoje jedino prozno delo. Iste godine, u istoj dobi, od tuberkuloze je preminula kurtizana zvana La Divina Marie. Njenoj sahrani je prisustvovalo nekoliko stotina ljudi.
Zahvaljujući aukciji održanoj u njenom domu, nekoliko nedelja kasnije, bili su joj otplaćeni svi dugovi. Naredne, 1848. godine, koja je obeležila i godišnjicu kurtizanine smrti Dima Sin je objavio roman zahvaljujući kom priča o Mari i danas živi.
Najznačajnija adaptacija ovog romana svakako je Verdijeva opera „Travijata“. Za film su rađene brojne adaptacije, među kojima bih kao najdražu izdvojila onu iz 1936. godine sa Gretom Garbo i Robertom Tejlorom u glavnim ulogama.
Ekipa portala Report.rs vam želi lep i prijatan vikend.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Unsplash
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku