Kako pas može da „pročita” naše namere

Od mudrog pogleda do upitnog mumlanja, psi odavno odavaju utisak da znaju više o tome šta njihovi vlasnici nameravaju, nego što bi se to moglo očekivati.

Sada su istraživači pronašli nove dokaze o psećoj mudrosti, da psi najverovatnije mogu da utvrde da li su ljudske radnje namerne ili slučajne.

„Naši nalazi pružaju važne početne dokaze da psi mogu imati bar jedan aspekt teorije uma: sposobnost prepoznavanja namere na delu”, pišu autori, ističući da su među ostalim životinjama koje pokazuju takvu sposobnost šimpanze, afrički sivi papagaji i konji. 

I ranija istraživanja su pokazala da psi mogu pratiti ljudsku pažnju i reagovati na gestove koji pokazuju.

Osim toga, poznato je da mnogi psi odmah pokazuju uzbuđenost usled određenog načina ponašanja koje najavljuje neku radnju, a to je, kada na primer vlasnik podigne povodac. Međutim, stručnjaci kažu da nije jasno da li psi zaista shvataju pojam ljudske namere.

U časopisu Scientific Report, opisan je jedan eksperiment sa psima kako bi se razjasnila njihova pronicljivost.

Tokom eksperimenta, istraživač je testirao psa pod tri uslova: u jednom su pokušali da mu ponude poslasticu, ali su je „slučajno” ispustili i rekli „Ups!”, U drugom su pokušali da ponude poslasticu, ali pas je imao prepreku da do nje dođe. U trećem delu eksperimenta, istraživač je ponudio poslasticu, ali ju je iznenada povukao i rekao: „Ha ha!”

„Ideja ovog eksperimenta je da u sve tri situacije iz nekog razloga ne dobiju hranu”, rekla je dr Džulian Brojer, koautorka istraživanja sa Instituta Maks Plank za nauku o ljudskoj istoriji.

Rezultati, zasnovani na analizi video zapisa ponašanja 51. psa, otkrivaju da su psi drugačije reagovali u sva tri slučaja i zaključeno je da „psi jasno pokazuju različito ponašanje u različitim uslovima.

„Ovo ukazuje na to da psi zaista razlikuju namerne radnje od nenamernog ponašanja”, naveli su istraživači.

Međutim, napominju da je potreban dalji rad uz ispitivanja.

Prednost u preživljavanju 

Doktorka Salin Lavel, predavač filozofije na Univerzitetu u Edinburgu, koja nije bila uključena u studiju, izjavila je: „Razlikovanje namernog i nenamernog ponašanja unutar jedne vrste donosi važne prednosti preživljavanja; mogućnost da se ovo generalizuje na drugu vrstu, daje dodatnu podršku tvrdnji da psi razlikuju ponašanje na osnovu namera, a ne na osnovu nekog drugog znaka”.

Ali, dodala je da je važno i osetljivo pitanje toga, da li je takva sposobnost pasa dovoljna da se tim životinjama pripiše razvoj uma, jer, kako navodi „istraživači intenzivno raspravljaju o tome koji je nivo razumevanja tuđih psiholoških stanja potreban da bi se zaslužila ta oznaka.”