Kada ljudi sa metastatskim kancerom dojke spavaju tokom noći, njihov kancer se budi i počinje da se širi. To je upečatljiv nalaz iz rada objavljenog u časopisu “Nature” ove nedelje koji poništava pretpostavku da se metastaze kancera dojke dešavaju istom brzinom 24 sata.
Rezultat bi mogao da promeni način na koji lekari prikupljaju uzorke krvi od ljudi sa kancerom u budućnosti, kažu istraživači.
„Prema našem mišljenju, ovi nalazi mogu da ukažu na potrebu da zdravstveni radnici sistematski beleže vreme u kome rade biopsije“, kaže viši autor Nikola Aceto, profesor molekularne onkologije na univerzitetu ETH u Cirihu.
“To bi moglo da pomogne da podaci budu zaista uporedivi”, rekao je profesor.
Istraživači su prvi put naišli na ovu temu kada su primetili neobjašnjivu razliku u broju cirkulišućih tumorskih ćelija u uzorcima analiziranim u različito doba dana, piše Science alert.
“Neke od mojih kolega rade rano ujutru ili kasno uveče, ponekad će analizirati i krv u “neobičnim” satima”, kaže Aceto.
Miševi za koje se činilo da imaju mnogo veći broj cirkulišućih ćelija kancera od ljudi dali su još jedan trag: miševi spavaju tokom dana kada se najčešće uzimaju uzorci krvi.
Da bi istražili šta se dešava, švajcarski istraživači su proučavali 30 žena sa kancerom dojke (21 pacijent sa ranim kancerom dojke koji nije metastazirao i devet pacijenata sa stadijumom IV metastatske bolesti).
Otkrili su “upečatljiv i neočekivan obrazac”: većina cirkulišućih tumorskih ćelija – 78,3 odsto, pronađena je u uzorcima krvi koji su uzeti noću, dok je mnogo manja količina pronađena u uzorcima tokom dana.
Kada su istraživači miševima ubrizgali ćelije kncera dojke i uzeli uzorke krvi tokom dana, pronašli su isti rezultat. Cirkulišuće tumorske ćelije bile su mnogo veće kada je miš bio u stanju mirovanja.
Zanimljivo je da su ćelije kancera prikupljene tokom perioda odmora “veoma sklone metastaziranju, dok cirkulišuće tumorske ćelije stvorene tokom aktivne faze nemaju metastatsku sposobnost”, rekli su istraživači.
Genetska analiza je otkrila da su tumorske ćelije uzete od miševa i ljudi u stanju mirovanja povećale ekspresiju mitotičkih gena. Ovo ih čini boljim u metastaziranju jer mitotički geni kontrolišu deobu ćelija.
Istraživači su sproveli eksperimente u kojima su nekim miševima dali zaostajanje promenom rutine svetlo-tama. Nered sa cirkadijalnim ritmom doveo je do ogromnog smanjenja koncentracije cirkulišućih tumorskih ćelija kod miševa.
U drugom eksperimentu, istraživači su testirali da li će davanje hormona miševima koji su slični onima koji se nalaze u telu kada su miševi budni uticati na broj cirkulišućih tumorskih ćelija kada su miševi u stanju mirovanja.
Ubrizgali su miševima testosteron, insulin (hormon koji omogućava pretvaranje šećera u energiju) i deksametazon (sintetička hemikalija koja deluje kao kortizol, hormon stresa).
Istraživači su otkrili “izrazito smanjenje” u broju cirkulirajućih tumorskih ćelija u uzorku krvi uzetim tokom perioda odmora, kada bi tumor normalno bio najagresivniji.
“Naše istraživanje pokazuje da izlazak cirkulišućih ćelija kancera iz prvobitnog tumora kontrolišu hormoni kao što je melatonin, koji određuju naše ritmove dana i noći”, kaže Zoi Diamantopolu, prvi autor studije i istraživač molekularne onkologije na univerzitetu ETH u Cirihu.
Izvor: Science alert, N1, Foto: pixabay