Probiotici bi mogli da pomognu u lečenju depresije

Istraživači su takođe primetili promene izazvane probioticima u crevnoj flori onih koji su ih uzimali: povećanje bakterija koje proizvode mlečnu kiselinu. Međutim, praćenje nakon četiri nedelje pokazalo je da su se nivoi ovih bakterija ponovo smanjili tokom tog vremena. piše Science alert.

“Možda period od četiri nedelje lečenja nije dovoljan i da je potrebno duže vreme da se novi sastav crevne flore stabilizuje”, kaže psihijatar dr Ana-Kjara Šaub sa Univerziteta u Bazelu u Švajcarskoj.

Istraživanje se bavi nečim što naučnici već znaju: da creva i mešavina bakterija u njima mogu da imaju važnu ulogu u našem mentalnom zdravlju. Tim je takođe pogledao još jednu prethodno istraženu vezu, između depresije i načina na koji obrađujemo emocije sa kojima se susrećemo kod drugih ljudi.

Kod ljudi sa depresijom, određeni regioni mozga različito se bave ovom obradom, a često se meri posmatranjem odgovora na izraze lica. Ova studija je imala isti pristup, koristeći fMRI skeniranje da vidi kako su učesnici reagovali na neutralna ili uplašena lica.

Ispostavilo se da su probiotici i ovde imali uticaja: za one koji su uzimali “dobre bakterije”, normalizovali su se  pogrešni moždani procesi. Iako razlozi zašto se to dešava nisu u potpunosti shvaćeni, početni znaci su pozitivni da tretman utiče na više aspekata depresije.

“Iako je osovina mikrobiom-creva-mozak predmet istraživanja već nekoliko godina, tačni mehanizmi tek treba da budu u potpunosti razjašnjeni”, kaže d rŠaub.

Zdravstvene prednosti probiotika teško da su jasne, a istraživanja se nastavljaju o tome da li bi oni mogli donesu više štete nego koristi. Međutim, na osnovu ovog malog uzorka, čini se da imaju bar neki potencijal kada je u pitanju lečenje osoba sa depresijom.

Tim koji stoji iza studije želi da naglasi da probiotici ne bi delovali kao tretman sami po sebi, bez antidepresiva i biće potrebno više istraživanja kako bi se sagledali efekti određenih vrsta živih bakterija na mnogo veći broj ljudi.

Trenutno, oko dve trećine onih kojima su propisani antidepresivi ne pokazuju značajan dugoročni odgovor na njih. Moguće je da bi u potrazi za prilagođenijim i efikasnijim tretmanima, probiotici mogli da imaju važnu funkciju koju još nismo pronašli.

“Uz dodatno znanje o specifičnom efektu određenih bakterija, možda je moguće optimizovati izbor bakterija i koristiti najbolju mešavinu kako bi se podržao tretman depresije”, kaže dr Šuab.

Istraživanje je objavljeno u Translational Psichiatry.