Studija otkrila čudnu vezu između konzumiranja ribe i karcinoma kože

Melanom je peti najčešći karcinomu u SAD i rizik od razvoja melanoma tokom života je jedan od 38 za bele ljude, jedan od 1.000 za crne ljude i jedan od 167 za Hispanoamerikance”, objašnjava dermatolog sa Univerziteta Braun, Eunjang Čo.

Važno je napomenuti da to uopšte ne znači da treba da izbegavamo da jedemo ribu. Ova studija pokazuje trend, a ne osnovni uzrok, što znači da istraživači nisu direktno pokazali da konzumiranje više ribe povećava rizik od kancera kože.

Takođe, čak i ako se pokaže da postoji direktna veza, koristi od konzumiranja ribe bi i dalje verovatno bile veće od njenog potpunog izbegavanja.

Međutim, tako jaka veza unutar velikog uzorka, koja ima smisla u širem kontekstu našeg trenutnog okruženja, zahteva dalju istragu.

“Iako su rezultati dobijeni iz kohortne studije, što znači da su opservacijski i samim tim ne impliciraju uzročnost, ne mogu da se zanemare”, kaže dijetetičar sa Univerziteta u Njukaslu, Kler Kolins, koja nije bila uključena u studiju.

Ona dodaje da se mora  razmotriti uloga zagađivača koji mogu da budu prisutni u nekim ribama.

Dobro je poznato da se toksini u našem okruženju, uključujući i one za koje znamo da direktno izazivaju karcinom, poput teških metala, nagomilavaju kroz lanac ishrane.

Na primer, živa koja se emituje kroz industrijske procese kao što je sagorevanje uglja nalazi svoj put do naših vodenih tokova gde je mikrobi razlažu u metil živu. Ovo uzima plankton i na kraju se akumulira u tkivima škampa koji jedu taj plankton, zatim riba koje jedu škampe, i tako dalje, postajući koncentrisaniji što se više kreće u lancu ishrane. Ovo je poznato kao biomagnifikacija.

“Spekulišemo da bi se naši nalazi mogli pripisati zagađivačima u ribi, kao što su polihlorovani bifenili, dioksini, arsen i živa”, kaže Čo.

On dodaje da su prethodna istraživanja otkrila da je veći unos ribe povezan sa višim nivoima ovih zagađivača u telu i identifikovala su povezanost između ovih zagađivača i većeg rizika od karcinoma kože.

Istraživači, predvođeni epidemiologom Univerziteta Braun Jufei Li, koristili su podatke iz američke NIH-AARP studije o ishrani i zdravlju, od učesnika regrutovanih između 1995. i 1996. Oni su to uporedili sa Nacionalnim indeksom smrti i državnim registrima kancera i otkrili rizik od melanoma. On je bio za 22 odsto veći kod onih koji su jeli oko 43 grama ribe dnevno u poređenju sa onima koji su jeli srednju količinu (oko tri grama dnevno).

Ova veza je bila linearna, što znači da je količina konzumirane tunjevine povećala incidencu kancera, i bila je konzistentna u odnosu na nekoliko demografskih faktora i faktora načina života nakon što su se uzeli u obzir i drugi rizici kao što su broj mladeža, boja kose, istorija jakih opekotina od sunca i ponašanja vezana za sunčanje.

Međutim, unos ribe je izračunat samo na početku studije, tako da se ovo možda promenilo tokom života učesnika.

Ovi nalazi ni na koji način ne smanjuju druge dobro utvrđene uzroke kancera kože.

“Najvažnije je da ne zbunimo ili zamaglimo poruku o prevenciji”, upozorio je izvršni direktor australijskog Instituta za melanom, Metju Braun u komentaru na studiju.

Braun je dodao da su naučni dokazi jasni – “izlaganje suncu je najveći faktor rizika za razvoj melanoma”.

Ali kako se nivoi ovih zagađivača povećavaju zahvaljujući intenziviranju korišćenja zemljišta, pa čak i klimatskim promenama (koncentracija žive u nekim vodenim putevima raste kako padavine rastu), ovaj potencijalni uzrok karvinoma kože ne treba zanemariti. Li i njegove kolege pozivaju na dalju istragu.

Ova studija je objavljena u časopisu Cancer Causes & Control.