Postoje mnoge bolesti i povrede, uključujući kovid-19, gde se telo bori da unese količinu kiseonika u pluća neophodnu za preživljavanje. U teškim slučajevima, pacijenti se stavljaju na respirator, ali ove mašine mogu i da izazvovu probleme, uključujući infekcije i povrede pluća.
Naučnici su možda sada pronašli efikasan način za dopremanje kiseonika i to intravenozno, što bi moglo značajno da utiče na način na koji se mehanički ventilatori koriste.
Pored tradicionalne mehaničke ventilacije, postoji još jedna tehnika koja se zove ekstrakorporalna membranska oksigenacija (ECMO), gde se krv prenosi van tela tako da se može dodati kiseonik i ukloniti ugljen-dioksid.
Zahvaljujući novom otkriću, kiseonik će sada moći da se dodaje direktno, a krv pacijenta može da ostane tamo gde jeste. Sa stanjem kao što je refraktorna hipoksemija, koja može da se izazove ako se osoba nalazi na respiratoru, postojanje ovog pristupa moglo bi da spasi mnoge živote, prenosi Science alert.
“Ako bude uspešna, opisana tehnologija može da pomogne da se izbegnu ili smanje moguće povrede pluća povezanih sa respiratorom usled refraktorne hipoksemije”, pišu istraživači u svom novom radu.
Nova tehnika funkcioniše tako što se tečnost puna kiseonika kanališe kroz niz mlaznica koje postaju sve manje i manje. Kada se proces završi, mehurići su manji od crvenih krvnih zrnaca, a to znači da se mogu direktno ubrizgati u krvotok bez blokiranja krvnih sudova.
Lipidna membrana se koristi za oblaganje mehurića pre nego što se dodaju u krv, što sprečava toksičnost i sprečava da se mehurići skupljaju. Nakon ubrizgavanja rastvora, membrana se rastvara i kiseonik se oslobađa.
U eksperimentima na doniranoj ljudskoj krvi, nivoi zasićenosti krvi kiseonikom mogli su da se podignu sa 15 odsto na preko 95 odsto u roku od samo nekoliko minuta. Kod živih pacova, pokazalo se da proces povećava zasićenost sa 20 odsto na 50 odsto.
“Važno je da nam ovi uređaji omogućavaju da kontrolišemo dozu isporučenog kiseonika i zapreminu primenjene tečnosti, a oba su kritični parametri u lečenju kritično bolesnih pacijenata“, pišu istraživači.
Istraživači žele da naglase da je ovo za sada “dokaz koncepta” i da tek treba da se testira na ljudima.
Ovakav unos kiseonika u telo je težak čin balansiranja, jer komplikacije mogu brzo da nastanu ako se doda previše ili premalo, ili se doda na pogrešan način. Istraživači sada žele da testiraju svoju tehnologiju na većim životinjama pre nego što pređu na ispitivanja na ljudima.
Iako nije u stanju da u potpunosti zameni ventilatore ili ECMO, nadamo se da će novi uređaj možda moći bolje da pripremi telo za stavljanje na ove mašine ili da održava pluća dok ventilator ne postane dostupan.
“Važno je napomenuti da bi naš uređaj potencijalno mogao da bude integrisan u postojeće ventilatore, omogućavajući besprekornu integraciju u postojeće kliničke tokove rada”, pišu istraživači.
Istraživanje je recenzirano i objavljeno u naučnom časopisu PNAS.
Izvor: Science alert, N1, Foto: pixabay