27. maj
1358 – Hrvatsko-ugarski kralj Ludovik I uručio je gradu Dubrovniku Višegradsku povelju kojom je Dubrovačka komuna dobila samoupravu, uz obavezu plaćanja godišnjeg danka i pružanja pomorske pomoći novom gospodaru.
1564 – Umro je švajcarski teolog francuskog porekla Žan Kalvin (Jean Calvin), vođa frakcije protestantizma u Ženevi (kalvinizam), koja je imala brojne pristalice u evropskim zemljama, posebno u Francuskoj (hugenoti) i izazvala velike društvene potrese. Njegovo delo “Temelji hrišćanstva” postalo je priručnik protestantske teologije.
1679 – Engleski parlament usvojio je “Habeas Corpus Act”, zakon koji štiti građane od nezakonitog hapšenja i utamničenja. Osnovni principi tog zakona ugrađeni su kasnije u ustav SAD.
1703 – Ruski car Petar Veliki osnovao je novu prestonicu Rusije na ušću reke Neve u Baltičko more, Sankt Peterburg (od 1924. Lenjingrad, od 1991. ponovo Sankt Peterburg). Glavni grad Rusije bio je do 1918.
1806 – Francuska vojska je ušla u Dubrovnik, čime je Dubrovačka Republika izgubila viševekovnu nezavisnost, mada je formalno ukinuta 31. januara 1908. kada je pripojena Kraljevini Italiji.
1840 – Umro je italijanski virtuoz na violini i kompozitor Nikolo Paganini (Niccolo), čijoj su veštini savremenici pridavali magične moći. Kao kompozitor proslavio se sa šest violinskih koncerata.
1860 – Djuzepe Garibaldi (Giuseppe), u pohodu za ujedinjenje Italije, zauzeo je Palermo na Siciliji.
1868 – U Mostaru je rođen srpski pesnik Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama “Ostajte ovđe”, “Emina”, “Veče na školju”. Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista “Zora”, koji je pokrenuo sa Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem.
1878 – Rođena je američka igračica irskog porekla Isidora Dankan (Duncan), začetnik modernog baletskog pravca u kojem dominira slobodni igrački pokret. Poznata je i po ljubavnoj romansi sa ruskim pesnikom Sergejom Jesenjinom.
1905 – U rusko-japanskom ratu, Ruska flota doživela je težak poraz u bici kod Cušime izgubivši 26 od 45 brodova.
1909 – Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju i Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (“Portreti srpskih vladara u srednjem veku”, “Stare srpske minijature”).
1910 – Umro je nemački bakteriolog Robert Koh (Koch), jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je i bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.
1923 – Rođen je američki diplomata nemačkog porekla Hajnc Alfred Kizinger (Heinz, Kissinger), poznat kao Henri Kisindžer (Henry), jedna od vodećih ličnosti u posleratnoj američkoj diplomatiji. Bio je savetnik za nacionalnu bezbednost (1969-73), državni sekretar (1973-77), dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973. Zaslužan je za otopljavanje odnosa SAD sa SSSR i Kinom i za uspeh mirovnih pregovora sa Vijetnamom.
1937 – U San Francisku je pušten u saobraćaj “Golden Gejt”, jedan od najvećih mostova u svetu.
1941 – Britanska mornarica, uz pomoć avijacije, potopila je u Drugom svetskom ratu nemački ratni brod “Bizmark”. Poginulo je oko 2.300 ljudi.
1942 – U okupiranoj Čehoslovačkoj smrtno je ranjen šef Gestapoa Rajnhard Hajdrih (Reinhard Heydrich). Njegova smrt 4. juna izazvala je talas represalija protiv stanovništva u Češkoj i Moravskoj.
1960 – U Turskoj je vojnim udarom oborena vlada Adnana Menderesa. Vlast je preuzeo Komitet nacionalnog jedinstva sa generalom Kemalom Girselom na čelu.
1964 – Umro je indijski državnik Džavaharlal Nehru (Jawaharlal), prvi premijer nezavisne Indije i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih zemalja.
1988 – Sirijske trupe ušle su u južna predgrađa Bejruta i okončale tronedeljne ulične borbe rivalskih muslimanskih šiitskih milicija.
1992 – U redu za hleb u centru Sarajeva od eksplozije granate 16 osoba je poginulo, a 144 su ranjene.
1993 – U eksploziji automobila-bombe ispred galerije Ufici (Uffizzi) u Firenci petoro ljudi je poginulo, a kolekcija galerije ozbiljno je oštećena.
1997 – NATO i Rusija potpisali su “Osnivački akt o međusobnoj saradnji”, kojim je formiran zajednički Stalni savet NATO-Rusija za konsultacije o evropskoj bezbednosti.
1997 – Šefovi diplomatija Hrvatske i SR Jugoslavije Mate Granić i Milan Milutinović potpisali su u Zagrebu konzularnu konvenciju kojom se uređuje status diplomatskih predstavništva.
1999 – Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i još četvoricu najviših funkcionera Jugoslavije i Srbije za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.
2001 – U Japanu je održan prvi referendum na temu energetike. Stanovnici sela Kariva, u kome se nalazi najveća nuklearna elektrana na svetu, izjasnili su se protiv korišćenja recikliranog plutonijuma u njenim postrojenjima.
2006 – U snažnom zemljotresu koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginule su 5.782 osobe, a više od 130.000 ljudi ostalo je bez domova.
2009 – Grupa AC/DC, hard rok veterani iz Australije, održala je koncert u Beogradu pred oko 40.000 posetilaca iz Srbije i okolnih zemalja.
2013 – Francuski film “Plava je najtoplija boja: život Adele” u režiji Abdelatifa Kešiša, osvojio je Zlatnu palmu 66. Kanskog filmskog festivala. Film je o strasnoj ljubavi dve žene sa eksplicitnim scenama seksa.
2014 – Na predsedničkim izborima u Egiptu pobedio je bivši komandant vojske Abdel Fatah el Sisi, koji je predvodio svrgavanje islamističkog predsednika Mohameda Mursija, jula 2013.
2015 – Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 2222 kojom se osuđuje svako nasilje i zloupotreba protiv novinara, medijskih profesionalaca i povezanog osoblja u situaciji oružanih sukoba i pozivaju države da ispune obaveze u pogledu njihove zaštite.
2021 – Ambasadori država-članica Upravnog odbora Saveta za provođenje mira u BiH imenovali Kristijana Šmita (Christian Schmidt) za novog Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Dužnost preuzima 1. avgusta, kada stupa na snagu ostavka koju je, nakon 12 godina, podneo njegov predhodnik Valentin Incko.
Izvor: Beta, B92, Foto: pixabay