Pacovi se smatraju prenosiocima bolesti još od vremena kuge, ali novo istraživanje pokazuje da je verovatnoća da glodari i druge životinje koje žive u gradovima izazovu iduću pandemiju manja nego što se ranije mislilo.
Istraživači sa Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu analizirali su podatke gotovo 3.000 sisara, pretpostavljajući da će otkriti da su životinje u urbanim sredinama u većoj meri zaražene virusima kojima se mogu zaraziti i ljudi jer su sa njima u bliskom kontaktu.
Ustanovili su da su gradske životinje zaista prenosiioci 10 puta više raznih vrsta bolesti od onih u divljini, ali i da je o njima objavljeno više od 100 puta toliko istraživanja.
Uzevši u obzir sklonost naučne zajednice da češće proučava životinje u svojoj neposrednoj blizini umesto onih u prašumama, otkrili su da pacovi ne nose ništa veći rizik za prenos bolesti na ljude od ostalih životinja.
“Te gradske životinje verojatno neće biti izvor sledeće “bolesti X”, ali i dalje se smatraju izvorom dobro poznatih i teških oblika bolesti”, rekao je za AFP Greg Alberi, evolucijski biolog specijalista za bolesti životinja sa Univerziteta Džordžtaun, navodeći primer leptospiroze, bakterijske bolesti koju pacovi često šire.
I golubovi predstavljeni kao pretnja
Osim pacova i golubovi su predstavljeni kao pretnja kada je u pitanju zdravlje ljudi, ali Alberi, glavni autor istraživanja objavljenog u časopisu “Nature Ecology and Evolutionsmatra” smatra da je i ta pretnja preterana.
S obzirom na to da smo toliko dugo proučavali gradske životinje “znamo toliko o njihovim parazitima da više nema toliko puno nepoznanica. Ruralna divljina je mnogo neizvesnija i mnogo je veća verovatnoća da će nam iz takve divljine stići iduća “velika prijetnja””.
Džonatan Ričardson, profesor urbane ekologije na Univerzitetu Ričmond, rekao je da je reč o važnom istraživanju jer autori “s pravom ukazuju na preveliku količinu podataka koja je rezultat istraživanja urbanih sisara”.
Za AFP je rekao da pacove ne bi trebalo smatrati “skladištem bolesti” samo zato jer su ljudi s njima u redovnom kontaktu.
Njegovo je istraživanje pokazalo da gradski pacovi u sebi kriju više od 200 patogena i parazita koji se mogu preneti na ljude i da skoro 80 odsto pacova u nekim gradovima ima leptospirozu.
Most do ljudi
Alberi i koautor istraživanja Kolin Karlson prošle nedelje objavili su istraživanje koje pokazuje da bi klimatske promene mogle da povećaju rizik od izbijanja novih epidemija.
Ustanovili su da životinje poput slepih miševa lete u hladnija područja, gde će prvi put susresti neke nove životinjske vrste i stvoriti prilike za razvoj novih bolesti kojima bi se kasnije mogli zaraziti i ljudi.
Alberi smatra da gradski sisari imaju važnu ulogu u tom procesu.
“Ako dođe do kontakta između pacova i slepih miševa i ako prenesu jedan drugome neku novu bolest, a pacovi ima veći pristup ljudskim područjima, imamo most do ljudi”, rekao je Alberi.
On je dodao da bi trebalo da se poboljša nadzor i urbanih i divljih životinja kako bi se prepoznao trenutak u kom se patogen prenosi s jedne vrste na drugu.
“Ako je domaćin gradska životinja i sve se odvija u neposrednoj blizini ljudi, trebalo bi ozbiljno da se zabrinemo”, rekao je Alberi.
Izvor: Hina/AFP, N1, Foto: pixabay