U Srbiji klimatske promene dolaze duplo brže nego što je globalni prosek, što objašnjava niz posledica koje već sad osećamo svakodnevno, rekao je vanredni profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Đurđević.
Đurđević je kazao da je leto 2012. godine do sada bilo jedno od najtežih za građane, jer su tada bila četiri intenzivno topla talasa, a stopa smrtnosti je bila povećana u odnosu na neke referentne vrednosti.
„Toplotni talasi su inače izuzetno negativni događaji u smislu javnog zdravlja jer je zabeleženo da u toku njih ima više smrtnosti nego inače i to kod starijih ljudi, ljudi koji imaju neke hronične bolesti“, rekao je Đurđević u intervjuu koji je objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Istakao je da takvi toplotni talasi narušavaju hidrološki sistem i ruše poljoprivrednu proizvodnju, kao i da su suše najpogubnije po finansije.
Đurđević je istakao da se najveća suša u Srbiji dogodila 2012. godine, zbog čega je poljoprivreda imala štetu od oko dve milijarde dolara.
Naveo je da je tada proizvodnja kukuruza bila manja za 50 odsto i da je usled suše došlo do pojave alfatoksina u njemu.
U Srbiji, po rečima Đurđevića, svaki građanin u proseku godišnje emituje četiri tone ugljen-dioksida i proizvede maksimalno 300 kilograma otpada.
Govoreći o sankcijama prema Rusiji zbog napada na Ukrajinu on je rekao da izolacija te zemlje iz međunarodne zajednice znači da ona neće biti rada da učestvuje u bilo kakvim pregovorima koji se tiču klimatskih promena, što je presudno za implementaciju i usvajanje dokumenata kao što je Pariski sporazum.
Rekao je da je proizvodnja fosilnih goriva u Rusiji značajan deo bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje, i da “ako izolujete sankcijama jednu zemlju i ne želite ništa od nje da kupujete, oni će morati da nadoknade taj gubitak na nekoj strani na kojoj im je najlakše, a to će najverovatnije biti iz prodaje fosilnih goriva”.
Napomenuo je da mnoge zemlje nisu uvele sankcije Rusiji tako da će ona, prema njegovom mišljenju, najverovatnije pokušati da poveća proizvodnju fosilnih goriva i tako naći zemlje koje nisu postavile sankcije, da ih kupe.
Podsetio je da je 12 sati nakon što je počeo rat između Rusije i Ukrajine, u Americi pokrenuta kampanja među kompanijama koje se bave ekstrakcijom fosilnih goriva, da se u Americi smanji regulativa po pitanju fosilnih goriva kako bi Amerika pomogla Evropi.
“Jedina dobra stvar koja može da se desi jeste da Evropa ubrzano krene u transformaciju ka zelenim energijama”. zaključio je Đurđević.
Izvor: Beta, N1, Foto: pixabay