Marko Veljković i Report.rs su današnji tekst posvetili najboljim naslovima iz edicije „Poetika strave“ koju objavljuje Orfelin izdavaštvo.
Kada je reč o horor književnosti u našoj zemlji, prvo što nam padne na pamet su sjajni naslovi koje objavljuje Orfelin izdavaštvo. Danas sam izdvojio tri zbirke priča koje su na mene ostavile odličan utisak.
Šaptač u tami – Hauard Filips Lavkraft
Ovo je bio moj prvi susret sa Lavkraftom i mogu slobodno da kažem da je ispunio sva očekivanja za nastavak našeg druženja. Nisu sve priče u ovoj knjizi savršene. Prva priča, po kojoj je ova knjiga dobila ime, definitivno se najviše izdvaja od ostalih. Pored toga što je dosta duža u odnosu na ostale, najveću jezu sam osetio dok sam čitao upravo „Šaptača u tami“. Sama pomisao da se nalazite u kući, za koju sigurno znate da osim vas i njenog domaćina nema nikog drugog unutra, a zatim u neko doba noći začujete glas koji ne podseća na ljudski, sasvim je dovoljna da vas izvede iz zone komfora, a još kada to svojim detaljnim opisima začini Lavkraft, budite sigurni da vam neće biti prijatno. Pored ove brutalne priče, dopale su mi se još „Vrebajući strah“ i „Hladan vazduh“, a posebno ova druga, čiji me je kraj raspametio. Odlična zbirka priča za upoznavanje sa Lavkraftovim radom, barem sam je ja tako doživeo. Kuća običnog farmera u napuštenom mestu koju svake noći okupiraju nepoznata stvorenja, udar groma koji sa sobom odnosi žrtve na misteriozan način, čovek koji boluje od neobične bolesti zbog koje je primoran da održava hladnu temperaturu u sobi…Sve to vas čeka u ovoj zbirci priča, kao i sjajan pogovor Dejana Ognjanovića.
Zazviždi i ja ću ti doći – M. R. Džejms
Zbirka horor priča „Zazviždi, i ja ću ti doći“ je sa velikim razlogom nekoliko meseci bila rasprodata. Kad se rasproda tiraž neke knjige koja nije imala reklamu poput nekih bestselera, jasno mi je odmah da se radi o kvalitetnoj knjizi, što se i ovog puta pokazalo da je tačno.
Prva stvar koju sam primetio nakon čitanja ove knjige je da su sve priče potpuno različite, tako da nema šanse da se udavite u moru monotonije identičnih priča. Druga stvar koja mi se dopala je način na koji nas gospodin Džejms vodi kroz ove priče. Ne spada u onu grupu pisaca koji pišu nešto u fazonu: noć je bila tiha i mračna, vazduh je mirisao na smrt, neko nepoznato stvorenje mi je ispod prozora šaputalo da sam gotov… Ne počinje priču tako što mora odmah da vas isprepada prosipajući veliku količinu straha odjednom. Polako vas uvodi u priču. Atmosfera je na početku nešto bliža prijatnoj, pa sam se ponekad zapitao da li ja to čitam horor, ali sam vrlo brzo dobio odgovor. Njegovo sejanje straha kreće umerenim tempom, zrno po zrno, jer najveću količinu čuva za kraj, kao što je to sjajno uradio u priči „Blago opata Tomasa“. Neke priče su toliko jezive, kao što je recimo „Grof Magnus“ koja mi je omiljena, pa vam predlažem da dobro razmislite da li ćete ovu knjigu čitati noću. Ako volite horor priče sa demonima, ne sumnjam da će i vama Grof Magnus biti favorit. Ne volite demone ali obožavate krvave horore? Nema problema. Čeka vas i priča „Izgubljena srca“ koju sam čitao baš u trenutku kad sam večerao, pa sam bio prinuđen da večeru odložim na stranu kada sam došao do kraja i saznao kakav napitak stariji gospodin iz priče koristi kao svoj eliksir mladosti. Ako volite horor gde je sujeverje glavna tema, u ovoj zbirci možete pronaći priču „Broj 13“ koja je moja druga omiljena priča. Jedan gost je odseo u hotelu Zlatni lav u sobi broj 12. Prvo što je primetio na dolasku je da između vrata soba 12 i 14 nedostaje broj 13. Iste noći je izašao na kratko iz sobe da pokupi neke papire i usput je ugledao vrata sobe sa brojem 13 iz koje dopire neki glas. Kada se vratio u svoju sobu, uočio je odmah da je ona mnogo manja nego kada je istog dana došao u hotel. Sutradan, kada je izašao iz sobe, broj 13 je opet nestao, a njegova soba je ponovo izgledala isto kao prethodnog jutra. Ako se do sada niste plašili broja 13, možda se nakon čitanja ove priče to promeni. Jedna od najdužih, najstrašnijih i najboljih priča u ovoj knjizi je „Rezidencija u Vitminsteru“. Podseća dosta na roman i film „Isterivač đavola“, zbog jezivih mušica koje se pojavljuju i prizivanja nečistih sila, takođe je u priču ubačen jedan deo iz Biblije, pa je sve to uticalo da se prisetim atmosfere iz jezivog horor romana koji mi se mnogo dopao. Ovo je jedna od najboljih knjiga koje je Orfelin do sada objavio.
Mračni predeli – Stefan Grabinjski
Već na samom početku moram da kažem da su „Mračni predeli“ jedna od najboljih zbirki priča u ediciji „Poetika strave“.
Pored slikovitih opisa i ubedljivih dijaloga, ono što mi se posebno dopalo u ovoj knjizi je raznovrsnost strave Stefana Grabinjskog. On ne spada u one pisce koji su se opredelili da pišu o kosmičkoj stravi ili duhovima, već mi je ostavio utisak da je bio pisac koji je voleo da eksperimentiše, tako da ćete u ovoj zbirci pronaći priče o duhovima, lokalnim legendama, demonima, ali i one priče u kojima su naratori nepouzdani i oštećeni na neki način, zbog čega me je dosta podsetio na Poa.
Favoriti u ovoj knjizi su mi sledeće priče: U Sarinoj kući (savršenstvo pripovedanja, odlično iskorišćen biblijski motiv, maestralno opisana stravična scena), Crno selo (fenomenalni opisi sablasnog mesta koji lede krv u žilama i vidi se uticaj Edgara Alana Poa), Ultima Thule (priča o neobičnom daru koji bi se mogao nazvati i prokletstvom), Šamotina ljubavnica (jedna od najjezivih priča u knjizi zbog koje će mi ova zbirka uvek biti prepoznatljiva, jer je Grabinjski jedini horor pisac, pored Le Fanua, koji je za stravičnog lika izabrao fatalnu ženu) i Čađ (malo me je podsetila na početak filma “Sveto mesto” jer je tematika slična: zalutali putnik pronalazi jedino prenoćište usred noći, a domaćini se od samog početka ponašaju čudno).
Ne bih da vam kvarim doživljaj tako što ću prepričavati priče, jer smatram da je ovo dovoljno da vas ubedi da nabavite knjigu. Nema mnogo horor pisaca koji se podjednako dobro snalaze na različitim poljima strave, kao što je to vešto uradio Grabinjski.
Želim vam lep i prijatan vikend.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Unsplash
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku