Ksenija Nikolić u intervjuu za Report.rs: „,Želimo da predstavimo dela koja su u masovnoj izdavačkoj produkciji slabije zapažena.“
Danas razgovaram sa Ksenijom Nikolić, dugogodišnjom knjižarkom i urednicom književnog portala Book hub.
Ksenija, započeo bih ovaj razgovor pitanjem: kada i kako se rodila tvoja ljubav prema čitanju?
Odrasla sam u porodici gde su priče bile mnogo važne. Pričale su se intenzivno, što javno, što tajno. Bile su provokativne, ljubavne, političke… Ljubav prema knjigama proizašla je verovatno iz te potrebe za pričanjem, onda kada te „istinite“ nisu više bile dovoljne same po sebi.
Bila sam oduvek okružena knjigama. Knjige su delovale „aristokratski“ u našim siromašnim životima devedesetih, a ujedno su bile i najjeftinija zabava. Pamtim tačno šta sam u kom periodu života čitala. Čak i mnoge ljude i događaje više pamtim po knjigama, nego po bilo čemu drugom. Čisto „Montanovo zlo“.
Radila si u knjižari trinaest godina. Verujem da je u nekim trenucima taj posao bio težak, ali šta te je ipak motivisalo da ne odustaneš?
Knjižara je spojila moju profesiju, moj hobi i moju veliku strast u jedno zanimanje. Kad sam se zaposlila, prvo se javila spoznaja koliko malo znam i koliko tek treba intenzivno da čitam. Ako čovek nema istinsku ljubav prema knjigama i čitanju, brzo će mu dosaditi rad u knjižari jer je osim toga, u svemu drugom, to jedan rutinski posao.
Biti na usluzi ljudima u knjižari znači biti poznavalac književnosti i poznavalac ljudi ujedno. Mnogi od njih koje sam upoznala radeći u knjižari danas su moji prijatelji, od kojih učim isto koliko i oni uče od mene.
To iskustvo povezivanja sa ljudima koji gaje istu strast je dragoceno.
Sada je došlo vreme da se oprobam u drugačijim stvarima i upustila sam se u nove izazove pokretanja sopstvenog biznisa. Ali knjige su tu kao uporište – jačaju karakter i drže kičmu uspravnom.
Na koji način biraš knjige koje ćeš preporučiti kupcima?
Sjaj u oku je najubedljiviji pregovarač sa kupcima. Ljudi ne vole da im se nešto prodaje, ne vole poturanje, uvaljivanje, pritisak. Ali vole kad im kažete da ste nešto čitali i da ste se super proveli u toj avanturi. Žele da podele sa vama to iskustvo.
Zvuči kao tajna služba, ali je zapravo recept za dobrog knjižara: pažljivo slušati i imati potrebne informacije.
Kako ste Biljana i ti došle na ideju da pokrenete Book hub?
Book hub je nastao iz potrebe da ponudimo nešto drugačiji sadržaj na društvenim mrežama i u digitalnim medijima. Osnovale smo ga Biljana Gašević i ja iz čistog entuzijazma, sa željom da predstavimo knjige koje volimo na nešto drugačiji način od onoga koji je uobičajen na Instagramu i FB grupama. Naš pristup podrazumeva lični doživljaj potkrepljen analizom književnih, narativnih postupaka dela.
Vidimo da se to ljudima dopada i da posećenost našim profilima i sajtu www.bookhub.rs konstantno raste. Takođe, želimo i da predstavimo dela koja su u masovnoj izdavačkoj produkciji slabije zapažena. Rekla sam gore da ljudi ne vole prodaju, ali vole da podele iskustvo. E to je Book Hub.
Rad na Book Hub-u sa Biljanom je zabavan i profesionalan u isto vreme.Ona ima strogost profesorke latinskog i entuzijazam ravan Kristoforu Kolumbu, što je za ovo što radimo od najvećeg značaja. Volimo da čitamo, slažemo se oko glavnih pitanja, sarađujemo i kad smo na minimumu razumevanja.
Imamo drugačiji čitalački ukus, moguće i ton kojim se obraćamo, ali to samo doprinosi dinamici našeg objavljivanja. Sve vreme imamo dobru energiju, mnogo se smejemo i prijatno nam je u poslu koji radimo.
Koje je tvoje mišljenje o bukstagramu? Da li možeš da izdvojiš knjiške profile koji ti se dopadaju?
Bookstagram je šaren i raznovrstan i verujem da za svakoga ima ponešto. Meni lično ne smetaju duži tekstovi, navikla sam da čitam i bez proreda, tako da volim da pročitam dobar, kompletan prikaz. Retko ću čitati prikaze onih knjiga koje me uopšte ne zanimaju. Uglavnom se krećem oko onih knjiga koje sam već čitala, pa da proverim utisak, ili onih koje sam imala u planu, ali su mi neke duge knjige neplanirano utrčale.
Profila ima sjajnih i oduševljena sam sa koliko kreativnosti se oni održavaju i vode. Potrudim se da prokomentarišem sve što mi se dopada, ali ne bih sad navodila sve jer ću verovatno pogrešiti tačne nazive profila.
Nedavno sam istražujući Tik tok slučajno naišla na devojku koja radi u knjižarskom lancu „Barnes and noble“ i koja kroz svoje zabavne videe lepo prikazuje život knjižara.
Ubrajaš se među one kojima su se dopala Milenina „Deca“ i Basarin „Kontraendorfin“, knjige oko kojih se podigla velika bura. Zbog čega ljudi a priori osuđuju lascivnost u književnosti?
Ja ne mogu da verujem da neko uopšte priča o lascivnosti u književnosti u 21. veku i da na taj način tumači delo! Pa još se Vuk Karadžić izborio 1818. da u „Srpski rječnik“ uđu „ružne reči“, a mi 200 godina kasnije raspravljamo o nekom stihu ili da li je Basara uvredio Desanku Maksimović. Ili kakav je pisac čovek, da li pije, kako se oblači, da li nam se dopada njegova politička orijentacija i da li bismo mu uzeli lek iz ruke.
Upravo nam je to donela demokratičnost društvenih mreža.
Mišljenje je kao dupe (ups!), svako ga ima. Što je još gore, svi misle da je dovoljno važno i vredno da ga podele sa drugima.
U masi tih neartikulisanih „sviđanja“ i „nesviđanja“, površnosti i vulgarnosti, treba se probiti argumentacijom, stavovima, kvalitetom i estetikom. Book hub je i nastao kao most koji će spojiti razumevanje običnog čitaoca sa načinom na koje to delo „radi“, sa željom da masovnost Instagrama okrenemo u korist dobre književnosti.
U kom smeru vidiš Book hub u budućnosti?
Book hub je skrenuo na sebe pažnju isključivo sadržajem. Želele bismo još mnogo kvalitetnog sadržaja na našem sajtu, želimo da predstavimo kako manje izdavače, tako i dobre poteze većih izdavačkih kuća, da predstavimo što više regionalnih, ali i lokalnih autora.
Book hub može da bude dobar vodič za odabir lektire ako neko želi da čita kvalitetne stvari i bude u toku.
U bliskoj budućnosti vidim razrađen sajt, a u još bližoj nastavak rada na serijalu Niška književna scena. U planu su nam pesnici (Zerkman, Bokerini, Ivan Cvetanović, Goran Živković…), a potom i pisci najmlađe generacije. Ima tu još puno posla.
Pošto ste decembra preporučile nekoliko sjajnih klasika našim čitaocima, da li ovog puta možeš da im preporučiš neke knjige koje su idealne za čitanje u proleće?
Ne znam koje su idealne knjige za čitanje u proleće jer nikada nisam tako doživljavala čitanje. Za Report ću preporučiti kao u zapadnjačkim venčanjima „something new, something blue“…
- Strani klasik – „Dnevnici“ Vitold Gombrovič
- Domaći klasik – „Knjiga o Blamu“ Aleksandar Tišma
- Strani savremeni – „Obitelj“ Zahar Prilepin
- Domaći savremeni – „Sudbina i komentari“ Radoslav Petković
- Novo – „Gvozdena zavesa“ Vesna Goldsvorti (imate prikaz na sajtu Book hub-a)
Najbolja knjiga koju si pročitala ove godine je…
To je zapravo vrlo teško pitanje, jer moram da razmotrim i kriterijume na osnovu kojih bih ti odgovorila. Neka budu „Deca“ jer sam je vrlo emotivno doživela.
Trenutno čitam „Iz prepiske“ Danila Kiša i oduševljena sam na potpuno drugačiji način.
Koji je tvoj životni moto?
Živi i pusti druge da žive.
Hvala na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor. Želim ti mnogo sreće i uspeha u novom poslu.
Hvala tebi što si izdvojio vreme da pričamo o knjigama.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: book hub
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku
*** ZABRANJENO JE KOPIRANJE INTERVJUA BEZ PISMENOG ODOBRENJA NAŠE REDAKCIJE *** Svako kopiranje i umnožavanje bez pismene saglasnosti portala Report.rs smatraće se grubim kršenjem autorskih prava i biće naplaćeno sudskim putem bez prethodne opomene.