Borislav Kosanović u intervjuu za Report.rs: „Od onih sam autora koji sudbine svojih junaka izuzetno emotivno proživljavaju.“
Danas razgovaram sa Borislavom Kosanovićem, autorom zbirke priča „Tabakera grofa Šekeriša“ i romana „Grumen podno Prokletija“.
Borislave, započeo bih ovaj razgovor pitanjem: kada i kako se rodila Vaša ljubav prema pisanju?
Ako izuzmem period školovanja kada sam uživao radeći pismene zadatke iz srpskog jezika, ljubav prema pisanju se rodila sa nekih dvadesetak godina kada sam počeo sa pisanjem poezije. Prozno pisanje je došlo na red nešto kasnije kada sam napunio trideset godina i od tada sam sve više fokusiran na prozu, a poeziju pišem usput, više za svoju dušu.
Gde pronalazite inspiraciju tokom pisanja: u knjigama drugih autora, okolini ili na nekim drugim mestima?
S obzirom da moje prozno stvaralaštvo u velikoj meri počiva na istorijskim motivima, inspiraciju pronalazim u snažnim pričama koje bude duboke emocije unutar mog bića i u temama za koje sam duboko vezan. Trudim se da kroz pisanje oživim određene epohe, događaje ili ljude i ukažem budućim naraštajima, nekim novim klincima koji će uživati u knjigama, na neka zbivanja iz prošlosti koja se nikako ne bi smela zaboraviti. Prvenstveno to radim zbog sebe i duboko ukorenjene potrebe da neke priče ispričam, ali, kao što spomenuh, i zbog svoje kćerke, njene a i nekih drugih boljih generacija koje dolaze posle nas.
Verujem da će ovo biti najteže pitanje, ali usudiću se ga postavim: da li se među Vašim knjigama izdvaja neka koja ima posebno mesto u Vašem srcu?
Možda za nijansu u odnosu na preostale mogu da izdvojim roman „Pod sjenkom bukove šume“ koji je posvećen mom pokojnom dedi Branku i koji u aprilu mesecu, nakon šest godina, doživljava reizdanje ponajviše na zahtev čitalačke publike čime na scenu vraćam priču o dobrim i lošim ljudima u jednom zlom vremenu, vremenu Nezavisne Države Hrvatske i događanjima koja su se zbivala između 1939. i 1941. godine. Naravno, sa tim romanom, rame uz rame pri srcu stoji i knjiga „Grumen podno Prokletija“.
Da li možete ukratko da predstavite zbirku priča „Tabakera grofa Šekeriša“ našim čitaocima?
Zbirka priča „Tabakera grofa Šekeriša“ je knjiga koja kroz 12 različitih žanrovskih priča oživljava određene epohe kroz koje je prolazila ravnica. Sve priče su protkane fikcijom koja je isprepletana sa motivima određenih istorijskih događaja bliže i dalje istorije. Naslovna priča je ujedno i najobimnija i donosi jedno davno zaboravljeno vreme nakon kolonizacije stanovništva iz Like i Korduna na ravničarske prostore.
Dramski donosi priču o vremenu koje je iznedrilo određena događanja koja su obeležila taj period i, kao književno delo, mešavina je stvarnog i izmaštanog.
U romanu „Grumen podno Prokletija“ ste pisali o istinitom događaju koji se desio 1985. godine u Gnjilanu, a žrtva terora je bio Đorđe Martinović. Da li je teže stvarati fiktivne likove ili je pak veći izazov da se napiše knjiga sa stvarnim protagonistima?
Uvek je veći izazov da se napiše knjiga sa stvarnim protagonistima ili da se stvore likovi koji počivaju na stvarnim ljudima. Moj stil je takav da često kombinujem te dve mogućnosti pri pisanju kako bih, jer su to ipak književni likovi, mogao da dam sebi prostora da obogatim priču i da ih potpuno približim čitaocima kako bi se sa njima saživeli.
Pisati na taj način je uvek mač sa dve oštrice, ali zaista se trudim da se ni o kog ne ogrešim i da što verodostojnije približim ono što je važno. Sa fiktivnim likovima je to već mnogo lakše, jer je i sama odgovornost mnogo manja, a stvaralačke granice u kojima delujemo, mnogo su šire.
Nedavno sam pročitao knjigu „Srpsko srce Johanovo“ koja se poput Vašeg romana bavi jednim stvarnim događajem. Dok sam čitao, više puta sam se zapitao: kakve li emocije ophrvaju autora dok piše o stvarnim strahotama koje je proživelo jedno ljudsko biće?
Od onih sam autora koji sudbine svojih junaka izuzetno emotivno proživljavaju. Obično se prilikom istraživanja nakupi dosta teških osećanja s kojima se nije lako nositi, jer biram na neki način mučne događaje za motive svojih romana i priča i teško se može izbeći ta empatija koja se rodi upoznajući razne sudbine, a i bol koji ponesem i nakon što završim priču. On ostaje da živi delom u meni. Ukoliko čitaoci dožive deo onoga što sam prošao stvarajući, znam da sam učinio nešto vredno pomena i nezaborava.
Da li imate književnog uzora koji je uticao na Vas dok ste se gradili kao pisac?
Oni koji prate moj rad, više puta su čuli kako ističem trojicu omiljenih pisaca, a to su Meša Selimović, Dragoslav Mihailović i Slobodan Selenić. Oni su izuzetno uticali na moj pristup pisanju, iako se trudim da izgradim stil koji će opet biti na neki način autentičan i prepoznatljiv. Pored njih bih svakako spomenuo i Dobricu Ćosića kao i velikog Ivu Andrića i Crnjanskog u čijim delima podjednako uživam.
Koji je Vaš životni moto?
Budi skroman kad ostvariš stare i neskroman kad postavljaš nove ciljeve.
Šta je ono što voli da čita Borislav Kosanović u slobodno vreme?
Podjednako klasici i savremena književnost. Trenutno čitam Roman o Londonu, Miloša Crnjanskog, a radujem se ovih dana izlasku novog romana Vlade Vujinovića, Slamar. Iako nisam previše zaljubljenik u trilere, imam duboko poštovanje za majstorstvo s kojim Vlada stvara svoja dela. Uživam u Dostojevskom, Ljosi, Faladi, a posebnu simpatiju gajim za savremene majstore poput Vlade Arsića, Nenada Milkića ili Tamare Kučan.
Da li radite na nekom novom projektu?
Trenutno radim na pripremama za nastavak priče o junacima romana „Grumen podno Prokletija“ gde će deo likova koji su u prvom delu bili na neki način izvan glavnog svetla, dobiti mnogo više prostora u nastavku. Radim uveliko na istraživanju, razgovaram sa akterima koji su bili deo događanja iz tog vremena, a sama priča se seli u drugu polovinu devedesetih, ratom zahvaćeni Orahovac i okolinu, ali da ne otkrivam previše za sada.
Hvala na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor. Želim Vam mnogo sreće i uspeha u daljem radu.
Hvala Vama i srdačan pozdrav čitaocima Vašeg portala.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Borislav Kosanović
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku
*** ZABRANJENO JE KOPIRANJE INTERVJUA BEZ PISMENOG ODOBRENJA NAŠE REDAKCIJE *** Svako kopiranje i umnožavanje bez pismene saglasnosti portala Report.rs smatraće se grubim kršenjem autorskih prava i biće naplaćeno sudskim putem bez prethodne opomene.