Milan Trpković u intervjuu za Report.rs: „Čitanje omogućava da otključamo neke zanimljive i lepe stvari.“
Danas razgovaram sa Milanom Trpkovićem, vlasnikom izdavačke kuće Ključ izdavaštvo.
Nedavno se među brojnim izdavačkim kućama u Srbiji pojavila jedna koja je brzo postala prepoznatljiva po prelepom dizajnu korica.
Milane, kad smo poslednji put diskutovali, najavio si da ćeš uskoro osnovati izdavačku kuću. Reci mi, sada, kada je prošlo nekoliko meseci od otvaranja, da li je sve je krenulo onim tokom kako si planirao na početku?
Dragi Marko, čast mi je da ponovo razgovaram sa tobom. Ovoga puta kao novopečeni izdavač. U prethodna tri meseca smo objavili tri naslova i za sada pripremamo polako još toliko. Sa te strane smo ostvarili svoje početne ciljeve i planove. Neke stvari smo morali da mofikujemo i menjamo, naročito kada je reč o prevođenoj književnosti jer nismo uspeli da otkupimo prava za neke knjige za koje verujemo da će izazvati pažnju čitalačke publike u Srbiji.
Svaki početak je težak, za sobom nosi puno obaveza, odgovornosti i rizika, a mislim da smo prvu etapu uspešno završili. Videćemo šta nam donosi budućnost.
Pomenuo sam da su mi izdanja Ključ izdavaštva autentična zbog korica, ali poznavajući tebe i tvoju ljubav prema knjigama, verujem da ne želiš samo po tome da budete prepoznatljivi. Šta je to što bi voleo da vas, pored dizajna korica, još izdvoji?
Smatram da savremena izdavačka kuća treba da prati sve trendove koji se tiču estetike i sa te strane ćemo obraćati pažnju na dizajn korica knjiga. Ali ono što ja lično volim tokom čitanja, jeste i to na koji način je urađen prelom, odnosno kakve su margine, font, prored i ostali detalji. Ta komponenta čitalačkog užitka nam je vrlo važna i sa te strane ćemo se truditi da čitaocima omogućimo „čitljive” knjige.
Važno nam je kompletno iskustvo ljudi koji će čitati naša izdanja, pa zato pažljivo biramo i od kojih materijala će se izraditi korice, koji će se papir koristiti za unutrašnjost knjige, itd.
Čitanje omogućava da „otključamo” neke zanimljive i lepe stvari, dok sa druge strane služi i da se „zaključamo” u svoj svet i, makar na trenutak, zaštitimo od svega lošeg što se dešava oko nas. Zato ćemo se truditi da našim čitaocima podarimo odgovarajuće „ključeve” tj. knjige, koje će im pomoći u svemu tome.
Da li ste fokusirani isključivo na domaće pisce ili je možda u planu da delatnost nastavi da se širi i da obuhvati i strane autore?
Trenutni fokus nam je na domaće savremene autore i neke domaće zaboravljene klasike, a u planu nam je da do kraja godine započnemo i sa prevodima i čitalačkoj publici ponudimo nešto što do sada nije obljavljeno na našem jeziku. Kao što sam pomenuo, imali smo neke želje, ali nismo uspeli da se izborimo za te naslove. Ali nastavićemo sa potragom nekih novih i vrednih knjiga.
Volim uvek da podržim male izdavačke kuće, a Ključ izdavaštvo mi je priraslo za srce iz razloga što je prava porodična firma. Ako ne grešim, ti si zadužen za uredništvo, dok je tvoja supruga Milica fokusirana na lekturu. Pružila ti se lepa prilika da sarađuješ sa suprugom. Da li je osnivanje izdavačke kuće vaša zajednička ideja kako biste oboje radili ono što najviše volite? Koliko je važno voleti književnost ako neko želi da se bavi ovim poslom, pošto verujem da naiđu i teški trenuci kad jedino ljubav prema knjigama može da vas motiviše?
Tako je, to si lepo primetio. Ključ izdavaštvo jeste prava mala porodična firma u kojoj smo supruga i ja podelili uloge. Ona je zadužena za lekturu i urednički deo, dok ja radim sve preostalo. Međutim, često se dopunjujemo i zajedno radimo na brojnim detaljima tokom procesa objavljivanja jednog naslova. Nas je spojila ljubav prema knjigama na Sajmu knjiga u Beogradu 2015. godine. Kako je ta naša ljubav rasla, tako je rasla i želja da otvorimo svoju izdavačku kuću.
Možemo slobodno da potvrdimo da je ljubav prema pisanoj reči naš motor koji nas pokreće, a ujedno je i važan segment koji nam daje snage da izguramo sve izazove na koje nailazimo. Izdavaštvo jeste lep i kulturan posao, ali sa sobom nosi i brojne izazove i odgovornosti kao i bilo koji drugi posao tj. biznis. Treba biti svestan i toga.
Verujem da je mnogim ljubiteljima knjiga san da jednog dana postanu i izdavači. Da li imaš neki savet za sve one koji žele da otvore svoju izdavačku kuću? Šta je najvažnije na samom početku da urade kad krenu sa planiranjem?
Entuzijazam ne sme da manjka, a sa druge stvane morate biti svesni da taj vaš plan može i da se „izjalovi”. Treba biti otvoren za sve savete i kritike i konstantno se usavršavati. Ako primetite da se vaše „poslovne kockice” lepo slažu i da vidite da ima smisla to što radite, onda je to trenutak kada možete (i morate) da uložite dodatne napore, a to znači i da morate da redukujete svoje slobodno vreme i posvetite se napornom radu i zalaganju.
U našoj zemlji ima mnogo neafirmisanih autora koji su naišli na odbijanje kod drugih izdavača, a verujem da će neki od njih ispratiti ovaj razgovor. Imaš li neku poruku za njih?
Uvek se trudim da stanem u cipele samih autora, kao što stajem i u cipele izdavača. Nažalost, neafirmisani i nepoznati autori jako teško dobijaju šansu. Izuzetak su pojedini koji imaju napisane rukopise knjiga koji zaista privlače pažnju i potencijal da zadobiju pozitivne kritike i ostvare uspeh kod čitalačke publike. Ono što bih savetovao autorima je da ne odustaju ukoliko im se jedna vrata zatvore.
Sa druge strane smatram da je prednost ako prikupe što više recenzija i kritika samog rukopisa, jer to omogućava urednicima iz izdavačkih kuća da podrobnije i šire sagledaju sam rukopis, kako bi ga uzeli u razmatranje.
Mislim da je dobro da taj rukopis pre slanja izdavačkoj kući pročita nekoliko ljudi, upravo zbog mogućnosti da se uoče određene greške i koriguju neki detalji.
Za sada ste objavili tri knjige: „Beogradski akvarel” Ljubice Kubure, „Antiputopis” Dušana Mijatovića i „Jedan razoren um” Lazara Komarčića. Imate li planu promocije tih knjiga? Da li su u planu neka nova izdanja?
Upravo smo pre par dana održali našu prvu promociju knjige „Beogradski akvarel” u Kolarčevoj zadužbini, gde su pored autorke i mene govorili i Petar Peca Popović i Aleksandra Mihajlović. Svakako, planiramo i promociju „Antiputopisa”, kao i knjige „Jedan razoren um”. Moja želja je da se promocija ovog romana, koji smo dodatno obogatili rečnikom arhaizama i turcima, sjajnim pogovor Stevana Jovićevića i tekstom o Doktorovoj kuli, održi upravo u prvoj psihijatrijskoj ustanovi u Srbiji – Doktorovoj kuli. Videćemo još kako će sve to da se realizuje, a bićete pozvani.
Hvala na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor. Želim ti mnogo sreće i uspeha u daljem radu.
Hvala, dragi Marko. Svako dobro i mi tebi želimo.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Milan Trpković
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku
*** ZABRANJENO JE KOPIRANJE INTERVJUA BEZ PISMENOG ODOBRENJA NAŠE REDAKCIJE *** Svako kopiranje i umnožavanje bez pismene saglasnosti portala Report.rs smatraće se grubim kršenjem autorskih prava i biće naplaćeno sudskim putem bez prethodne opomene.