Marko Veljković i Report.rs su ovog petka za vas izdvojili self-help knjige iz kojih smo usvojili neke korisne savete i počeli smo da ih redovno primenjujemo u životu.
Bez obzira što su mnogi nabeđeni motivatori iskoristili popularnost ovog žanra kako bi ljudima prodavali maglu, daleko od toga da u popularnoj psihologiji nema bisera koji opravdaju naziv self-help. Zbog toga smo odlučili da današnji tekst posvetimo značajnim knjigama iz ovog žanra.
Atomske navike – Džejms Klir
Ova knjiga je bogata korisnim savetima koji će vam pomoći da loše navike svedete na mininum, dok će one dobre preovladavati u vašem životu.
Ono što mi se posebno dopada je piščeva iskrenost, jer čovek lepo kaže da loše navike nikad nećemo iskoreniti u potpunosti, ali možemo da ih učinimo nevidljivim, tako što ćemo biti okruženi pozitivnim stvarima, ili kako on kaže: signalima, koji će u nama probuditi žudnju za dobrim navikama (npr. slatkiše možemo da sakrijemo u špajzu, a voće da stavimo na kuhinjskom stolu, kako bi nam bilo bliže).
Džejms Klir traži od nas da se fokusiramo na sistem, a ne na krajnji cilj, i da se poboljšavamo postepeno svakog dana (npr. bolje uraditi dnevno jedan sklek, nego ne uraditi ništa). Naravno da ima malo i preterivanja, što je u ovakvim knjigama neizbežno, ali nije toliko strašno kad uporedite sa nekim drugim self-help knjigama koje su čisto ispiranje mozga, jer mi nismo roboti nego ljudi koji imaju prava na greške, na kojima između ostalog i učimo, kao što su to radili i mnogi autori ovog žanra.
Svako poglavlje počinje stvarnom anegdotom na kojoj pisac primenjuje svoju teoriju, što ovu priču čini posebno zanimljivom i ne oseća se suvoparnost u pripovedanju, što je od velike važnosti kad su ovakve knjige u pitanju. Zahvaljujući ovim anegdotama, saznao sam da je Viktor Igo dobio rok od izdavača da za manje od šest meseci napiše knjigu. Kako bi uspeo da pokrene sebe, zatražio je od svog sluge da svu njegovu garderobu sakrije u veliki sanduk, što je ovaj i učinio. Samim tim, Igo nije mogao da izađe iz kuće, pa je umesto toga čitave jeseni i zime radio na svojoj knjizi, koja je izašla dve nedelje ranije od predviđenog roka. Tada na scenu stupa Klir i objašnjava teoriju koju je Igo primenio u toj situaciji.
Uživao sam u ovoj knjizi, a što je najvažnije, neke savete sam usvojio i već sam počeo da ih primenjujem. Ovo je jedna od onih knjiga kojima se nekoliko puta vraćamo, jer nam služe kao podsetnik za pozitivne stvari koje nam nisu nepoznate, ali smo ih potisnuli iz nekog razloga.
Najbogatiji čovek Vavilona – Džordž S. Klejson
“Bogatstvo čoveka ne nalazi se u novčaniku koji nosi.”
Napisan u formi romana, stilom pripovedanja koji neodoljivo podseća na bajku, što omogućava lakše razumevanje i posvećenost prilikom čitanja, ovaj poznati klasik nam daje korisne savete vezane za štednju, zatim za ulaganje te štednje kasnije, koji nam mogu pomoći ukoliko se malo potrudimo da obuzdamo potrebu za trošenjem novca, kako bismo utolili žeđ za svakom željom koju ne moramo baš da ostvarimo u određenom trenutku. U priči ćete upoznati Arkada, najbogatijeg čoveka Vavilona, koji nesebično deli savete o sticanju bogatstva svojim prijateljima i poznanicima.
Ono što ovu knjigu izdvaja od nekih knjiga iz ove oblasti je poglavlje u kome Arkad savetuje učenike da ne postanu škrti, već da nastave da uživaju u blagodetima života, ali samo sa onim novcem koji je predviđen za troškove, jer je neophodno da jedna desetina svake zarade uvek ostane vama, i na taj način isplaćujete sebe. Ovo je zaista odlična knjiga kojoj ću se iznova vraćati, jer nije samo korisna, već je i lepo napisana, ali ono što je izdvaja od ostalih bajki je što postoji velika mogućnost da se transformiše u realnu životnu priču svakog od nas, ukoliko smo spremni da postanemo disciplinovaniji u trošenju novca, a ta pomisao mi je do nedavno bila veća bajka od Pinokija i Crvenkape, ali sam se primenom nekih Arkadovih pravila uverio u istinitost ove bajke.
Imati hrabrosti ne svideti se drugima – Ičiro Kišimi, Fumitake Koga
Verujem da su mnogi od vas čuli za Adlerovu psihologiju, koja je takođe poznata i pod nazivom “psihologija hrabrosti”. Upravo o njenim principima će se voditi temeljan razgovor u ovoj knjizi između filozofa i nesrećnog mladića koji je godinama ispunjen nezadovoljstvom.
Napisana u formi dijaloga, ova knjiga će odgovoriti i na neka vaša pitanja koja ste verovatno nekad postavljali sebi: Šta je prava sloboda? Da li možemo da budemo srećni ako se ne svidimo svakoj osobi?
Naš glavni junak se godinama trudio da udovolji roditeljima u svemu. Samim tim, oni su preuzeli kontrolu nad njegovim životom, zbog čega je stvorio kompleks inferiornosti, potrebu da se neprestano upoređuje sa uspešnijima od sebe, dok za svoj trenutni status krivicu prebacuje na druge. Za sve neuspehe u životu, jedino opravdanje mu je bila ambicija roditelja, koji su pored svojih, obavljali i njegove zadatke (donošenje odluka u vezi škole i kasnije, u vezi u posla) . Filozof mu na samom početku otkriva da Adlerova psihologija ne podržava stav da je za naše nezadovoljstvo odgovorna nesrećna prošlost, već naše odluke na koje možemo da utičemo, a da mnogi ljudi kao izgovor koriste izvučene loše karte (ono na šta ne možemo da utičemo – sudbina), u cilju da od sebe naprave žrtve koje će na taj način preuzeti kontrolu nad porodicom ili prijateljima, kako bi uspeli da budu u centru pažnje. Tu odmah dolazi do žustre rasprave, jer momak ne želi tako lako da promeni svoja dugogodišnja ubeđenja, ali filozof mu, neometen njegovim besom, strpljivo razlaže principe njegovog učenja na najsitnije delove, dok ovaj ne počne da uviđa svoje greške i konačno dođe do najvažnijeg saznanja: šta je ono što zapravo predstavlja slobodu…
Zbog čega mi se dopala ova knjiga? Dijalog je uverljiv, mladić je tvrdoglav i često se trudi da isprovocira sagovornika, što ovu priču čini zanimljivom, dok je, sa druge strane, filozof strpljiv i pažljivo bira reči kojima pokušava da dopre do njega. Odlična ideja da se kroz razumljiv razgovor (nema nepoznatih termina za laike kao što sam ja) predstave principi Adlerovog učenja, koji su mi pomogli da međuljudske odnose posmatram na drugačiji način.
Dok se strogo držimo svojih zadataka (nemam trenutno inspiraciju da napišem priču, ali potrudiću se da više čitam kako bih u drugim pričama pronašao svoju), i ne pokušavamo da preuzmemo tuđe zadatke (vezaću pertle sinu jer ne mogu da čekam da to obavi sam, pošto mu je potrebno malo više vremena, a ja sam u žurbi), živećemo slobodno, vredno radeći na sopstvenom portretu, ne mareći za bezvredne kopije te jedinstvene slile koju su naslikali drugi ljudi.
Želimo vam lep i prijatan vikend.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Unsplash
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku