Postoji mnogo dokaza da će zdravi, srećani roditelji verovatnije odgajiti zdravo, srećno dete. Beskrajno smo pod stresom, oblikujući svet oko naše dece u uzaludnom pokušaju da im pružimo neometan put prema uspehu.
Ironično, sav taj stres ne čini dobro našoj deci i šteti našem mentalnom i fizičkom zdravlju kao roditelja.
Bolja strategija bila bi biti srećan. Opustite se i pazite malo više na sebe. Malo benignog zanemarivanja moglo bi našoj deci da pruži prednost koju želimo da imaju.
Uostalom, kao što je pokazala nedavna studija o adolescentima, koju su proveli Deb Sibnath i njene kolega, vrsta doma u kojem se dete odgaja utiče na detetovo emocionalno zdravlje.
Najštetnije porodično okruženje je ono s ovim karakteristikama:
Teška kućna atmosfera u kojoj se roditelji često svađaju
Roditelji koji ne dele probleme jedno s drugim niti sarađuju u pronalaženju rešenja
Dom bez roditeljske topline
Dom u kojem deca doživljavaju preterano kontrolisano ponašanje roditelja, posebno konstantan pritisak za postizanjem nerealnih akademskih rezultata
Dom u kojem roditelji pokazuju uznemirujuće osobine ličnosti kao što je nedostatak strpljenja i težak temperamentnost.
Utvrđeno je da su sva ova kućna okruženja značajno povezana s detetovom teskobom i nižim samopouzdanjem.
Sigurno okruženje puno emocionalne podrške i tolerancije je najbolje za razvoj srećnog deteta
Deca koja su bila traumatizovana ili ih njihovi roditelji nikada nisu naučili da budu tolerantni prema drugima (npr. ako roditelji govore rasističke komentare u kući), verovatno će biti manje otporna ako otpornost smatramo skupom kvaliteta i prilika koje olakšavaju da se prilagodimo toekom krize.
Roditelji koji zadovolje svoje potrebe, bolje mogu da zadovolje potrebe svoje dece.
Poznato istraživanje Sunije Lutar i Lucie Kikiole, na primer, pokazalo je da, iako je važno da roditelji (posebno, čini se, majke) nađu zadovoljstvo u svojoj ulozi roditelja, to je jednako važno za njihovo mentalno zdravlje.
Ta podrška ne mora dolaziti od supružnika, ali mora doći odnekud: šire porodice, verske zajednice, prijatelja, kolega na poslu itd. Čini se da čak i sama deca mogu da pruže podršku roditeljima, stvarajući ciklus – pomažući roditeljima kad im je pomoć potrebna, što zauzvrat rezultira srećnijim i smirenijim roditeljima, koji su tada emocionalno i fizički dostupniji detetu.
Drugim rečima, što se roditelj oseća više lično ispunjenim i emocionalno podržanim, to je roditelj bolji u roditeljstvu i bolji je psihološki i društveni razvoj njegovog deteta.
Beskrajno žrtvovanje i premalo mogućnosti za emocionalno nadopunjavanje (klasičan slučaj neravnoteže između posla, života i roditeljstva kod roditelja koji žrtvuju sve za svoju decu) neće deci pružiti najbolje okruženje u kojem će napredovati.
Izvor: Psychology Today, super žena, Foto: Unsplash