Marko Veljković i Report.rs su izdvojili nekoliko knjiga koje slave ljubav. Pošto se čitalački ukusi razlikuju, odlučili smo da izdvojimo tri knjige u kojima je ljubav jedina zajednička stvar, ali način na koji je prikazana se razlikuje u svakoj, tako da ćemo vam predstaviti romantičnu komediju, moderan ljubavni klasik i priču o prijateljstvu i požrtvovanju.
Nadamo se da ćete barem jedan od ovih naslova uzeti u razmatranje za poklon povodom predstojećeg praznika ljubavi koji nam se bliži, i da ćete na taj način iznenaditi voljenu osobu. Imate čitav vikend pred sobom da posetite neku knjižaru i obezbedite poklon na vreme.
Čudo u Poskokovoj Dragi – Ante Tomić
„Čudo u Poskokovoj Dragi“ je romantična komedija na balkanski način!
Tako bih u jednoj rečenici opisao ovu duhovitu knjigu koju sam pročitao za manje od tri sata. Ako trenutno imate čitalačku blokadu, budite sigurni da će vam Poskoci istu razbiti u paramparčad, jer huliganski postupci, kao što su razbijanje i uništavanje, predstavljaju veći deo njihove ličnosti. Ovo je porodica koja decenijama ne plaća struju, jer se niko ne usuđuje da im zakuca na vrata, ne samo zbog toga što žive bogu iza nogu, već se plaše priča starijih kolega, koji su iskusili njihovo “gostoprimstvo”, pa im je ta neprijatna poseta ostavila trajne posledice.
Bez obzira što se na samom početku priče čitaocu predstavljaju isključivo divljaštvom, imaćemo razumevanja za njihove postupke kad vidimo da vreme provode sa namćorastim ocem koji je nakon smrti njihove majke preuzeo ulogu kuvara, ali jedino što ume da napravi za njih je kačamak na hiljadu i jedan način, pa nije ni čudo što su toliko ogorčeni na ostatak sveta, jer su im očevo neprestano prekorevanje i jednolični obroci jedina ljubav koja im je poznata. Nedostatak ženske ruke u kući, nateraće nastarijeg sina da se posle nekoliko godina vrati u grad i tamo pronađe staru ljubav iz vojničkih dana kako bi je oženio.
S obzirom da je prošlo petnaest godina od njihovog poslednjeg susreta, logično je da ga devojka nije čekala i konačno je podlegla pritisku navalentnog čoveka koji je u nju zaljubljen godinama i odlučila je da mu napokon kaže “da”. Međutim, Krešimir se pojavljuje u poslednji čas i pokušava da spreči to venčanje. Sve bi bilo lepo da njen budući muž nije načelnik policije, koji će podići čitav grad na noge kako bi sprečio Krešimira da mu otme nevestu.
Ova ljubavna drama će pokrenuti veliki obračun između policije i Poskoka. Saznajte ko će pobediti u odlučujućoj borbi i kome će pripasti Lovorkino srce.
Trn u grudima (Ptice umiru pevajući) – Kolin Mekalou
Ovo nije samo priča o zabranjenoj ljubavi između katoličkog sveštenika Ralfa i lepe devojke Megi. Ako vam to bude prva asocijacija prilikom kupovine, odustaćete bez razmišljanja, plašeći se da vam u ruke ne dođe još jedna ljubavna priča prepuna patetike i jeftinih klišea, koju ćete čitati kao po kazni. Ovim osvrtom želim da vas uverim u suprotno. Nije baš sve onako kako piše na koricama knjige.
Moram priznati da su me naslov i sinopsis odbijali mesecima, ali sam ipak poslušao srce i na kraju sam uzeo ovu knjigu ne očekujući od nje apsolutno ništa. Možda je tako i bolje, jer volim kad mi unapred nepravedno osuđen autor udari šamarčinu, čisto da me podseti da se konačno okanem predrasuda i da svakoj knjizi pružim šansu, jer se u svakom žanru može pronaći biser.
Za roman “Ptice umiru pevajući” (ne prihvatam drugi naziv za ovu knjigu) se ne može reći da je knjiški fenomen, jer ima nekih delova koji podsećaju na sapunice, ali moramo uzeti u obzir vreme kad je knjiga napisana. Zamislite brazilsku telenovelu poput Zemlje nade (Esperança) ili Nove zemlje (Terra nostra), u koju su prste umešali Džordž Martin i Čarls Dikens. Nisu zaštićeni glavni junaci, negativci smišljaju kreativne osvete, srećni trenuci kratko traju, nesreća se oseća u vazduhu, sve vreme ste na granici između bajke i realnosti. Zvuči zanimljivo? Idemo dalje.
Ovo je priča o porodici Kliri, koja pripada radničkoj klasi i jedva sastavlja kraj s krajem. Na samom početku priče, upoznajemo se sa članovima porodice Kliri koji žive na Novom Zelandu. Imao sam problem u početku da upamtim imena svih članova porodice, ali autorka često ulazi u najsitnije detalje, pa je samim tim savršeno opisala sve likove u knjizi, tako da ne postoje oni nebitni koji se samo provlače kroz priču.
Svi članovi porodice Kliri su podjednako bitni osim devojčice Megi koja se izdvaja od ostalih, jer je upravo ona glavna junakinja i nosilac cele priče. Pratimo njen život od trenutka kad je dobila prvu lutku za rođendan, pa sve do zrelih godina kad se ostvarila kao majka.
Prelomni trenutak za porodicu Kliri i najvažniji trenutak za ovu priču je neočekivano pismo bogate sestre Pedija Klirija, u kome piše da se zajedno sa celom porodicom preseli kod nje u Australiji, kako bi održavao veliko imanje koje će naslediti nakon njene smrti. Siromašnoj porodici se napokon smeši svetlija budućnost, jer je imućna starica već u poznim godinama i samo je pitanje trenutka kad će njeno ogromno bogatstvo pripasti njima. Ipak, kada dođe taj trenutak, mnogi će biti iznenađeni kad saznaju da je nedavno pre smrti sastavila novi testament.
Već vidim ljubitelje serije “Igra prestola” kako trljaju dlanove i verujte mi da imaju veliki razlog za to, jer će upravo neočekivana odluka jednog čoveka u vezi testamenta, ovaj roman učiniti jedinstvenim.
Ljubav između Megi i Ralfa ne prihvata katolička crkva, ali na listi “protiv” se našlo još jedno ime koje želi da zbog velike ljubavi ispaštaju. I konačno je to ime osmislilo veliku osvetu.
Stil pisanja je toliko lep da mi nisu smetali čak ni detaljni opisi klimatskih promena i stočarstva koji su me u nekim momentima uspavljivali, ali sve to pada u vodu kad naiđe “wow” momenat koji me istog trenutka razdrma i pomislim u sebi “Kolin, sve ti je oprošteno.” Sva surovost, ali i lepota života, upakovana je u ovih 700 i kusur strana, pa ako želite da pročitate porodičnu dramu u kojoj vas čekaju bolni udarci kojima nas život ranjava i uči u isto vreme, ali vam isto tako ne smeta bajkovit način pripovedanja o ozbiljnim temama, ovo je prava knjiga za vas.
Noć u Lisabonu – Erih Marija Remark
Kada sam zaklopio korice ove knjige, pomislio sam u sebi: da li sam upravo pročitao ljubavni roman ili je ovo ipak priča o prijateljstvu? U suštini, nije ni važno, jer kakva je to ljubav u kojoj nema prijateljstva ili obrnuto, tako da neću ni tragati za odgovorom, već ću se zadovoljiti osećajem koji je ova knjiga u meni izazvala – divljenje.
Nije me toliko očarao Remarkov stil pisanja, ali hrabrost njegovih junaka svakako jeste! Ovo je moj prvi susret sa ovim piscem, ali mi je bio sasvim dovoljan da shvatim da je Remark majstor da stvori autentične likove za koje ćete do samog kraja navijati i nadati se da će uspeti da ostvare svoj cilj.
Ova priča počinje jedne noći u Lisabonu, kada emigrant posmatra brod koji uskoro odlazi za Ameriku, ali on ne može da se ukrca jer nema kartu. U tom trenutku mu prilazi stranac koji želi da mu pokloni svoju kartu, ali zauzvrat traži da ovaj provede jednu noć sa njim kako bi mu se ispovedio i potpuno mu otvorio dušu, kao da želi da mu pokloni i nju uz kartu i pasoš.
Stranac mu govori o svojoj prošlosti, o tome kako je pobegao iz Nemačke od nacista, ali je tamo nažalost ostavio svoju suprugu, zbog koje se nekoliko godina kasnije vratio i srećom se brzo uverio da nije rizikovao uzalud, jer je ovog puta i ona poželela da pobegne s njim.
Tu počinje njihova avantura, na početku koje ćete pomisliti da se radi o čistom ljubavnom delu, ali shvatićete da je ovaj roman mnogo više od toga. Zapravo, ni u jednom trenutku nisam osetio strast između Helen i Švarca, već sam imao utisak u jednom trenutku da se čvrsto drže jedan za drugog samo zbog toga što su usamljeni, jer je ceo svet u ratu, okruženi su neprijateljima i špijunima, tako da je nemoguće povezati se sa nekim drugim, a jedina stvar koja ih spaja je mržnja prema vladajućem režimu u njihovoj zemlji.
Taman kad pomislite da ih spaja samo mržnja prema nacizmu i osećaj da se ceo svet okomio na njih, setićete se njegove odluke da se vrati u zemlju u kojoj nije poželjan, samo da bi se uverio da je Helen dobro, a da mu je ona kasnije, povlačeći neke riskantne poteze, spasila život koji je u jednom trenutku visio o koncu.
Požrtvovanje je veći dokaz ljubavi od slatkorečivosti, a Helen i Švarc nadoknađuju tu škrtost na rečima, pokazavši hrabrost i lojalnost u godinama kad se izdajstvo zarad preživljavanja širilo poput bolesti. Bez obzira da li ovu priču doživite kao dokaz snažne ljubavi ili velikog prijateljstva, ona vas neće ostaviti ravnodušnim.
Želimo vam lep i prijatan vikend.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Unsplash
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku