Marko Veljković i Report.rs su izdvojili nekoliko knjiških noviteta koji su vredni pažnje i nadamo se da ćete poslušati našu preporuku i pročitati jedan od njih.
U poslednjih nekoliko meseci je objavljeno dosta knjiga koje su vredne pažnje. S obzirom da je ovo period kada imamo najviše vremena i želje za čitanjem, pročitali smo dosta noviteta, a onim knjigama koje su na nas ostavile najsnažniji utisak, posvetićemo današnji tekst.
Kazuo Išiguro – Klara i sunce
Išiguro je jedan od retkih pisaca koji ne odbija čitaoca svojim beskrajnim siviilom i depresivnom atmosferom, prisutnoj od samog početka romana, pa sve do poslednje strane.
Nasuprot tome, on uspeva da svojim elegantnim stilom pisanja, raskošnim rečenicama i uverljivim dijalozima uvuče čitaoca u sve gušću maglu kako vreme odmiče, pa se čak i sluteći epilog, čitalac svesno prepusti melanholičnoj atmosferi iz koje se čuje čisto odsviran d-mol u izvedbi velikog maestra, uprkos raštimovanim likovima koji ne remete savršenstvo njegove tužne melodije.
Klara je robot koga u distopijskoj budućnosti nazivaju imenom „Veštački Prijatelj“. Jedina svrha Klarine vrste je da prave društvo usamljenim tinejdžerima koji ih odaberu u prodavnici. Kada četrnaestogodišnja Džozi, devojčica krhkog zdravlja, jednog dana u izlogu ugleda Klaru, ona će odmah odabrati svog VP-a, uprkos tome što Klara pripada prethodnoj generaciji robota koji nisu više toliko popularni. Ipak, ona će vrlo brzo uveriti Džozi i njenu majku da poseduje sposobnosti koje nema nova generacija VP-a, među kojima se posebno izdvajaju moć zapažanja, dobro pamćenje, ali i požrtvovanost, odlika koja je i nekim ljudima nepoznata.
Svoj jedini zadatak obavlja fantastično od samog početka. Spremna je na sve kako bi usrećila devojčicu, čak i na njene česte promene raspoloženja, koje su posledica lošeg zdravlja. Kad shvati da postoji možda tračak nade da njena prijateljica ponovo bude zdrava, učiniće sve da joj pomogne.
Klarinu ljubav prema devojčici primećuje i Džozina misteriozna majka i upravo će ta ljubav biti spona koja će ih zbližiti, ali kad počne da izmišlja neobične prohteve za Klaru, naslutićete da se zakuvava nešto loše.
Išiguro je majstor da najavi nesreću i stvori napetost kad piše o običnim životnim situacijama, kao što je odlazak kod umetnika koji treba da napravi portret, a da ne dramatizuje ni u jednom trenutku oko toga, jer se njegovi junaci vode teorijom da nikad ne mogu da pobegnu od sudbine, tako da za suze i patetiku tu nema mesta.
Zbog toga me je ovaj roman dosta podsetio na „Ne daj mi nikada da odem“, jer su se i u njemu glavni junaci na kraju pomirili sa svojom sudbinom. U njegovim romanima svi žive po šablonu mora da bude tako kako je neko zapisao, a ovog puta je ulogu pobunjenika dodelio jednom simpatičnom robotu.
Saznajte da li je Klara uspela da razbije začarani krug u melanholičnom svetu, ili je i ovog puta pobedio prepoznatljiv no happy endings šablon čoveka koji ju je stvorio.
Gabrijel Krauze – Ko su oni bili
Na samom početku moram da pohvalim prevodioca, zbog toga što je odlično skinuo ulični žargon koji je neophodan da bismo se bolje povezali sa pripovedačem i stvorili lepšu sliku o njemu.
Gabrijel je reper iz geta koji učestvuje u rep betlovima, pa je upotreba uličnog žargona prilikom obraćanja potpuno razumljiva. Pored toga što je reper, takođe obožava džoint i nasilje, a poštovanje ozbiljnijih krimosa stiče zbog tvrdog fristajla koji baca, ali i zbog petlje da se pobije i opljačka neku osobu usred bela dana.
Upravo zbog njegove potrebe da zapodene tuču iz čista mira, ili da krene u pljačku o čijem ishodu nekad i ne razmišlja, jer mu je važnije da se nahrani adrenalinom koji mu često donosi nezgode, nemoguće je zadržati ravnodušnost prema njemu do kraja.
Gotivićete ga ili ćete ga mnogo hejtovati zbog njegove lude glave, ali prosto je nemoguće ostati hladan prema ovakvom drkadžiji, koji ne tripuje kriminal poput nekih naših gengsta repera, već zaista živi spiku koju fura u svojim pesmama. Mojne da pomisliš čitaoče da ćeš uživati čitajući poglavlja ove knjige, jer ćeš se često osećati neprijatno zbog mračnog okruženja u kome caruje kriminal, narkomani se drogiraju na usranim stepenicama i moraš da paziš da ne uputiš čudan pogled pogrešnoj osobi u prolazu, kako te ne bi overili utokom. Ne piše bezveze na koricama knjige da je ovo Paklena pomorandža dvadeset i prvog veka.
Dodao bih samo da je ovo njena krvavija verzija i to bez preterivanja. Nema ovde kajanja. Nema pozitivaca, ima samo sumnjivih tipova, toliko zajebanih da se ni policija ne šeta po tim blokovima bez nekog ozbiljnijeg razloga. Ako se neko zapije sa ortacima i zaluta tamo, a usput i slučajno očeša nekog člana ekipe iz kraja ramenom u prolazu, videćete u jednom poglavlju šta će mu se desiti.
Mnogo gotivna čapri, brate moj! Ako pak imate slab želudac, preskočite ovu rstva. Nije za svakoga definitivno.
Nebojša Petković – Čuvar grada
„Čuvar grada“ je odličan horor, smešten u doba srednjovekovne Srbije, a u centru pažnje su monstruozna ubistva koja su počela da se dešavaju u odsustvu despota Stefana Lazarevića. Jedini čovek koji može da pomogne je bivši kapetan, ali pitanje je koliko je spreman da se suoči sa ubicom, jer svi znaci ukazuju na to da neće imati posla sa običnim čovekom.
Vidi se uticaj Lavkrafta u ovom romanu, to nije sporno, ali ono što bih posebno istakao kao kvalitet ovog pisca, pored odličnog načina pripovedanja i lepog jezika, svakako je autentičnost, jer uglavnom mnogi domaći pisci ovaj period istorije odvedu u smeru fantastike, ali je Nebojša odlučio da promeni pravac i napravio je pun pogodak. Dosta me je ovaj roman podsetio na francuski film „Pakt sa vukovima“ što je dodatni plus, jer nisam primetio da je snimljen sličan film, niti je napisana knjiga koja obrađuje ovakvu vrstu teme.
Nebojši želim mnogo sreće u daljem radu, a vama preporučujem da pročitate ovu knjigu, jer definitivno zaslužuje pažnju.
Igor Todorović Zgro – Moja Engleska
Ova knjiga je satkana od svega, prvenstveno od velike strasti, jer se na svakoj stranici oseća piščeva opčinjenost prema engleskom fudbalu i muzici. U nekim delovima sam imao osećaj da gledam srpsku verziju filma “Green street hooligans”, koji je edukativnog karaktera, za razliku od originala, jer sam naučio dosta zanimljivih stvari o engleskom fudbalu, zahvaljujući piscu koji je nesebično podelio s nama znanje koje poseduje, a sve priče su ispraćene fotografijama u boji, na kojima se nalaze albumi za sličice, isečci iz novina, kao i ostale stvari iz njegove bogate kolekcije koju je gradio od najranijeg detinjstva.
Igor Todorović treba da nam bude inspiracija, odličan primer da je sve u životu moguće ako verujemo u svoj san, jer je i on jednom maštao da poseti Englesku, u vreme kada nije bilo interneta i televizijskog prenosa njihove fudbalske lige kod nas, te je bilo neophodno da mnogo više kopa kako bi došao do novih informacija iz sveta fudbala, pa su na kraju sav trud i upornost konačno došli na naplatu i Engleska je osvojena od strane dečaka koji nikad nije odustao od svog cilja.
Ova knjiga je toliko iskreno napisana da možete osetiti tugu kada je Igoru odbijen zahtev za vizu, jer je to bio poslednji stepenik koji ga je delio od ostvarenja sna, ali tuđom greškom se okliznuo i prilika da gleda voljeni Čelzi je otišla u nepovrat. Nema sumnje da smo takvu nepravdu svi iskusili na svojoj koži, ali, naravno, svako na drugačiji način.
U ovoj knjizi ćete malo bolje upoznati i fudbalske legende među kojima su Alan Širer, Erik Kantona, Marko van Basten, Mark Hjuz, Endi Kol i mnogi drugi. Sve što je potrebno da znate o fudbalu, nalazi se unutar korica ove knjige.
Toliko mi se dopala knjiga, da mi ni u jednom trenutku nije zasmetalo provlačenje Partizana kroz neka poglavlja, jer sam zaljubljenik u crveno-bele boje, ali imam veliko poštovanje za staru gardu navijača kojoj pripada autor ove knjige, među kojima su se navijačke podele zasnivale uglavnom na međusobnom zadirkivanju, a danas je to nažalost preraslo u teške uvrede, mržnju i fizičko nasilje, što je veoma ružno, ali upravo ovakve knjige vraćaju veru da je moguće voleti neke klubove, a poštovati ostale, jer sve ekipe predstavljaju sport koji najviše volimo, a to je fudbal.
Želimo vam lep i prijatan vikend.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Unsplash
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku