Tatjana Popov u interjuu za Report.rs: „Maltretiram inspiraciju, dovlačim je kad joj se ne dolazi.“
Danas razgovaram sa Tatjanom Popov, autorkom romana „Afanasi – večni san“.
Tatjana, započeo bih ovaj razgovor pitanjem: kada i kako se rodila tvoja ljubav prema pisanju?
Ljubav prema pisanju se rodila zadnja. Kao dete bila sam fascinirana viteštvom i onome šta viteštvo predstavlja. Nakon toga, ljubav se širila ka istoriji, staroj srpskoj veri, književnosti, fantastici… Da bih na kraju dobila želju da i ja nešto kažem na temu onoga što sam saznala, što se izgubilo, onoga što nestaje kako u svakome od nas tako i u nama kao narodu.
Gde pronalaziš inspiraciju tokom pisanja: u knjigama drugih autora, okolini ili na nekim drugim mestima?
U mom slučaju, motiv ide ispred inspiracije. Ona je nadahnuće koje dolazi I odlazi, nešto je izazove, pa kad je nema, onda umetnikov rad stagnira. Za razliku od motiva kojeg jednom kad pronađete, ostaje, ne odlazi. Jednom se ta sijalica upalila I ne pregoreva, za sada.
Na primer, bitno mi je da određeni, nepoznati podatak upotrebim u romanu, tačnije, da to uradi neko od likova. Tada, motiv pokrene inspiraciju da slikovito I na, čitaocima, zanimljiv način opiše situacije I dijaloge I time prenesem ono što je bila prvobitna misao. Čini mi se da maltretiram inspiraciju, dovlačim je I kad joj se ne dolazi, hahahaha.
Da li možeš ukratko da predstaviš „Afanasi – večni san“ našim čitaocima?
Roman je najlepše, ovim rečima, predstavio Miloš Petković: „Bilo ih je troje. Krvlju svezani, sudbinom krunisani. Bat njihovih koraka isprva se nije mogao čuti, a onda…
Po izlokanim drumovima, planinskim šumama i na bojnom polju, počeli su da ostavljaju sasvim drugačije tragove. One što traju, one što se i dan-danas vide.
Jednom od njih pogled beše uprt u srebrni dukat na tamnom nebu. Drugi je bio tih kao noćni leptir koji leti po pustom groblju, tražeći spomenik bez imena. A ona, koja beše voda između njih, voda što gasi vatre, bila je zmajevita. U njenim je venama tekla krv drevnih zmajeva.“
Ukoliko neko ne zna, a takvi su retki, Miloš je nadaleko poznati pisac epske fantastike, A ja sam imala tu čast da on bude urednik „Afanasa“.
Da li imaš književnog uzora koji je uticao na tebe dok si se gradila kao književnica?
Nemam uzora ni književnog niti bilo koje druge vrste. Postoje pisci, nažalost pokojni, čija dela rado iznova čitam I oni čiji rad pratim, ali daleko od toga da su mi uzori. Mislim da je pogrešno imati uzora. Treba biti istinski svoj u svemu.
Fantastika je trenutno jedan od najpopularnijih žanrova u našoj zemlji. Da li je veliki izazov biti autentičan i skrenuti pažnju na sebe pored velike konkurencije?
Ni na jednu od tih stvari nisam nikad pomišljala dok sam pisala. Jednostavno takva sam kakva sam, moram da kažem šta mislim, znam I osećam I to je to. Verujte, svi smo u biti autentični, tako da u suštini konkurencije nema.
Ako pokušavate na silu da se razlikujete, to ljudi osete. Ne samo da nećete istrajati u tome I da neće biti stamenih rezultata, nego će se desiti nešto još gore- izgubićete sebe, a posledice toga su nesagledive.
Koje knjige rado preporučuješ svima?
Svima preporučujem domaću epsku fantastiku, naravno. Na prvom mestu iz razloga iz kojeg I pišem istu, da se proširi znanje o našoj prošlosti, I drugo, zbog promocije domaćih pisaca koje nikad dosta.
Koji je tvoj savet mladim neafirmisanim autorima koji su naišli na odbijanje kod izdavača?
Mora neprekidno da se radi na znanju, usavršavanju. Pod tim se podrazumeva mnogo čitanja, učenja. bogaćenja rečnika, razvijanje stila pisanja, pa sve do rada na samom sebi. Izdavači kroz vaše pisanje vide koliko znanja i posvećenosti posedujete. I, naoružajte se strpljenjem. Jer, niste sve ovo gore navedeno uradili da biste se zaustavili na jedan korak do cilja, zar ne?
Koji je tvoj životni moto?
„Pobeda bez pobeđenih.“ Lepo zvuči, nije lako ostvarivo, nekad je I nemoguće. Naći rešenje bez oštećenih I uvređenih je ravno ludilu, ali ko je rekao da sam normalna, hahaha.
Da li radiš na nekom novom projektu?
Završavam nastavak Afanasa. Iako je po nekom rasporedu trebao da izađe prethodne godine, ali opšta situacija I moje lošije zdravstveno stanje nije išlo u prilog izbacivanju bilo čega novog. Ova godina se čini kao da je malo drugačija. Drž’te fige.
Hvala na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor. Želim ti mnogo sreće i uspeha u daljem radu.
Hvala Tebi! Svako dobro!
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Tatjana Popov
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku
*** ZABRANJENO JE KOPIRANJE INTERVJUA BEZ PISMENOG ODOBRENJA NAŠE REDAKCIJE *** Svako kopiranje i umnožavanje bez pismene saglasnosti portala Report.rs smatraće se grubim kršenjem autorskih prava i biće naplaćeno sudskim putem bez prethodne opomene.