Kako i koliko dugo treba da spavamo i sanjamo?

Istraživanje je rađeno u Velikoj Britaniji i pokazalo je da 33 odsto učesnika u studiji, u proseku spava manje od šest sati tokom noći.

Dugoročno, loš san dovodi u rizik od ozbiljnih medicinskih stanja kao što su gojaznost, bolesti srca i dijabetes – i skraćuje očekivani životni vek, naveli su stručnjaci Britanskog nacionalnog centra za zdravlje.

Bez obzira na razloge zbog kojih slabo spavamo, poput bučnih komšija ili previše kofeina, postoje stvari koje možemo da uradimo kako bismo poboljšali san.

Liza Artis, savetnica za probleme sa spavaem kaže da je broj sati spavanja koji je neophodan – individualna stvar.

„Ako spavamo manje od sedam sati recimo, a osećamo se dobro, onda znači da smo kvalitetno spavali i da je za naš organizam to dovoljno. Važan je i kvalitet sna, ne samo dužina”, objasnila je Artisova.

Važne su i REM faze. Artisova objašnjava: „Svaki ciklus spavanja traje oko 90 minuta i sastoji se od četiri faze NREM 1, NREM 2, NREM 3 i zatim REM, a sve četiri faze moramo iskusiti kako bismo se probudili odmorni. Dobar san se sastoji od četiri ili pet ciklusa, a poremećen san se sastoji od mnogo manje”.

Alison Gardiner, bihejvioralni psiholog i stručnjak za probleme sa spavanjem dodaje da „odrasli većinu dubokog sna iskuse u prvoj polovini noći, a spavanje koje podrazumeva i snove – u drugoj polovini”.

Gardinerova kaže da je najbolji pokazatelj da li spavate dovoljno da „procenite kako se osećate” sledećeg dana, otprilike dva sata nakon buđenja. „Ako se osećate dobro odmorno, onda verovatno spavate dovoljno”, kaže Gardinerova.

Dodaje: „Trebalo bi da sebi obezbedite uslove za potrebnu dužinu spavanja, Dakle, ako Vam treba devet sati, a sutra treba da budete budni u osam sati, na vreme idite u krevet, najkasnije u 11 uveče. Bez obzira na to kada u krevet ide Vaš partner, i kada ustaje, potrebe za snom su individualne i trudite se da poštujete lični bioritam”.

Opušteno i udobno okruženje 

Gardinerova objašnjava i da je za dobar i kvalitetan san potrebo okruženje koje će nam prijati u kome ćemo se osećati opušteno. To znači uglavnom svežu, tihu i zamračenu spavaću sobu.

S druge strane, Artisova kaže da bi pola sata, do sat vremena pre očekivanog „utonuća u san” trebalo već da legnemo, i da od tog momenta zaboravimo na laptopove, tablete i mobilne telefone jer svetlost koju ti uređaju emituju – remete san.

Dodatni savet je – izbegavanje alkohola pred odlazak u krevet.

Inače, poznato je da malo ljudi uspeva da se stalno drži stroge rutine za spavanje, pa ne brinite previše ako ponekad imate nesanicu.

Ali, to može da postaje problem ako konstantno loše spavate, osećate umor i iscrpljeni ste. Tada treba primeniti rutinu koju stručnjaci preporučuju, i držati se plana.

Ako kasno ležete, probajte da ranije idete na spavanje, ali tu rutinu uvodite postepeno. Svakog dana pomerajte odlazak na spavanje za pola sata, do sat vremena ranije.

Dovoljno kretanja tokom dana je takođe važan faktor dobrog sna, kao i udoban krevet, odgovarajuć jastuk, posteljina…

Stručnjaci dodaju da je poželjno da se neposredno pred spavanje ne puše cigarete, ne piju kofeinska i energetska pića, da se ne jede teška hrana, ali i da se ne vežba, i to – četiri sata pre odlaska na spavanje.