Bojan Ljubenović u intervjuu za Report.rs: „Moja misija u književnosti je da nasmejem čitaoca, jer to sve manje pisaca želi i ume da uradi.“
Danas razgovaram sa Bojanom Ljubenovićem, autorom knjiga „Srbijo, Bog ti pomogo“, „Da je bolje, ne bi valjalo“ i „Pisma iz Srbije“.
Bojane, započeo bih ovaj razgovor pitanjem: kada i kako se rodila Vaša ljubav prema pisanju?
Pišem još od srednjoškolskih dana. Naravno, to što sam tada pisao nema nikakvu književnu vrednost, ali je bila neka vrsta treninga za ono što je usledilo kasnije.
Tada sam pisao svašta, kratke priče, pesme, pa čak, verovali ili ne, imam završen kaoubojski roman. Raspad zemlje i užasi devedesetih godina bile su neka vrsta okidača koja me je naterala da se okrenem satiri kao odbrambenom mehanizmu od sveopšteg ludila. Ujedno pokušao sam, a i danas pokušavam da kroz aforizme i satirične priče i romane, popravim neke anomalije našeg društva. Nisam naročito uspeo, ali se i dalje trudim.
I ptice na grani znaju da je „Srbijo, Bog ti pomogo“ jedna od mojih omiljenih knjiga. Pisao sam utiske o njoj na mom bukstagram profilu, a preporučujem je i ljudima iz mog okruženja. Pošto ste Vi ipak tvorac tog dela, da li možete da čitaocima portala ukratko predstavite knjigu? Verujem da ćete zainteresovati većinu da nabave knjigu tokom praznika.
Sada nas ima dvojica, jer je „Srbijo, Bog ti pomogo“ i moja omiljena knjiga. Šalu na stranu, ona je nastala posle epistolarnog romana „Pisma iz Srbije“, kao neka vrsta nastavka. U „Pismima“ je glavni junak jedan izmišljeni stranac koji govori o današnjoj Srbiji, pa sam hteo da u narednoj knjizi ugao gledanja pomerim na autentičnog srpskog seljaka, Šumadinca i tako je nastao lik Todora Trajkovića. Todor je pametan, duhovit, pronicljiv čovek koji nam kroz naizgled obične, prozaične događaje u svom selu Miloševu opisuje Srbiju i sve nas. Na osnovu ove knjige prošle godina napisao sam scenario za novogodišnji program RTS-a, a po njoj se igra i monodrama „E, moj Todore“, u izvođenju sjajnog Janka Radišića. Čitaoci mnogi vole porodicu Trajković i baš sam srećan zbog toga. To je prava knjiga za čitanje zimi.
Vaša knjiga „Srbijo, Bog ti pomogo“ mi je ulepšala i olakšala period koji smo proveli u karantinu. Kako uspevate da napišete knjigu začinjenu humorom u ovim sumornim vremenima? Gde pronalazite inspiraciju?
Humor je neophodni začin svih mojih knjiga, bilo da je reč o dečjoj literaturi ili knjigama za odrasle. Moja misija u književnosti je da nasmejem čitaoca, jer to sve manje pisaca želi i ume da uradi. Ne zanima me naročito šta će o mojim knjigama reći ozbiljna kritika, više sam okrenut utiscima običnih ljudi. Veoma sam srećan kada od njih dobijem poruke da im je čitanje onoga što sam napisao ulepšalo dan i vratilo osmeh na lica u ova sumorna vremena. Dok u nama ima duha znači da smo živi i spremni za borbu protiv nepravde i nedaća.
Napisali ste knjige o Crvenoj zvezdi i Partizanu koje obuhvataju korisne informacije i idealne su za poklon. Da li nam možete reći za koga navijate, i koliko Vam je bilo nezgodno da pišete o suparničkom klubu, budući da se od pisca zahteva objektivnost?
Knjige o Crvenoj zvezdi i Partizanu najpre su namenjene najmlađim navijačima sa idejom da im pomognu da razumeju sve vrednosti sporta, nauče šta je fer plej, poštovanje protivnika, pristojno navijanje, kao i to da voleti svoj klub ne znači mrzeti neki drugi. U priređivanje ovih knjiga ušao sam pošteno i čista srca ne favorizujući nijedan. Da sam u tome uspeo govori i podatak da za sve ove godine nisam dobio nijednu primedbu da sam bio pristrasan. Ono što je interesantno jeste da ove knjige sve više kupuju i stariji čitaoci, verovatno iz nostalgije prema nekim davnim utakmicama i uspesima.
Početkom godine je izašla knjiga „Da je bolje, ne bi valjalo“ koja se, osim dobrog humora, potpuno razlikuje od Vaših prethodnih knjiga. Imao sam osećaj da gledam akcionu komediju i odmah sam pomislio „čoveče, ovo bi bio sjajan film“. Ako biste pristali, kojim slučajem, na ekranizaciju ovog dela, koji bi glumac, po Vašem mišljenju, bio idealan za ulogu Ivana Bogdana? Možete prepustiti mašti na volju, tako da to ne mora da bude isključivo domaći glumac.
Da sam dobio evro svaki put kad mi je neko rekao da bi po ovom romanu valjalo snimiti film, do sada bih imao dovoljan budžet da ga snimim sam. S obzirom da je reč o duhovitoj, satiričnoj priči sa elementima trilera mislim da bi od domaćih glumaca Ivana Bogdana mogao da glumi Nebojša Milovanović, a od stranih mladi Hju Grant. Knjiga je doživela odličan uspeh kod čitalaca, a verujem da ni film ne bi bio loše primljen.
Osvrnuo bih se još jednom na roman „Da je bolje, ne bi valjalo“. U kolikoj meri jedna slučajnost može čoveku da promeni život? Recimo, da Ivan Bogdan nije sticajem okolnosti učestvovao u pljački banke,, da li bi njegova ljubavna priča dobila drugačiji epilog?
Ja sam fasciniran fenomenom slučajnosti. Mislim da ništa tako drastično čoveku ne može da promeni život kao slučajnosti. Plašim ih se i užasno me nerviraju, jer sam pred njima nemoćan. Da slučajnosti možeš predvideti one ne bi bile to što jesu, nalik su na zalutalom metku, nikad ne znaš kad će da te pogode. Junaku mog roman je samo jedan trenutak nepažnje izmenio život do neprepoznatljivosti i naterao ga da se bori za spas sebe i svoje porodice. Ne znam da li postoji sudbina, ali sam sasvim siguran da, ako postoji, i nju kreiraju slučajnosti.
Od kad je počela pandemija kovida, sve vreme razmišljam „šta bi sad rekao Todor u vezi sa ovom situacijom sa virusom“ ili „kako bi Todor odreagovao na ova poskupljenja“ jer sam se toliko saživeo sa tim likom, da me u raznoraznim situacijama zanima njegovo mišljenje. Da li biste mogli u Todorovom maniru opisati ukratko ovu situaciju? Može i u jednoj rečenici.
Ni lepše zemlje, ni glupljih ljudi.
Koje knjige rado preporučujete svima?
Tokom ovih zimskih dana čitaocima preporučujem duhoviti roman Erenda Lua „Dopler“.
Da li radite na nekom novom projektu?
Trenutno pišem novi roman za decu čiji je radni naslov „Tajna dedinog kofera“ i razrađujem ideje za novi roman. Za sada znam da će se zvati „Narodni heroj“. Nemam blagu predstavu ni kad ću početi da ga pišem, ni kad će biti završen, još uvek neke scene skiciram u glavi. U februaru u „Laguni“ treba da izađe knjiga mojih satiričnih priča pod nazivom „Ništa nije smešno“
Hvala na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor. Želim Vam mnogo uspeha i sreće u daljem radu.
Hvala, želim vam srećne i zdrave predstojeće praznike.
Izvor: Marko Veljkovič, report.rs, Foto: Bojan Ljubenović
*** ZABRANJENO JE KOPIRANJE INTERVJUA BEZ PISMENOG ODOBRENJA NAŠE REDAKCIJE *** Svako kopiranje i umnožavanje bez pismene saglasnosti portala Report.rs smatraće se grubim kršenjem autorskih prava i biće naplaćeno sudskim putem bez prethodne opomene.