Jelena Stojanović u intervjuu za Report.rs: „Moj profil na instagramu je moj hobi, moje mesto za beg i odmor. To je nešto samo moje. “
Među čitaocima našeg portala, dosta je onih iz bukstagram zajednice (instagram profili čije su objave posvećene knjigama), pa u tu čast smo odlučili da ugostimo jednog od njih, a gosta su birali upravo oni. Većina je izglasala da ovog ponedeljka ugostimo Jelenu, koja stoji iza profila blonde.loves.books
Jelena, mislim da su bukstagrameri uradili pravu stvar izabravši tebe za ovonedeljnog gosta našeg portala, jer je ovaj mesec posvećen prazničnim knjigama i filmovima, a tvoj profil je fokusiran na fantastiku – žanr koji se najčešće čita tokom zime.
Započeo bih ovaj razgovor pitanjem: kada i kako se rodila tvoja ljubav prema fantastici? Koja knjiga te je uvela u taj čarobni svet?
Marko prvo moram da ti se zahvalim na ovoj prilici i ukazanom poverenju
Knjige iz žanra fantastike (naučne, epske, kakvog god podžanra) čitam od kad znam za sebe. Ljubav mi je preneo tata, koji mi je kao maloj umesto bajki i priča čitao odlomke iz romana Artura Klarka i Isaka Asimova. Odrasla sam uz ovaj žanr i on je oduvek deo mene.
Tako da ne umem precizno navesti koja me je to je knjiga uvela u svet fantastike. Ali ako moram jednu izdvojiti, to bi bila jedna mala knjižica koju sam dobila sa nepunih 7 godina… Sećam se da je jedne godine u novogodišnjem paketiću bila i knjiga „Eho Eho“ Hrvoje Hitrec (biblioteka Vjeverica) i da sam tu knjigu kao dete jako volela i iznova čitala.
To je priča o malom tronogom i trookom vanzemaljcu čiji se brod ruši na planetu Zemlju… Njegovo ime je Eho, ali sve reči duplo izgovara.
Tako i knjiga nosi naziv „Eho Eho“… Eto, nju bih mogla izdvojiti kao neku vrstu prekretnice u mom (dečijem) čitalačkom ukusu.
Da se razumemo, roditelji su mi čitali i bajke, pa mi najpoznatije čarobne priče nisu ostale uskraćene. Ali ja pamtim neke druge stvari
Autentičnost tvoga profila jeste u promociji naučne fantastike. Nije tajna da sam zahvaljujući tebi počeo da čitam ovaj podžanr, jer si mi preporučila sjajnu knjigu, koja ne samo da me je uvela u taj svet, već mi je postala jedna od omiljenih. Znaš i sama da se radi o knjizi „Kraj detinjstva“ koju je napisao Artur Klark. Da li je i tebi ova knjiga prva simpatija kada je reč o naučnoj fantastici ili je u pitanju neka druga?
Moram priznati da nije. „Kraj detinjstva“ je knjiga koju sam pročitala dva puta. Jednom pre nekih dvadesetak godina, drugi put pre godinu-dve. Knjigu prilikom prvog čitanja nisam doživela kao što sam nakon drugog. I to je normalno.
Možda sam tada bila isuviše mlada da bih shvatila njenu pravu vrednost i lepotu, možda za nju tada nije bilo pravo vreme. Ne znam. Kada sam osetila da je došlo vreme da je „ponovim“ to sam i uradila.
Reč je o izuzetnom delu Artura Klarka, prožeto religijom, filozofijom i tu i tamo tehničkim „mislima“ i detaljima. Za mene ova knjiga je mnogo više od knjige naučne fantastike. Možete je čitati nekoliko puta i svaki put ćete je drugačije doživeti i svaki put ćete otkriti sitne detalje koji su neki prethodni promakli.
Kao knjigu koja me je povukla da čitam više fantastike, da uplovim u taj svet da se istinski posvetim čitanju, bila je knjiga Ursule Legvin „Leva ruka tame“ (koju sam takođe ponovila sa čitanjem nakon dvadesetak godina – to je kod mene izgleda neki period nakon kojeg treba ponoviti čitanje nekih naslova)
Nedugo potom sam u biblioteci naletela na Tolkinove knjige i tako se rodila ljubav i ka tom podžanru fantastike (mada ja fantastiku ne volim da delim, za mene je ona jedinstvena). Dalji razvoj događaja svima je poznat…
Na tvom profilu sam saznao za toliko serijala iz sveta fantastike koje obožavaš, da prosto ne mogu ni da naslutim ko ti je omiljeni pisac i omiljeni serijal. Da li uopšte imaš omiljenog pisca i omiljeni serijal?
Ovo je za mene teško pitanje. Teško mi je izdvojiti omiljenog pisca, omiljeno delo ili omiljeni serijal… Čak i sad kad razmišljam o tome, shvatam da ne umem, ne mogu, da odlučim, jer svaki koji mi je ostao u sećanju piše na njemu/njoj specifičan način i ima „ono nešto“.
Ono što mogu da napišem jeste da sam s godinama shvatila da mnogo više volim naučnu fantastiku, od drugih podžanrova, jer meni ona nudi toliko toga.
U tok njene priče je mnogo lakše i lepše utkati neke druge nauke tako da čitalac u njima uživa. Međutim, postoje pisci koji su otišli korak napred, koji su bili daleko ispred svog vremena i u svojim delima i kroz svoje priče izbrisali granice između naučne i epske fantastike.
Oni koji su spojili magiju i tehniku, religiju i filozofiju, isprepletali ih toliko da je uživanje uploviti u njihov svet. Takve knjige sam ja zapamtila i njima se još uvek oduševljavam.
Među takvim piscima izdvojila bih Brajana Oldisa serijal „Helikonija“, Džin Volf serijali „Dugog i Novog Sunca“; Džoan Vindž serijal „Snežna/Letnja kraljica“ i mnogi drugi.
Od pisaca sa naših prostora izdvojila bih Mladena Jakovljevića, Aleksandra Tešića, Gorana Skrobonju. Sva trojica pišu drugačije i razvijaju drugačije teme. Njihov stil pisanja i njihove knjige mi zaista prijaju i uživam u čitanju.
Veliki si kolekcionar Fanko pop figura i tvoja kolekcija je toliko lepa da ti često zavidim kad objaviš fotografiju na kojoj pored knjige stoji figura nekog mog omiljenog lika iz serijala o Hariju Poteru. Koliko figura broji tvoja kolekcija? Gde kupuješ figure, pošto znam da nisu sve dostupne u Srbiji?
Ne znam da li bih mogla da se nazovem „kolekcionarom“ jer za razliku od onih pravih, moja kolekcija je izuzetno mala i orijentisana samo na određene franšize. Iako mnogima odbojne, meni su Funko figurice izuzetno simpatične. Jednog dana sam poželela da imam makar jednu, kroz ćaskanje pomenula suprugu… I on mi je poklonio tu „prvu, presudnu“ figuricu – Prof. Snejpa… Tako je sve krenulo.
Kupovala sam ih gde sam stigla (Delfi, Games, Gamecentar, ig profil Arathor, na sajtu PopInABox…). Na žalost izbor u Srbiji je jako siromašan. Bar za mene, koja sam se ograničila na Gospodar prstenova/Hobit i Hari Poter franšize. Naravno, pravim i „izlete“ kada mi se figurica izuzetno svidi (npr. Lepotica i Zver, Ursula iz crtaća Mala Sirena, Star Wars, GoT…). Mnogi dragi prijatelji znaju za ovu moju opsesiju, pa me neretko i obraduju nekom željenom figurom, i na tome sam im neizmerno zahvalna.
Kako si došla na ideju da napraviš bukstagram profil? Koliko se zajednica promenila u odnosu na period kada si tek napravila profil? Da li možeš izdvojiti neke profile koji su poput tebe autentični?
Zahvaljujući fantastici tokom godina upoznala sam mnogo ljudi, od kojih su mi neki danas prisni prijatelji. Tokom jedne poslepodnevne kafe sa drugaricom, koja je već imala nalog na instagramu, došle smo na ideju da bih ja mogla napraviti svoj profil (tačnije izmeniti tadašnji), početi pisati o knjigama i fokusirati se na fantastiku.
Tako je u junu 2019. godine počela priča, koja traje I danas. Moj profil na instagramu je moj hobi, moje mesto za beg i odmor. To je nešto „samo moje“.
Te 2019.godine „bukstagram“ zajednica je bila mala, nekako ušuškana i pozitivna. Danas više nije tako. Ima mnogo više profila, što je dobro. Ali ono što mi je jako žao jeste što na većini tih profila viđamo iste knjige, koje se čak čitaju i/ili promovišu u isto vreme. Jedinstvenost je retka. Biti drugačiji je poželjno, jer je to ono što će na kraju izdvojiti profil iz gomile i učiniti ga poznatim, bez obzira na broj pratilaca (koji više nije presudan).
Ne mogu da izdvojim neki profil, kao omiljeni ili meni autentičan, zato što svaki koji pratim – to radim s razlogom. Postoje profili koje pratim zbog lepe fotografije, ali i oni u čiji čitalački ukus verujem i čije utiske obavezno pročitam. Da se ne lažemo, u ovu drugu grupu spadaju profili sa čitalačkim ukusom koji je sličan mom, dok prva grupa broji mnogo više njih. Naravno, postoje i oni profili koje pratim zato što smatram da ljudi koji stoje iza njih imaju mnogo toga da pruže i da od njih mogu mnogo toga naučiti.
Imaš li neki savet za one koji žele da se pridruže bukstagram zajednici? Koji je tvoj recept za uspeh, jer znamo da nije lako da ostaneš zapažen među hiljadu profila, a tebi je to pošlo za rukom?
Uf… Ovo je zaista teško. Svi Instagramu pristupamo iz različitih, samo nama znanih, razloga. Najbitnije je da se bude svoj, da se ne podlegne “trendovima”, bar ne često. Izleti u druge žanrove su dobri, šarenolikost pratilaca to zahteva, ali i tada treba biti umeren i treba izvršiti dobar odabir. Treba imati svoje mišljenje koje će biti iskazano bez straha od neke “zamišljene odmazde”. Na Instagramu vreme vam može biti i prijatelj i neprijatelj. Ako razvoj profila ide sporije nego što ste zamislili – mesta očajavanju nema.
Svaki cilj je dostižan, samo se putevi do njega razlikuju. Bitno je da se razumete u ono što pišete, da to radite iskreno. Tako ćete dobiti određenu reputaciju i postajete sinonim mnogima za ono po čemu ste postali poznati. Postajete jedan od glavnih izvora informacija, bez obzira na vašu redovnost i ažurnost na mreži.
Kada ljudi počnu da vam šalju poruke sa upitima o preporukama, o tome da li će im se neka konkretna knjiga možda svideti ili ne, da li baš “tu I tu” knjigu da odaberu za upoznavanje sa fantastikom – znate da ste na dobrom putu i da ono što radite ima efekta.
Sve ovo sam napisala kao neko ko nema želje da njegov Instagram profil postane njegov „posao“, niti da se time profesionalno bavi.
Pored toga što si veliki kolekcionar knjiga, stripova i figura, takođe si vrlo posvećena majka, koja svoga sina uči pravim vrednostima, zbog čega te izuzetno cenim. Šta je ono što svaki roditelj treba da uči decu od malih nogu? Kako u modernom svetu tehnologije privoleti decu da se opredele za pisanu reč?
Hvala ti puno. Međutim, ovde nema pametnog niti jedinstvenog saveta, niti ih ja mogu dati. Svaki roditelj radi onako kako misli da je najbolje, i ono što sigurno znam – jeste da većina roditelja jednostavno ne zna šta radi, bar većinu vremena.
Smešno je, ali istinito. Evo, ja prva uopšte nisam sigurna da li „obavljam posao“ kako treba i stalno se preispitujem, toliko da ponekad pretaram u razvijanju scenaria i misli…
Nije ni to dobro, ali to je u prirodi nekih od nas.
Ja sam dete dobila relativno kasno, sa 35 godina. Trudim se da ga vaspitavam onako kako mislim da treba, donekle prenoseći ono što su meni moji roditelji utkali u srž i u moje biće. Kao neko čiji je svakodnevni posao povezan sa tehnologijom, mobilnom telefonijom, internetom nisam voljna da svoje dete prerano pustim u taj svet.
Smatram da ima vremena jer su tokovi modernog života naizbežni i veoma brzo će doći u dodir sa njima tokom svog odrastanja.
Meni je mnogo bitnije da ga odvedem negde u prirodu, da se provozamo prelepom Srbijom, da vidimo nešto, da trčimo i šetamo šumama, livadama, da zajedno upoznajemo kulturno i istorijsko nasleđe našeg naroda, da odemo negde na more, na neku planinu, u neki novi grad… To su momenti koje dete pamti i o kojima dugo, dugo priča.
Moj sin uskoro puni 6 godina, i tek nedavno smo ga prvi put pustili da sedne za računar i odigra „slagalicu-puzle“. Bio je ushićen, svidelo mu se, ali ograničenja poznaje. Uvek sam više za to da malo dete kroz igru i knjige treba upoznavati sa svetom.
Zato sam mu još kao bebi čitala. To je bitno ne samo zbog upoznavanja glasa roditelja, nego i zbog razvijanja fokusa. Iskrena da budem, nisu to bile dečije knjižice, nego ono što sam ja u tom momentu čitala.
Dečiji naslovi za bebe, a potom u skladu sa njegovim godinama, su došli nešto kasnije. I nikada više nisu otišli. To je nešto što je meni, a i njemu došlo prirodno. Priča pred spavanje je obavezna i to je deo našeg malog rituala.
Sada je naučio da čita i polako počinje samostalno da uživa u svim knjigama koje ima. Nedavno smo počeli da mu kupujemo časopis „Miki Maus“. Oduševljen je. Eto, time se uvek može početi i probati. Dečiji stripovi su idelani, jer su spoj vizuelnog i kratkog, sažetog teksta.
Kada bi te neko pitao da mu preporučiš knjigu ili serijal koji će ga uvesti u svet fantastike, a da to ne budu Roulingova i Tolkin, za koji serijal bi se opredelila?
Onima koji vole ozbiljnije štivo preporučila bih Artura Klarka „Kraj detinjstva“ i „Grad i zvezde“ ili Isaka Asimova „Bogovi lično“. Ne bih preporučivala serijale, jer nekada umeju da umore. Kada je u pitanju epska fantastika mlađim čitaocima bih preporučila serijale Dejvida Edingsa „Belgarijada“ i „Malorijada“. Jako jednostavna priča, čista, bez vulgarnosti i sa prostim magijskim sistemom.
Tu je i serijal o Barutnom magu od Brajana Meklelana. Isto tako bih preporučila i knjige Aleksandra Tešića, za one koji su manje skloni fantastici, ali žele da se oprobaju u žanru.
Ima ih mnogo, ovo su samo neki od naslova koji su mi prvi došli u misli.
Dotakao bih se malo i aktuelnih dešavanja iz sveta kinematografije. Nedavno je izašao film „Dina“, snimljen po čuvenom serijalu Frenka Herberta, koji meni nije prijao, ali znam da ga ti voliš. Da li si pogledala film? Ako jesi, da li nam možeš preneti utiske? Ima li sličnosti sa knjigom?
Ne mogu reći da ga mnogo volim, ali ga poštujem jer je serijal o Dini fenomen za sebe. Ne bih da zalazim u mnogobrojne rasprave koje se decenijama vode oko ovog serijala, jer su mišljenja o njemu podeljena.
Ja mislim da je izuzetan i poseban po mnogo čemu. Bar knjige koje je Herbert napisao. Nastavke koje potpisuje njegov sin nisam pročitala. Neke sam tek sad kupila kada ih je Čarobna knjiga objavila.
Što se tiče filma, mislim da je film estetski perfektan. Nemam zamerke. Ne znam da li ih iko ima! Muzika je očaravajuća. Ali priča je za mene siromašna. Razumem da film i knjiga nisu isto, da je film snimljen „po knjizi“, ali nešto je trebalo ispoštovati i dati mu više prostora. Po tome mi je Linčov film iz 1985. godine mnogo bolji. Nadam se da će drugi deo biti bogatiji i sa više slojeva, što se tiče same priče.
Koja ti je omiljena izdavačka kuća i šta je ono po čemu se izdvaja od ostalih?
Ovde ću sad dozvoliti sebi da budem malo bezobrazna. Iako sam poznata po tome da nemam dlake na jeziku kada su u pitanju stavovi prema izdavačkim kućama u Srbiji, ja uvek potenciram da su moje kritike „konstruktivne u cilju poboljšanja“. Po mom mišljenju dve izdavačke kuće su se u poslednje vreme izdvojile iz gomile. Razlog tome je njihov sluh za želje svojih čitalaca i potrošača. U pitanju su Čarobna knjiga i Publik Praktikum.
Obe izdavačke kuće tokom 2020. i 2021. godine nemaju izdavačkih promašaja. Uloženo je u prevodioce (što je jako bitno kada se fokusirate na fantastiku), kvalitet papira, kvalitet štampe. Ja ih podržavam kupovinom i javnom pohvalom, zato što smatram da to zaista zalužuju.
Čarobna knjiga je donela mnoštvo naslova iz fantastike što onih „old school“, koja su doživela ponovna izdanja, što onih novih koja nikada do sada nisu prevođena na srpski jezik. Pored toga zahvaljujući njima dobili smo i mnogo stripova, posebno iz edicije Stari Kontinent, koju lično obožavam.Da ne bude da ih samo hvalim, evo da im javno uputim sugestiju da razmisle o uanpređenju svoje instagram stranice i komunikaciji sa pratiocima putem iste.
Publik Praktikum je izdavačka kuća koja me je oborila s nogu zbog jednog poslovnog poteza – knjige Dž.R.R. Tolkina. Ne samo da su se prihvatili poznatih naslova, nego i nekih novih (Beren i Lutijena, Pad Gondolina…).
Moram da napomenem da odluka da ponovo urade prevod nekih izdanja, i da angažuju poznavaoce Tolkinovih dela i profesore, kao saradnike, dovoljno govori o rešenosti ove kuće da naše bilblioteke obogati ovim naslovima.
Hvala im na tome. I za njih isto imam jednu malu sugestiju a to je da porade na nešto boljem kvalitetu papira i poveza svojih mekih izdanja.
I jednima i drugima želim sve najbolje od srca.
Hvala na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor. Želim ti mnogo sreće i uspeha u životu i još mnogo pročitanih knjiga.
Izvor: Marko Veljković, report.rs, Foto: Jelena Stojanović
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku
*** ZABRANJENO JE KOPIRANJE INTERVJUA BEZ PISMENOG ODOBRENJA NAŠE REDAKCIJE *** Svako kopiranje i umnožavanje bez pismene saglasnosti portala Report.rs smatraće se grubim kršenjem autorskih prava i biće naplaćeno sudskim putem bez prethodne opomene.