Istraživanje CeSID-a
Centar za slobodne izbore i demokratiju saopštio je da po nalazima istraživanja o tražnji za digitalnim veštinama i kompetencijama medijskih profesionalaca, mediji prepoznaju značaj usavršavanja digitalnih veština u medijskom sektoru.
CeSID je naveo da spremnost da zaposlene u medijima pošalju na plaćene obuke, koje bi za cilj imale unapređenje digitalnih veština i kompetencija u medijskom sektoru pokazuje 75 odsto medija u Srbiji. Precizirano je da je među njima 55 odsto medija koji ističu da je ovo važna tema za obuke kao i 20 odsto onih koji bi bili spremni, „iako veruju da ima i bitnijih tema“.
Upitani da li bi oni kao medij bili spremni da sami organizuju ili plate obuke za zaposlene u cilju unapređenja digitalnih veština i kompetencija, njih 27 odsto je odgovorilo da su spremni i da veruju da je to jedna od važnijih tema za obuke.
CeSID je naveo i da je njih još 16 odsto odgovorilo da bi bili spremni, „iako veruju da ima i bitnijih tema“.
Ukazano je i da su to nalazi iz istraživanja o tražnji za digitalnim veštinama i kompetencijama medijskih profesionalaca na medijskom tržištu Srbije, koje je tokom leta realizovao CeSID, uz podršku Misije OEBS u Srbiji. Navedeno je da „istraživanje pokazuje veliki prostor za unapređenjem digitalnih veština, bez obzira na očit napredak u nekoliko poslednjih godina, a posebno za vreme pandemije“ koja je, kako je ocenjeno, „ubrzala sve digitalne procese unutar medija“.
Skoro polovina medija (njih 46 odsto) veruje da je nivo digitalnih veština među njihovim kolegama u sektoru dobar a dve petine medija smatra da su digitalne kompeticije osrednje (40 odsto), navodi se usaopštenju. Dodaje se i da je 14 odsto medija navelo da su digitalne veštine u medijskom sektoru odlične.
Ukazano je da medijski profesionalci uočavaju zavisnost između nivoa digitalne pismenosti i kvalitetnijeg funkcionisanja medija, „pa tako 74 odsto medija navodi da veća digitalna pismenost u velikoj meri može da doprinese kvalitetu rada medija“.
U pogledu tehničkih i IT veština, ukupno 70 odsto medija prepoznaje potrebu za daljim usavršavanjem u oblasti montiranja snimljenog sadržaja u TV prilog ili u neki drugi video sadržaj za digitalnu platformu. Navedeno je i da 61 odsto medija ima potrebu za obukama kada je u pitanju rukovanje tehničkom opremom koju koriste, dok njih 84 odsto ima potrebu za obukama iz oblasti korišćenja platformi za razmenu sadržaja i saobraćaja.
„Kada je reč o PR, softverskim i dizajnerskim veštinama, 83 odsto medija ističe potrebu obuka u oblasti kreiranja i postavke digitalnih strategija i planova i u oblasti zaštite bezbednosti oglašivača (brand safety)“, naveo je CeSID.
Ukazano je i da 84 odsto medija ima potrebe za unapređenjem veština u korišćenju sistema merenja posećenosti medija (audience measurement), dok je korišćenje naprednih tehnoloških platformi (ad serving, programmatic platforms) za unapređenje prodaje oglasnog prostora na digitalnim kanalima prepoznato kod 84 odsto medija. Da su im neophodne obuke iz korišćenja dizajnerskih programa reklo je 78 odsto medija, dok je 61 odsto medija prepoznalo potrebu za obukama iz oblasti održavanja veb sajtova na nekoj od dostupnih platformi, preneo je CeSID.
Istraživanje je pokazalo da je kod planiranja obuka neophodno osigurati kontinuitet jer se, zbog dnevnih obaveza, brzo gubi korak s dramatično ubrzanim IT i tehnološkim promenama.
Dodaje se ida je istraživanje pokazalo „i da je neophodno uvažiti generacijske razlike u medijima koje su uzrok različitih nivoa znanja zaposlenih, ali i njihove različite motivacije za učešćem u obukama“.
U planiranju obuka, po istraživanju, moraju da se uzmu u obzir specifičnosti vrste medija (TV, radio, štampa, onlajn portali), regionalna distribucija (nacionalno, regionalno, lokalno) i veličina, pošto su potrebe drugačije za male, srednje i velike medijske kuće.
Istraživanje u okviru projekta „Podrška odlučivanju zasnovanom na podacima na medijskom tržištu rada: unapređenje digitalnih sposobnosti medijskih profesionalaca“ je imalo za cilj da analizira tražnju na medijskom tržištu za digitalnim veštinama i kompetencijama medijskih profesionalaca. Urađeno je sa različitim grupama medijskih profesionalaca (donosioci odluka/seniorske pozicije u medijima, akademska zajednica i medijske asocijacije) u Srbiji i uz kombinaciju kvantitativnih (anketa) i kvalitativnih metoda (dubinski intervjui i fokus grupe).
Izvor: Beta, N1, Foto: pixabay