Danijel Jovanović u intervjuu za Report.rs: „Ne može se živeti od pisanja, ali možemo živeti da bismo stvarali.“
Danas razgovaram sa Danijelom Jovanovićem, mladim talentovanim piscem, koji je na samom početku karijere skrenuo pažnju na sebe sjajnom tetralogijom ’’Severna kapija’’, sa kojom je stekao veliku popularnost i brojne obožavaoce u regionu.
Danijele, zahvaljujem se pre svega što si izdvojio vreme za ovaj intervju. Prvo što hoću da te pitam je kada je počela tvoja ljubav prema knjigama i ko je najveći „krivac“ za to?
Hvala tebi na pozivu i hvala ti što uvek i svima preporučuješ moje knjige. Ovo pitanje bi trebalo da bude jednostavno, ali mislim da moj odgovor neće biti. Potičem sa sela, iz skromne porodice, gde knjige nisu bile sastavni deo svakodnevnice ni bitan faktor našeg odrastanja. U mom okruženju su ljudi koji vole i redovno čitaju knjige bili zaista retki.
Međutim, oduvek sam bio jako maštovit pa sam voleo da izmišljam priče, nadograđujem već postojeće, osmišljavam nove igre. Knjige sam zaista počeo da čitam u vidu lektira u višim razredima osnovne škole, a tek u srednjom počeo sam i da ih kupujem (u skladu sa svojim skromnim finansijama u to vreme).
Da li te je serijal o Hariju Poteru motivisao da stvoriš sopstveni serijal ili si inspiraciju pronašao negde drugde?
Neko mi je jednom rekao da je tokom čitanja serijala „Severna kapija“ pomislio – konačno su deca koja su odrastala na Hariju Poteru počela da pišu! Takvo stanovište mi je bilo interesantno i donekle predstavlja zdrav način gledanja na to čuveno poređenje koje me prati godinama.
Obožavam svet koji je stvorila Roulingova, ali treba imati u vidu da je smisao, poenta i dinamika mog serijala potpuno drugačija.
Suzana i Hari gotovo da nemaju nikakvih sličnosti kao junaci, a ne treba zaboraviti ni elemente slovenske mitologije i opisivanja srpskih običaja u ruralnim sredinama koji mom serijalu ipak daju jedan jedinstven pečat.
Možda grešim, ali čini mi se da si ti, pored Aleksandra Tešića i Miloša Petkovića, jedini autor koji je ponovo „oživeo“ slovensku mitologiju koja je dugo bila zapostavljena, zbog čega sam ti beskrajno zahvalan. Da li smatraš da si uspeo u svojoj misiji da zainteresuješ ljude da istražuju i dalje kako bi proširili svoje znanje iz ove oblasti?
Mislim da ima još ljudi koje u ovom kontekstu treba pomenuti. Pre svega tu su Nenad Gajić i Milenko Bodirogić koji su sastavili primamljive enciklopedije od kojih sam većinu i sam koristio kao izvore prilikom pisanja. Ne bih da zaboravim i moju dragu koleginicu Milenu Stojanović i mnoge druge kolege.
Čini mi se da je interesovanje za našu mitologiju naglo skočilo poslednjih godina, pogotovo kod mladih autora, a to i mene jako raduje.
„Severnu kapiju“ bih izdvojio po tome što ona predstavlja neku vrstu spoja modernog društva i tradicionalnih verovanja i što je baš kod mladih čitalaca probudila interesovanje za našom mitologijom.
Mnogo tinejdžera mi je pisalo da mi javi da je nakon mojih knjiga kupilo enciklopedije koje sam gore naveo jer su želeli da saznaju sve što mogu o bićima kao što su mora, drekavac ili lesnik. To mi je zaista bio ogroman kompliment.
Da li je teško napisati tetralogiju i da li si od samog početka znao kako će se serijal završiti ili su ideje dolazile spontano tokom pisanja?
Jeste teško pisati serijal, pogotovo na početku karijere. Potrebno je u svakom delu ostati prepoznatljiv i držati pažnju, ali izgraditi likove tako da im se ljudi rado vraćaju i da nemaju osećaj da se ponavljate.
Od samog početka sam znao da će „Severna kapija“ imati četiri dela i znao sam šta je ta završna misterija do koje moramo da dođemo, ali sam mnoge tragove i paralelne manje misterije smislio naknadno, tokom procesa pisanja. Isto se dogodilo i sa nekim neplaniranim sporednim likovima koji su na kraju dobili veće uloge.
Voleo bih da ukratko predstaviš svoj serijal čitaocima koji još uvek nisu zavirili u čarobni svet „Severne kapije“.
Šta god da pomislite kada vam neko pomene YA fantastiku, neće vam otkriti šta se to krije u ukletom svetu iza stare kapije. Ovaj serijal će vas zasigurno iznenaditi u mnogim aspektima.
Ako govorimo o misteriji, moramo da pomenemo elemente gotike i horora – stara groblja, sirotišta, zaboravljene arhive, mračne bolnice, šume i pećine.
Pored toga upoznaćete strahove koji su naši preci sa razlogom imali od veštica, čuma, besomara i sličnih demona. Ipak, sa druge strane, ovo je priča koja govori o ozbiljnim društvenim i životnim temama kao što su vršnjačko nasilje, korupcija, društeni staleži, prve ljubavi i snaga porodične povezanosti koja nikada ne bledi. Konceptualno, na domaćoj sceni, nemamo sličnih knjiga.
Pre nekoliko meseci izašao je tvoj novi roman za decu „Gospodinova kuća“. S obzirom na to da sam pročitao knjigu, mogu slobodno da kažem da je ovo priča i za roditelje jer nosi snažnu poruku. Da li smatraš da su se roditelji u današnje vreme malo ulenjili u druženju sa decom oslanjajući se na bogat zabavni sadržaj koji nudi internet? Koliko je važno da se roditelji malo više posvete svojoj deci?
„Gospodinovu kuću“ i jesmo najavljivali kao roman za decu i roditelje. Zanimljivo je da je ovaj roman namenjen upravo onoj publici pre i posle tinejdžerskog doba koje karakteriše „Severnu kapiju“, tako da je to bio jedan potpuno novi izazov za mene kao pisca. Što se tvog pitanja tiče, verovao ili ne, jedan od mojih budućih romana se bavi upravo temom zapostavljene dece (naravno, uz propratne elemente fantastike i primese horora).
Istina je da je brz način života uz moderne tehnologije preuzeo prevlast nad svim sferama društva i odnosima među ljudima. Trebalo bi da decu sačuvamo od toga koliko je moguće i da im detinjstvo na neki način usporimo, ali nam je svima jasno da to postaje jako teško.
Nisam roditelj, pa ne bih voleo nikome da „solim pamet“. Moj doprinos jesu moje priče i nadam se da će i deca i roditelji iz njih ponešto izvući.
Koje knjige bi svako trebalo da pročita?
Ovo pitanje je zapravo dosta teže nego što zvuči jer knjiga ima na milione i sve zavisi od životne dobi, žanrova i tema koje nas u određenom trenutku pokreću. Mislim da bi svako od nas trebalo da u nekom periodu svog života pročita neke klasike, ali sa druge strane znam mnogo ljudi koji ih uopšte ne vole. Ja sam uživao u knjigama kao što su „Istočno od raja“, „Ubiti pticu rugalicu“, „Male žene“ ili „Gordost i predrasude“.
Knjiga koja je na mene ove godine ostavila najveći utisak za sada je „Zelena milja“ Stivena Kinga, a ako pričamo o knjigama za mlađe moram da pomenem „Koralinu“ i „Okean na kraju puteljka“. Verujem da bih za svaku osobu mogao da sastavim drugačiji spisak obaveznih knjiga.
Koji je tvoj savet mladim neafirmisanim autorima koji se plaše da će naići na odbijanje kod izdavača?
Naići ćete na odbijanja sigurno, ali to ne bi trebalo da vas plaši. Meni je bilo potrebno tri godine kako bih objavio prvi deo serijala, ali sam osećao da ne treba da odustanem. Kritike prihvatite najbolje što možete i probajte da učite na svojim greškama. Neka vam rukopisi stoje napisani mesecima, pa im se vratite i prepravljajte.
Ovde još moram da napomenem nešto o čemu se ne govori često, ali je surovo realno – ako imate dovoljno novca naći ćete izdavača koji će objaviti knjigu o vašem trošku bez obzira na to o čemu pišete. Međutim, šta će se sa tom knjigom dalje dešavati je neka sasvim druga stvar.
Da li se u našoj zemlji može živeti od pisanja?
Mislim da je odgovor na ovo pitanje svima jasan. Ne može se živeti od pisanja, ali možemo živeti da bismo stvarali.
Kad možemo da očekujemo novi roman ili neku promociju?
Iako imam nekoliko napisanih rukopisa koje jedva čekam da podelim sa svima vama i u koje verujem svim srcem, ove godine ću pauzirati od objavljivanja novih knjiga. Imam više razloga za to, a najjednostavniji su korona, nedostatak promocija, sajmova i susreta sa publikom.
Ovu godinu posvetio sam novim izdanjima gotovo svih delova serijala „Severna kapija“. Prvi deo doživeo je svoje četvrto izdanje i zbog toga sam neizmerno zahvalan.
Hvala još jednom na izdvojenom vremenu.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Danijel Jovanović
Pratite portal Report.rs na instagramu i fejsbuku
*** ZABRANJENO JE KOPIRANJE INTERVJUA BEZ PISMENOG ODOBRENJA NAŠE REDAKCIJE *** Svako kopiranje i umnožavanje bez pismene saglasnosti portala Report.rs smatraće se grubim kršenjem autorskih prava i biće naplaćeno sudskim putem bez prethodne opomene.