Zanimljive činjenice o Vikinzima – Vikinzi su bili nordijski ratnici, trgovci i gusari koji su naseljavali široke oblasti Evrope, Azije i Bliskog istoka, kao i neke delove Afrike. U nastavku pročitajte zanimljive činjenice o ovom ratničkom narodu.
1. Vikinzi nisu imali rogove na šlemovima
Ni na jednom prikazu koji potiče iz doba Vikinga ne mogu se videti rogovi na šlemovima, a nema ih ni jedini vikinški šlem koji je pronađen. Veruje se da su slikari otpočeli ovaj trend u 19. veku inspirisani beleškama drevnih rimskih i grčkih hroničara koji su opisivali da određena severnoevropska plemena nose različite štitnike za glavu, uključujući i glave životinja. Kako su ovi hroničari živeli dosta pre Vikinga, tako nisu ni mogli da pišu o njima, a veruje se da su zapravo opisivali nordijske i germanske sveštenike koji su zaista nosili šlemove sa rogovima u ceremonijalne svrhe.
Vikinzi su bili poznati po odličnoj higijeni
Arheološkim iskopavanjima mesta na kojima su živeli Vikinzi pronađeni su brijači, pincete, češljevi i predmeti za čišćenje ušiju napravljeni od kostiju životinja. Takođe je poznato da su se ovi nordijski ratnici kupali barem jednom nedeljno, što je bilo češće nego mnogi evropski narodi tog vremena, a uživali su i da se opuštaju u toplim izvorima.
Pokojnike su sahranjivali u brodovima
Vikinzi su toliko cenili svoje brodove da je bila čast biti sahranjen u jednom. U nordijskoj religiji, hrabri ratnici bi nakon smrti odlazili u slavna carstva i smatralo se da će im plovila, koja su ih dobro služila za života, pomoći da stignu do svoje krajnje destinacije. Uvaženi napadači i žene su takođe sahranjivani u brodovima, okruženi oružjem, vrednom robom, a nekad su žrtvovali i roba u njihovu čast.
Vikinzi su trgovali robovima
Mnogi pripadnici ovog naroda su se obogatili zahvaljujući trgovinom ljudima. Uhvatili bi i zarobili žene i mlade muškarce dok su pljačkali anglosaksonska, keltska i slovenska naselja, a zatim bi ih prodavali na velikim tržištima robova širom Evrope i Bliskog istoka.
Žene Vikinga uživale su osnovna prava
Žene iz ovog plemena udavale su se sa 12 godina i vodile su brigu o domaćinstvu dok su im muževi osvajali po Evropi. Ipak, one su imale više prava i slobode nego ostale Evropljanke tog doba. Dokle god nisu bile robovi, mogle su da nasleđuju imovinu, kao i da zatraže razvod i povrate svoj miraz nakon okončanja braka.
Vikinzi su najveći deo vremena provodili obrađujući zemlju
Ovo može biti razočaravajuće, ali većina Vikinga je zamahivala kosom za košenje, a ne mačem. Istina, bilo je onih koji su pljačkali i palili sela, ali veći deo ovog naroda sadio je ječam, ovas i raž, a držali su i stoku na svojim malim farmama kako bi obezbedili dovoljno hrane za svoju porodicu.
Bilo je poželjno da muškarci imaju plavu kosu
Da bi bili u skladu sa idealima lepote svoje kulture, Vikinzi tamnije kose koristili su sapun sa visokim procentom izbeljivača kako bi posvetleli svoju kosu, a u nekim krajevima izbeljivali su bradu.
Izvor: kafenisanje.rs, Foto: Unsplash