Pozitivna psihologija je relativno novo potpolje psihologije koje se fokusira na ljudske snage i stvari koje život čine vrijednim življenja.
Psiholog Martin Seligman smatra se ocem ove grane psihologije nakon što je 1998. godine predložio popularizaciju. Od tada je pozitivna psihologija izazvala veliko interesovanje, izazivajući pažnju i psihologa i šire javnosti.
Pozitivna psihologija je naučno proučavanje ljudskog procvata i blagostanja.
Poreklo i definicija pozitivne psihologije
Dok su psiholozi decenijama proučavali teme poput sreće, optimizma i drugih ljudskih snaga, pozitivna psihologija nije zvanično identifikovana kao grana psihologije sve do 1998, kada je Martin Seligman izabran za predsednika Američkog psihološkog udruženja (APA). On je sugerisao da se psihologija previše fokusirala na mentalne bolesti.
Iako je ovo donelo dragocene tretmane koji su psiholozima omogućili da leče brojne patologije i disfunkcije koje su pomogle ljudima da postanu manje nesrećni, to je značilo da psihologija zanemaruje ono što je dobro u životu – i šta prosečan čovek može da poboljša.
Seligman je pozvao na istraživanje o tome šta život normalnih ljudi čini pozitivnim i ispunjenim, pa je predložio da bi na terenu trebalo razviti intervencije koje bi ljude mogle učiniti sretnijima. On je rekao da bi psihologija podjednako trebala da brine i za negovanje dobrih stvari u životu, kao i za isceljivanje loših. Iz ovih ideja rođena je pozitivna psihologija.
Seligman je pozitivnu psihologiju postavio za temu svog mandata na mestu predsednika APA -e i iskoristio svoju vidljivost u toj ulozi za širenje vesti. Odatle je polje poletelo. Dobila je veliku pažnju vodećih medija. U međuvremenu, prvi Samit o pozitivnoj psihologiji održan je 1999. godine, nakon čega je usledila prva Međunarodna konferencija o pozitivnoj psihologiji 2002. godine.
Interesovanje za pozitivnu psihologiju od tada je ostalo veliko. U 2019. godini 1.600 pojedinaca prisustvovalo je Svetskom kongresu pozitivne psihologije. Istraživanja u ovoj oblasti generisala su desetine hiljada akademskih radova, a četvrtina studenata osnovnih studija na Univerzitetu Jejl upisala je kurs posvećen temi sreće 2018. godine.
Iako je Seligman još uvek ime koje je najuže povezano sa pozitivnom psihologijom, brojni drugi poznati istraživači su doprineli potpolju, a neko od njih su: Mihali Csikszentmihalii, Barbara Fredrickson, Daniel Gilbert, Albert Bandura, Carol Dveck i Roi Baumeister.
Kao i sva psihologija, pozitivna psihologija je nauka, pa stoga koristi istraživanja zasnovana na naučnoj metodi kako bi došla do zaključaka o tome šta uzrokuje napredovanje ljudi.
Psiholog Christopher Peterson takođe je istakao da pozitivna psihologija treba da služi kao dopuna i proširenje područja psihologije koja se fokusira na mentalne bolesti i ljudsku slabost.
Pozitivni psiholozi ne žele da zamene ili odbace proučavanje ljudskih problema, oni jednostavno žele da dodaju proučavanje onoga što je dobro u životu.
Izvor: thoughtco.com, Report.rs, Foto: Pexels