Džinovski hrast kitnjak u selu Divljana, kod Bele Palanke, još odoleva vremenu iako je od njegovog stabla ostala maltene samo kora.
Hrast sa prilaznog puta izleda poput svakog drugog drveta, medjutim, sa suprotne strane, na dnu stabla vidi se ogromna rupa, a ulaskom u nju umesto debla vidi se nebo.
Biolog Zavoda za zaštitu prirode Dragana Nedeljković kazala je za agenciju Beta da se po toj svojoj osobini hrast u Divljani razlikuje od svih drugih hrastova u Srbiji, a njih je pod različitim vrstama zaštite ukupno 64.
“Jedan broj stabala ima šupljine u svom stablu. Medjutim, smatra se da ovo stablo u selu Divljana ima najveću šupljinu jer kako kaže lokalno stanovništvo unutra može da se smesti čak izmedju osam i deset odraslih ljudi”, izjavila je Nedeljković.
Stanovnici Divljane sigurni su da je njihov zavetni hrast star 800 do 900 godina, a ima i onih koji veruju da su ga pre 1.000 godina zasadili podanici makedonskog cara Samuila.
Stručnjaci procenjuju da je ovo džinovsko drvo staro izmedju 400 i 500 godina.
“Što se tiče starosti, ona se na žalost ne može precizno da utvrdi u ovom slučaju zato što što stablo ima veliku šupljinu i nedovoljno zdravog kambijuma, pa se standardne metode koje se koriste u šumarstvu ne mogu primeniti”, objasnila je Nedeljković.
Obim stabla hrasta u Divljani je 6,35 metara, a njegov prečnik iznosi dva metra. Stručnjaci smatraju da opstaje zahvaljujući dobrom i velikom korenovom sistemu.
“S obzirom da lokalno stanovništvo pamti ovo stablo u poslednjih 100 godina, a poneke priče govore i u poslednjih 200 godina u ovakvom stanju kakvo je i danas, smatramo da i u budućnosti ovo stablo može da opstane, mada generalno stabla hrasta dostižu do 600, odnosno 700 godina i to je njihov vrhunac”, rekla je Nedeljković.
Pretpostavlja se da je šupljina u stablu hrasta nastala prilikom požara ili još verovatnije prilikom pokušaja meštana da pronadju blago koje je navodno zakopano u njegovom korenu.
Hrast je od 1984. godine zaštićen kao spomenik prirode botaničkog karaktera i svrstano je u treću kategoriju zaštite, odnosno smatra se prirodnim dobrom od lokalnog značaja.