Tamara Popov u razgovoru sa Markom Veljkovićem za Report.rs: “U našem svetu, svetu književnosti, najveći marketing je onaj koji se zove “preporuka”.”
Danas razgovaram sa Tamarom Popov, mladom i talentovanom autorkom ljubavnih romana i vlasnicom izdavačke kuće “Bookmess”.
Tamara, velika mi je čast što si pristala na ovaj razgovor. Reci mi za početak, koja knjiga te je uvela u svet književnosti? Da li je to upravo bio neki ljubavni roman?
Hvala tebi što si me pozvao da razgovaramo, veliko mi je zadovoljstvo da vašim čitaocima predstavim svoje romane.
Bila sam dete koje nije imalo problem sa čitanjem lektira, uživala sam u tome i neretko ih čitala unapred preko letnjih raspusta. Imala sam možda dvanaestak godina kada sam odlučila da zavirim na maminu policu i prvi roman “za odrasle” koji sam pročitala bio je “To je bilo jedne noći na Jadranu” Mir-Jam.
Da li imaš nekog uzora?
Pa ne. Postoje autori koje obožavam da čitam, ne propuštam njihova dela, pa možda nesvesno “kradem” stil pisanja od njih, ali se trudim da budem svoja i da čitaocima uvek pružim ono na šta su navikli sa prvim romanom. Recimo da je ovoj Tamari sad uzor ona Tamara koja je napisala roman “Teško te zaboravljam”.
Ne poznajem te lično, ali dovoljno sam te upoznao preko društvenih mreža kako bih mogao da steknem utisak da si nenametljiva i skromna, ali čak i pored toga imaš veliku čitalačku publiku. Da li smatraš da je kvalitet knjiga i odnos sa čitaocima važniji od dobrog marketinga?
Pre svega, hvala ti, jer smatram da su to što si naveo vrline u današnje vreme. Ponekad prekorim sebe što se malo više ne eksponiram, ali imam tu sreću da moji romani sami nalaze put do čitalaca. Mislim da je u našem svetu, svetu književnosti, najveći marketing onaj koji se zove “preporuka” i mislim da sam na taj način stekla svoju publiku. Dobijam gomilu poruka kako se moje knjige prosleđuju od drugarica do sestara, majki, baka… i verujem da niko ne može da mi uradi toliko dobar marketing koliko moje čitateljke.
Nisam imao prilike još uvek da čitam tvoje romane, ali sam čuo da su dosta potresni. Kažu da pisac u svakoj knjizi ostavlja delić svoje duše, pa me zanima koliko je tebi bilo teško da preneseš emociju u knjigama?
Četiri objavljena romana i još uvek ne umem da odgovorim na ovo pitanje. Nedavno sam se našalila sa drugaricom da nemam dovoljno emocija za stvarni svet, jer ih sve ostavljam u knjigama. To zapravo i nije sasvim tačno, ali jeste istina da sa svakim napisanim “kraj” ostanem bez delića sebe. Nije mi teško da prenesem emociju, jer mi dolazi nekako prirodno. Od malena sam emocije stavljala na papir. Ali se dešavalo da neke delove knjiga, posebno u romanu “Tebi”, pišem plačući.
Ono zbog čega ti se posebno divim je što si odlučila da otvoriš svoju izdavačku kuću, a svako ko je makar malo zakoračio u svet književnosti, zna koliko je to hrabar potez. Kako si došla na ideju da otvoriš izdavačku kuću? Da li ćeš učestvovati ove godine na sajmu, ako se ipak održi?
To je bio moj san koji je išao otprilike uporedo sa onim o pisanju. Već sa prvim izdanjem svog prvenca shvatila sam da mi nijedna izdavačka kuća u tom trenutku ne može ponuditi uslove koje sama sebi mogu. Što se Sajma tiče, preskočiću ga ove godine. Bio bi to moj prvi Sajam i ne želim da ga pamtim održanog “radi reda” i uslovima koje nameće pandemija. Nadam se da ću naredne godine imati više sreće i mogućnosti da izgrlim svoje čitateljke.
Šta je ono što voli da čita Tamara Popov u slobodno vreme?
Tamara Popov čita sve što joj dođe pod ruku. Uživam u ljubavnim romanima, ali je činjenica da njih možda najmanje čitam. Obožavam fantastiku, književnost za mlade, volim i dobar triler… ono što ne čitam su popularna psihologija i horori. Što se ostalih žanrova tiče, sve može.
“Dama s kamelijama” ili “Gospođa Bovari”?
“Dama s kamelijama”. Obe priče su fascinantne, zato se i nazivaju klasicima, ali mi je Dima više “legao”.
Nedavno je izašla tvoja nova knjiga “Tebe čuvam za kraj”. Šta možemo da očekujemo? Opiši je u nekoliko rečenica.
“Tebe čuvam za kraj” je nastavak romana “Dnevnik jedne ljubavi”, ali je napisan tako da može da se čita i kao posebno delo. U “Dnevniku” pratimo Nađinu i Vukašinovu ljubav desetak godina od kako su završili srednju školu, a u nastavku oni su već ljudi koji iza sebe imaju ne tako lagane godine i životne priče, ali uprkos svemu pokušavaju da svojoj ljubavi daju novu šansu.
Gde možemo da nabavimo tvoje knjige?
Za sada se mogu naručiti samo na sajtu moje izdavačke kuće Book Mess i na mojim društvenim mrežama.
Kad možemo da očekujemo neku promociju?
I to je, kao i mnogo toga, na čekanju zbog pandemije. Imam u planu toliko toga i ne bih volela da nešto započnem, a onda budem primorana da stanem na pola. Zato čekamo neko bolje vreme.
Hvala još jednom na izdvojenom vremenu. Želim ti mnogo uspeha sa novom knjigom.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Tamara Popov
*** ZABRANJENO JE KOPIRANJE INTERVJUA BEZ PISMENOG ODOBRENJA NAŠE REDAKCIJE *** Svako kopiranje i umnožavanje bez pismene saglasnosti portala Report.rs smatraće se grubim kršenjem autorskih prava i biće naplaćeno sudskim putem bez prethodne opomene.