facebook

Loše namirnice koje nam predstavljaju kao dobre

 

Izdvajamo šest loših namirnica maskiranih u dobre.

Koliko ste svesni pametno osmišljenih marketinških tehnika i šta je loše kod namirnica “bez šećera” i “bez masti”? Saznajte koju tajnu skrivaju etikete na proizvodima i koje od njih treba da izbegavate!

Prehrambena industrija ima ozbiljan uticaj na vaš plan da ostanete vitki. Dobar marketing može da vas natera da verujete da je hrana bez masti, i kao takva zdrava za vas, ali u većini slučajeva sve te kompanije isključivo pokušavaju da ostvare profit. Vi i vaše zdravlje im baš i niste na prvom mestu, na žalost.

Ne dozvolite da budete obmanjeni! Sledeće namirnice su samo maskirane pod oznakom “zdrave hrane”, iako je stvarna situacija daleko drugačija. Kao na kraju svake epizode crtanog filma Scooby Doo, saznajte šta je istina koja se krije iza “maske”.

1. Nemasni jogurt

Većina neinformisanih osoba kada započne proces dijete, tj. izbalansiranog režima ishrane, odmah posegne za mlečnim namirnicama sa natpisom “0% masti”. Tu najprimamljivije deluje jogurt. Njegovo uključivanje u vaš dijetalni režim ishrane zavisi pre svega od vaših ciljeva, ali ako posegnete za onim na kome piše “bez masti”, a želite da smršate, zapravo negativno utičete na ovaj proces.

Problem kod nemasnih jogurta je što nisu bez šećera. Nakon oduzimanja masti iz jogurta on nema dobar ukus. Većina proizvođača ovaj nedostatak arome mora da kompenzuje sa mnogo šećera. Da zlo bude veće, u takav jogurt se dodaju i aditivi za zgušnjavanje, a ovi veštački dodaci nikako nisu dobri za vaše zdravlje. Da li vama zvuči logično da jogurt bez masti može da bude gust kao jogurt?

2. Sok bez šećera

Dijetalne kole su niskokalorične, pa ljudi misle da je to pravi izbor da se zaslade dok su na dijeti. Iako sa malim sadržajem kalorija, dijetalni gazirani sokovi (zero kole) su prepune hemikalija koje vam izazivaju osećaj nadutosti u stomaku, glavobolje, ali i povećan rizik od srčanih oboljenja i drugih zdravstvenih tegoba. Osobe koje svakodnevno konzumiraju dijetalne gazirane napitke često osećaju povećanu potrebu za slatkišima. Ako je to i vaš slučaj onda ne treba da vas čudi zašto je mršavljenje tako “težak” proces.

3. Voćni napici

Najveća zabluda je slogan “napravljeno od pravog voća”. Svakako postoji malo voća u soku koji kupujete u prodavnici, ali ukoliko bolje pročitate etiketu, saznaćete da vi zapravo pijete šećer, kukuruzni visokofruktozni sirup ili hemijske aditive kao pojačivače voćnog ukusa. Voćni sokovi su takođe vrlo kalorični i njihova konzumacija je nepreporučljiva kod niskokaloričnih oblika dijeta. Jedina dobra strana je vitamin C koji je prisutan u većini slučajeva, ali to ipak nije dovoljno u poređenju sa lošim karakteristikama voćnih napitaka.

4. Nemasni čips od krompira

Svako ko je ikada bio na nekoj dijeti zna kakav je osećaj kada mu nedostaje slani ukus hrskavog čipsa. Ukoliko u takvim situacijama posegnete za čipsom, fat-free varijanta nije dobar izbor. Nemasni čipsevi se prave sa zamenom za mast. Zamena za mast se pravi dodavanjem ugljenih hidrata (maltodekstrin, polidekstroza, itd.), hemijski modifikovanih masnih kiselina (Olestra) ili proteina u proizvode umesto masti. Ove zamene imaju manje kalorija, ali i dalje utiču na to da hrana ima dobar ukus i teksturu. Štetnost ovih alternativamastima nije naučno dokazana, ali ipak, mnogo ljudi se žali na digestivne probleme u smislu lošeg varenja nakon konzumacije proizvoda koji sadrže zamenu za masti. Takođe je uočeno da se Olestra ne vari niti apsorbuje i samim tim ne ispušta vitamine A, D i E, pa se u organizmu javlja deficit ovih vitamina.

U globalu je bolje izbegavati čips u svim oblicima, jer oni samo izazivaju nagli skok glukoze u krvi, a nakon toga dovode do naglog stanja gladi. Umesto toga, ako ste pravi ljubitelji čipsa, iseckajte beli krompir na tanke listiće i sami ga ispecite.

5. Nemasni sladoled

Sladoled sa niskim procentom masti ima istu priču kao i nemasni jogurt. Tačno je da ima manje masti, ali to obično znači da sadrži i više šećera, nekad i u formi kukuruznog sirupa sa puno fruktoze. Jedan od glavnih uzročnika gojaznosti danas je upravo pomenuti kukuruzni sirup koji sadrži visoku koncentraciju glukoze. Ako se potrudite da ovaj sastojak eliminišete iz svog režima ishrane, zauvek, učinićete sebi zaista ogromnu uslugu u pogledu zdravlja.

6. Čokolada bez šećera

Sama rečenica već zvuči kao nutritivna nirvana bez trunke griže savesti, ali istina je da većina čokolada bez šećera (koliko god taj naziv suludo zvučao) sadrži razne šećerne alkohole. Kod nekih ljudi ovi alkoholi izazivaju gasove, nadimanje, proliv, zatvor. Samo zato što je čokolada bez šećera, ne znači da je treba pojesti celu. Ona i dalje sadrži kalorije i masti. Nemojte nasedati olako. Jedite prirodne stvari, namirnice u njihovom prirodnom obliku, ali ih jedite umereno. Ukoliko vam se jede voće, nemojte da pijete sokove nego pojedite jabuku. Hrana u prirodnom obliku uvek je uvek bolji izbor od prerađevina. Tada ne morate toliko da razmišljate o raznim aditivima i štetnim hemikalijama. Takođe morate da čitate deklaracije na ambalaži proizvoda. Ako postoji mnogo sastojaka, od kojih većinu ne umete ni da izgovorite, odložite taj artikal i idite u piljarnicu ili na pijacu.

Ishrana: Top 3 najzdravijih od loše hrane

3. Kokice

Imaju samo 31 kaloriju i zdrav su izvor vlakana, celog zrna i antioksidanata. Izbegavajte masne i slasne prelive i dodatke kokicama. Koristite morsku so.

2. Gvakamoli

Osim što je napravljen od najzdravijeg voća na planeti, avokada, ovaj umak poreklom iz Meksika daje ogromnu dozu oleičke kiseline (zdrave masti) kao i karotenoida (antioksidant), pa čak i malo proteina.

1. Crna čokolada

Kakao je dobar izvor flavonoida, antioksidanata koji dokazano pomažu kod smanjenja srčanih oboljenja i upalnih procesa. Što je sama čokolada tamnija to je i veća koncentracija kakaoa u njoj (a manja količina šećera i mlečnih derivata), pa zato tražite proizvode sa najmanje 70% kakaoa.

Ishrana: Brzina i sitost

Prema nedavnim istraživanjima objavljenim u žurnalu akademije nutricionizma i dijetetike, ostati sit između obroka može biti jednostavno isto kao i usporavanje ritma kojim jedete obrok.

U ovom testu su učestvovale grupa gojaznih i grupa vitkih osoba koje su zamoljene da jedu obrok sporim tempom, a kasnije još jedan obrok bržim tempom. Obe grupe prijavile su da su jedan sat nakon obroka koji su sporije pojeli manje gladni, nego jedan sat nakon drugogo obroka koji su pojeli brže.

 

Izvor: x3mgym.com, Foto: unsplash

Pratite nas na Instagram-u i Facebook-u.

  • data018