facebook

Govor mačaka – kako mačke komuniciraju

 

Mačke mogu proizvesti iznenađujuće velik raspon zvukova, a istraživanja su pokazala da ti zvukovi imaju svoja značenja. Oni su sofisticirani način slanja signala drugim mačkama, možda čak i nama, njihovim ljudskim prijateljima.

Tokom godina, profesionalni posmatrači, kao i amateri, pokušali su prebrojati važnije mačje zvukove. Ima ih između 20 i 600. Iznesena je i pretpostavka da mačke imaju sopstveni izražajni jezik, zajedno s gramatikom i opsežnim vokabularom koji sadrži reči za meso, miš i druge pojmove od velike važnosti u mačjem svetu.

Tako komunikaciju među mačkama objašnjava autorka Catherine Davidson u knjizi: Moja mačka – sveobuhvatan vodič za zdravu, srećnu i dobro odgojenu mačku.

U tom poglavlju mačju komunikaciju deli na četiri dela – vokalnu agresiju, govor sreće, predenje i mjaukanje.

Vokalna agresija mačaka

Sasvim je izvesno da je mačje glasnije mjaukanje daleko složenije od ponekog mjaukanja i predenja. To ne menja činjenicu da mačke ne mogu govoriti. Međutim, kao i mnoge druge životinje, mačke se koriste zvukovima kako bi izrazile svoje raspoloženje i to saopštile drugima.

Uzmimo, na primer, jaku mačju dreku, poseban način majukanja, isključivo karakterističan za mačke. Primenjuju ga svaki put kada su ljutite ili se upravo spremaju upustiti u tuču, a to se majukanje često čuje i u sezoni parenja, kada se mužjaci međusobno nadmeću. Vokalni znakovi agresije, kako kod mačaka, tako i kod drugih životinja, kod protivnika trebaju ostaviti utisak izuzetne snage.

Onaj koji najglasnije zavija, verovatno se i najžešće bori; čuvši protivnikov signal, slabiji će mačak verovatno shvatiti poruku i povući se pre nego što nastrada. U takvim situacijama, zavijanje slabijeg mačka postaće nešto pomirljiviji, grleni zov. Taj zvuk izražava strah, ali ni ne priznaje poraz u potpunosti; na taj način mačak spašava svoj ugled i poručuje: ‘Ovaj put si pobedio, ali dobro razmisli pre nego što me opet naljutiš.’

Mačji govor sreće

Daleko ugodnije mjaukanje mačke uzlazna je melodija poznata kao ‘cvrkutanje’. Tim zvukom majka poziva svoje mačiće ili najavljuje svoj povratak ako je neko vreme bila odsutna iz legla.

Mnoge odrasle domaće mačke cvrkutanjem pozdravljaju prisustvo svog vlasnika, kojeg mačka, kao svog staratelja, doživljava kao majku i tako aktivira zvuk prikladan za takve susrete. Upravo iz tog razloga ljubitelji mačaka cvrkutanje doživljavaju kao pozdrav – mačju reč za zdravo. To isto mjaukanje mačke koriste i kada svojim vlasnicima donose ‘darove’ u obliku mrtvih ptica ili miševa. Mačiću bi cvrkut u toj situaciji bio znak da mora obratiti pažnju na lekciju iz lova; ljudi taj zvuk tumače kao: Ovo je za tebe – zato što mi se sviđaš.

Mjaukanje mačaka

Većina svakodnevnih mačjih ‘izraza’ može se svrstati pod univerzalni naziv ‘mjaukanje’. Taj je zvuk odrasla verzija ‘pijukanja’ koje mačići proizvode gotovo od rođenja. Mačići njime traže pažnju, a isto vredi i za mjaukanje odrasle mačke.

To ni izdaleka ne znači da mjaukanje nema različite nijanse značenja. Baš kao što roditelji odojčadi nauče razumevati plač svog deteta – jedna varijanta može značiti da je gladno, a druga da mu treba promeniti pelene – tako i vlasnici mačaka mogu naučiti prepoznati različite nijanse mjaukanja svoje ljubimice. Vaša mačka verovatno ispušta određeni zvuk kada očekuje da je nahranite, drugi kada želi da je pustite napolje, a treći kada želi da je mazite.

Mjaukanje je nedvosmisleno oblik komunikacije između mačaka i ljudi, ali ne može se reći da takvih zvukova ima dovoljno da bi ih mogli nazvati mačjim jezikom. Svi se zapravo svode na jednu te istu poruku: Učini ono što želim da učiniš, i učini to odmah.

Predenje mačaka

Od svih zvukova koje mačka proizvodi, predenje je ljudskom uhu najugodnije i najviše umirujuće. Radi se o očitom izrazu mačjeg blaženstva, ali može imati i druge funkcije. Zvuči neobično, ali je činjenica da mačke ponekad predu kada su pod stresom, da ženke predu dok imaju trudove, a zabeleženi su i slučajevi da mačke predu ako su ozbiljno povređene. Postoje naučni dokazi da ta vrsta predenja iz nelagodnosti može imati terapeutski učinak.

Istraga mačjeg predenja, sprovedena na univerzitetu Sussex u Velikoj Britaniji 2009., ukazuje na to da su neke mačke naučile da predu tako da imitiraju frekvenciju dečjeg plača. Istraživači su taj zvuk nazvali ‘pridobijajućim predenjem’. Moguće je da takva zvučna sličnost uznemirujućem zovu ljudske bebe kod ljudi dopire do duboko ukorenjenog nagona za negovanjem deteta, zbog čega im je nemoguće odupreti se mačjim molbama. Ako je tako, onda je to primer mačje sposobnosti manipulacije. Mačke su svoje prirodno ponašanje prilagodile kako bi od ljudi s kojima dele svoj svet dobile ono najbolje (s njihovog gledišta).

 

Izvor:tportal.hr, Foto:ufreepik

  • data018