facebook

Pozitivna i negativna tumačenja istih stvari i zdrav život

 

Pozitivna i negativna tumačenja istih stvari koje utiču na zdrav život

Da li je kafa zdrava, koliko su opasne cigarete, a koliko mobilni telefoni, da li jesti meso i izbegavati GM hranu? Specijalni temat predstavlja naučne debate oko svakodnevnih pitanja.

Šta kažu nauka i naučnici o stvarima koje čine naš dan? Ako čitate vesti iz nauke da biste to dokučili, videćete da se često svode samo na objavljivanje rezultata istraživanja raznih svetskih naučnih ustanova. I da ne idu dalje od opovrgavanja i ponovnog dokazivanja stvari o kojima mislimo da sve znamo i da su jasne.

Na primer: ispijanje do tri šoljice kafe dnevno korisno je za čovekovo zdravlje. Ovakva vest, modifikovana podacima sveže pristiglim iz neke laboratorije, može da glasi i “ispijanje do tri šoljice kafe dnevno može uzrokovati anemiju” ili “ispijanje do tri šoljice kafe dnevno sprečava karijes” i slično.

Ponekad su ove “vesti” potpuno banalizovane i bez utemeljenih korelacija (recimo “Trudnice koje unose više kofeina rađaju decu sklonu umetnosti”), ali se najčešće događa da su informacije istrgnute iz konteksta i da je vest tako sastavljena da nam daje samo jednostran crni ili beli pogled.

Očigledno je da ni nauka nema jednostrane odgovore na sva pitanja jer uopšte ne znači da se uvek mora birati između crnog i belog. Ali, kad je reč o nauci koja određuje naše male svakodnevne aktivnosti, saslušajte, za promenu, na jednom mestu argumente obe strane.

Mobilni telefon izaziva rak

Protiv

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) prošle godine klasifikovala je radijaciju mobilnih telefona kao “moguće kancerogenu” i pozvala na dalja istraživanja. Telefoni, kojih je, procenjuje se, u to vreme u svetu bilo oko pet milijardi, “sumnjivi” su jer su neka preliminarna ispitivanja pokazala veću stopu obolevanja od glioma, vrste kancera koji se javlja na mozgu kod osoba koje su prekomerno koristile mobilni telefon. Međutim, Naučni komitet za rastuće i novoidentifikovane zdravstvene rizike, koji je obrazovala Evropska komisija razmotrio je 2007. godine postojeće studije koje su ispitivale potencijalne opasnosti od izloženosti radiofrekventnom (RF) elektromagnetnom polju mobilnih telefona. Ispitivanja na životinjama, laboratorijska testiranja i epidemiološke studije pokazale su, zaključio je ovaj komitet, da “nije verovatno da izloženost RF poljima vodi povećanju obolelih od raka kod ljudi”. Čak i ako se zanemare aspekti zračenja i komplikovani procesi u organizmu koje laik ne može da razume, svima je poznato da duža upotreba mobilnog telefona koji je prislonjen uz glavu izaziva grejanje glave, odnosno mozga. Površina glave se zagreje značajnije, za deo stepena, dok je promena temperature u tkivu koje je malo dalje od površine gotovo neznatna. Organizam to rešava povećavanjem cirkulacije i smatra se da ovo grejanje nema neku drastičnu posledicu po mozak. Međutim, problem je pronađen u rožnjači kod koje ne postoji mehanizam termalne regulacije. Ako bi zec tokom dva ili tri sata razgovarao sa svojim rođakom, momentalno bi oslepeo, odnosno, prvo bi dobio kataraktu. Slična manifestacija, međutim, nije se dogodila kod majmuna.

Za

Nije valjda da još uvek razgovarate mobilnim telefonom bez pomoćnih slušalica? Spavate sa njim ispod jastuka? Nosite ga u džepu? Za razliku od drugih sličnih komunikacionih uređaja, mobilni telefoni sa svojim stanicama komuniciraju elektromagnetnim talasima u mikrotalasnom delu spektra. A vrlo ilustrativne efekte ovog zračenja možete i sami probati svakog dana – u svojoj mikrotalasnoj pećnici. OK, poređenje je neumereno, pošto telefoni ipak ne emituju više od 2 W snage i ne mogu tek tako podgrejati mleko ili vodu. No, nema sumnje da ljudsko tkivo apsorbuje i ovo zračenje, kao i da se zbog njega javljaju toplotni efekti, a nije zanemarljiv ni efekat niskofrekventnog pulsa koji je nosilac signala. Više istraživanja jeste pokazalo da u zbirnom efektu to štetno deluje na živa tkiva. Kod korisnika koji tokom deset godina dnevno razgovaraju do 30 minuta mobilni telefoni povećavaju rizik od raka mozga za čak 40 odsto. Ako se pitate zašto ova istraživanja nisu poznatija u javnosti, razmislite o tome da danas na svetu ima pet milijardi korisnika mobilne telefonije i kolike bi gubitke time stekla cela industrija komunikacija. No, nakon niza istraživanja, čak je i Svetska zdravstvena organizacija, pre tačno godinu dana, potvrdila da upotreba mobilnih telefona jeste “možda kancerogena” i da predstavlja dugoročan rizik po zdravlje.

GM hrana je opasna

Protiv

Genetski modifikovana hrana ne raste na stabljikama koje izgledaju kao vanzemaljci. GM paradajz se spolja ni po čemu ne razlikuje od običnog paradajza, osim što mu nedostaje pokoji gen koji mu je, umesto da se to desi evolutivnim putem, čovek prethodno izbacio. Sve drugo je obično, on raste iz zemlje, cveta i daje plod, pritom je mnogo otporniji na korove i druge nedaće koje bi ga mogle snaći. Brže daje plod i mnogo je efikasniji. Razliku u ukusu jedva da ćete osetiti. Jedino što može da utiče na vaš izbor je sveopšta fama o genetski modifikovanoj hrani koju zapravo podstiču proizvođači takozvane prirodne hrane (koja, naravno, ne raste ni približno slično u prirodi, već su je baštovani kroz vekove i decenije unapredili kalemljenjem, što je ništa drugo nego malo manje efikasno mešanje gena). Prema izveštaju Evropske komisije iz 2010. godine, nakon 25 godina istraživanja čak 500 istraživačkih grupa u više od 130 istraživačkih projekata pokazalo je da GM hrana ne samo da nije štetna nego se uopšte ne razlikuje od obične.

Za

Za sada naučnici nisu uspeli da dokažu da je genetski modifikovana (GM) hrana štetna po zdravlje, ali isto tako nisu rekli ni da je bezbedna. Ispitivanja na širokom frontu su u toku i odnose se na nekoliko važnih pitanja: kakvi su zdravstveni efekti korišćenja takvih namirnica, da li one češće izazivaju alergijske reakcije, ispituju se toksičnost, nutritivne vrednosti, stabilnost izmenjenog gena, a ispituje se i da li se stvaraju neki potpuno nepredviđeni efekti. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je najopasniji deo procesa modifikacije transfer gena iz GM hrane u ćelije tela ili bakterije u gastrointestinalnom traktu. Transfer genetskog materijala mogao bi biti opasan u slučaju da je reč o genima otpornim na antibiotike koji se koriste u proizvodnji GM hrane. Takođe, ako bi geni modifikovanog bilja stigli do useva koji prirodno rastu u divljini i ako bi se dogodilo njihovo nekontrolisano mešanje, to bi predstavljalo ozbiljan rizik po bezbednost hrane. Deo naučne zajednice apsolutno se protivi genetskoj modifikaciji i zbog rezultata istraživanja na pacovima koja su pokazala da su se ove životinje tokom GM dijete ugojile, pomalo otrovale, a skočili su im trigliceridi i poremetili se još neki zdravstveni pokazatelji.

Pušenje je štetno za zdravlje

Za

Cigareta sadrži više hiljada različitih supstanci, uključujući 19 direktnih izazivača kancera i razne aditive, bla, bla… Skoro svaki pušač ovu priču čuo je mnogo puta, a verovatno zna da nabroji makar 10 ovih supstanci. Svi znaju i za impotenciju i za rak pluća, srčane probleme, Alchajmera, umanjenu sposobnost pamćenja i ostalo, a možda su čak čuli i da se pušači mnogo češće razvode od nepušača… Ne postoji nijedan pozitivan aspekt pušenja, naučno ili nenaučno gledano. Čak i uobičajeni argument pušača da cigareta smiruje sasvim je netačan: sva istraživanja pokazala su da je nivo stresa kod pušača viši nego kod nepušača. U tom smislu: “Manja je šteta od malo nikotina u odnosu na stres koji bi doživeo ako ostavim pušenje”, jedna je od najneutemeljenijih tvrdnji pušača – korist od ostavljanja cigareta nemerljiva je sa nivoom stresa koji se nakratko javlja u periodu odvikavanja od pušenja.

Protiv

Šta je glavni povod za opštu međunarodnu kampanju protiv pušenja? Nju u životu održava najviše veliki uspeh akcija kao što je prevencija raznih bolesti ili vakcinacija stanovništva, ali pre svega onih medicinskih kampanja koje su promenile naš način života, kao što je borba protiv tuberkuloze. No, kampanja protiv pušenja daje vrlo slabe rezultate već decenijama. I to ne samo zato što je agresivna i puritanska, nego što je, mada cigarete sigurno nisu zdrave, ipak zasnovana na vrlo labavom temelju. Osnovni argument protiv pušenja je velika zabeležena incidenca raka pluća kod pušača. No, kao i u drugim slučajevima kad se mogu naći veze između broja bakterija na putnim torbama u Brazilu sa vrstom čarapa koje nose putnici u Rusiji, odnosno bilo čega sa bilo čim, prosto nalaženje takvih korelacija uopšte ne mora biti dovoljan argument ako prethodno nema osnova za to u ljudskom metabolizmu. Sva objašnjenja na tom planu nisu baš tako uspešna. Istovremeno, nikotin, kao glavni sastojak dima cigarete, ima brojne terapeutske odlike i to ne samo kao sredstvo za umirenje, već za revaskularizaciju i borbu protiv različitih tumora.

Kafa je dobra za organizam

Za

Ne samo da kafa nije štetna, nego čak produžava život. Prema najsvežijim rezultatima koja su u maju 2012. u prestižnom časopisu New Englad Journal of Medicine objavili Nil D. Fridman i njegove kolege sa američkog nacionalnog instituta za rak, “ljudi koji piju dve ili tri šolje kafe dnevno će u periodu od 13 godina imati čak 10 do 15 odsto manje šanse da umru”. Ovaj rezultat je dobijen analizom izuzetno obimnih podataka o smrtnosti koje je u trinaestogodišnjoj studiji sproveo američki nacionalni institut za zdravlje na čak 400.000 ljudi. No, brojna istraživanja su već pokazala da kafa smanjuje rizik od raka, od Parkinsonove, Alchajmerove i mnogih sličnih bolesti, kao i da štiti srce, krvne sudove i jetru. No, kako to kafa deluje na organizam? Kafa sadrži takozvane slabe psihotropike, psihoaktivne supstance koje unete putem krvi deluju na nervni sistem. Zapravo, one predstavljaju otrove kojima se kafa brani u prirodnom okruženju, ali su pogodni za čoveka u malim dozama. Najpoznatiji takav stimulant iz zrna kafe je kofein. On nije jedino jedinjenje koje pojačava koncetraciju, vid i uopšte kognitivne sposobnosti. U kafi postoje hemijski agenti koji stimulišu proizvodnju hormona kao što su adrenalin i kortizon. No, najvažniji eliksir u kafi svakako predstavljaju antioksidansi, supstance koje vezuju opasne “slobodne radikale” i izuzetno su važne za očuvanje ćelija od oštećenja. Sve to dugoročno dovodi do produženja života, u kome uvek možete da nastavite sa svim onim ritualima koje kafa donosi, od kuvanja do laganog ispijanja.

Protiv

Devetnaest od ukupno oko 1000 supstanci koje se mogu naći u kafi dokazano su kancerogene, makar za glodare. Međutim, u kafi ima još mnogo toga zbog čega bi trebalo dobro da razmislimo o njenom izbacivanju iz dnevne rutine. Na primer: kafa loše utiče na sluzokožu želuca i druge organe za varenje. Grupa naučnika sa Univerziteta u Nebraski je čak ispitivala da li možda neke vrste kafe izazivaju manje problema, ali uzalud – svejedno je kako je kafa pržena, pacijenti sa osetljivim želucem osećali su bol, nelagodnost, gorušicu i slično. Kafa stimuliše povećano lučenje želudačne kiseline, a mnoge studije čak su potvrdile korelaciju između povećanog unosa kafe i čira na dvanaestopalačnom crevu. Dokazano je i da kofein i kafa, čak i kad nije zašećerena, podiže nivo glukoze u krvi i tako negativno utiče na zdravlje dijabetičara. Unošenje kafe podiže nivo kortizola, hormona stresa, a redovno unošenje kafe drži njegov nivo “na plafonu” i tako pospešuje proces starenja. Sličnim mehanizmom, podizanjem nivoa stresa, povećava se apetit i izlaže riziku od prekomerne težine. Treba li još argumenata? Nesanica, nervoza, otežana apsorpcija gvožđa što dalje uzrokuje otežano dopremanje kiseonika mozgu, a i ostatku organizma, podizanje “lošeg” holesterola, podizanje krvnog pritiska, ubrzavanje srčanog ritma fetusa, povećan rizik od rađanja mrtvorođenčeta… Što se više kafe unosi – to je rizik od nabrojanog veći.

Ljudi nisu mesožderi

Za

Nakon završetka analize prehrambenih navika i zdravstvenog stanja oko 110.000 ljudi tokom više od 20 godina, grupa naučnika iz Škole za javno zdravlje Harvarda objavila je u časopisu Archives of Internal Medicine obimnu studiju pod naslovom “Konzumacija crvenog mesa i smrtnost”. U njoj su zaključili da je svako crveno meso loše za čovekovo zdravlje. Prema ovoj studiji, ukoliko bi dnevno umesto 75 grama crvenog mesa pojeli neku drugu hranu, na primer živinsko meso, pasulj, sir ili žitarice, smrtnost bi bila manja za sedam do 19 odsto. Ovi naučnici su takođe zaključili da bi više od devet odsto smrtnih slučajeva među muškarcima i gotovo osam odsto među ženama moglo biti sprečeno da su dnevno u proseku jeli manje od 40 grama crvenog mesa. Antropolozi, ili bar dobar deo njih, slažu se da pračovek, sve do Homo erectusa, koji je živeo pre oko dva miliona godina, gotovo da i nije jeo meso. Do ovog zaključka oni su došli proučavajući izgled vilice i oblik zuba mesoždera i biljojeda, kao i dužinu creva, građu, “jačinu” želudačne kiseline i druge karakteristike predatora. Čovek nema ni instinkte ni nagon da pojede životinju pored koje prolazi na livadi, ali zato, na primer, ima jak poriv da jede trešnje ili rotkvice koje vidi.

Protiv

Da li se stvarno vraćate svojoj pravoj prirodi ako se opredelite za vegetarijanstvo? Pronađeni fosili čovekovih predaka potvrđuju da je čovek bar u poslednjih dva do tri miliona godina bio mesožder. Bakterije nađene kod Australopithecus afarensisa, koji je živeo pre oko tri miliona godina, pokazuju da je ova vrsta iz koje se kasnije razvio rod Homo, jela meso. No, i savremeni anatomski pokazatelji to potvrđuju. Nije reč samo o zubima, očnjacima i vilici jer i drugi mesožderi čovekove veličine imaju kratka creva pošto je potrebno da meso brzo kroz njih prođe kako ne bi počelo da truli. Pritom, u čovekovom organizmu ne postoji enzim koji bi mogao da svari celulozu iz ćelijskih zidova biljaka. Čovek ne bi mogao da ima koristi od, na primer, sirovog pirinča ili pšenice. Umesto toga, mora prethodno da ih skuva ili samelje. Ne samo da je bilo potrebno da nauči da koristi vatru već i da napravi posudu u kojoj bi spremio semenje. Drugim rečima, ljudi su postali to što jesu kao mesožderi, da bi tek potom ovladali veštinom da probaju i nešto drugo.

Treba da uzimam vitamine

Za

Vitamini su po samoj svojoj definiciji one supstance koje su organizmu neophodne, ali koje on ne može da sam sintetiše u dovoljnoj količini, već ih mora uneti kroz ishranu. Masti, ugljeni hidrati i proteini se manje-više lako dobijaju metabolizmom, nezavisno od toga šta ste jeli. No, ako zbog nekog oblika gladovanja ili jednolične ishrane ne unosite vitamine, možete se opasno razboleti od hipovitaminoze jer vaš organizam nema načina da neke supstance sam “napravi” iz materijala koji je dobio. I kakva je razlika ako bilo koji od vitamina, inače tradicionalno obeleženih slovima abecede, unosite direktno pilulom ili tražite baš onu hranu koja ove supstance donekle sadrži u nadi da ćete je dovoljno uneti u organizam? Nikakva, osim što je u prvom slučaju sve efikasnije. Ako, naravno, preterate u količini vitamina koje unesete, možete imati problem, ali isti je slučaj i ako se prejedete i dobijete hipervitaminozu. Pojedine analize pokazuju da veštački vitamini A i E mogu biti štetni, ali isti je slučaj i ako preterate sa količinom unetog voća i povrća.

Protiv

Brojne velike studije koje su se bavile uticajem multivitaminskih suplemenata na zdravlje zaključile su da ga – nema. Suplementi, dokazano je mnogo puta, ne štite od raka, kardiovaskularnih ili drugih bolesti XXI veka i ne produžavaju život. Većina stručnjaka slaže se da ono malo studija koje govore u prilog koristi od suplemenata (njihovom pozitivnom uticaju na zdravlje) nisu u obzir uzele činjenicu da suplemente uzimaju osobe koje imaju više obrazovanje, koje više zarađuju i koje uopšte više vode računa o zdravlju, i preventivi. S druge strane, veliki procenat ljudi, a iz godine u godinu sve više njih, uzima svakodnevno makar jedan suplement, a najčešće multivitaminsku tabletu. U Americi, gde je prošle godine industrija suplemenata vredela 27 milijardi dolara, ovakve preparate pilo je čak 53 odsto ljudi. Regulatorno telo ove zemlje, Agencija za hranu i lekove, ima potpuno drugačiju proceduru za izdavanje dozvola u slučaju suplemenata – njihovi proizvođači ne moraju da dokazuju ni efikasnost ni bezbednost tih preparata.

 

Izvor:vreme.com, Foto:unsplash

Copy link
Powered by Social Snap