facebook

Jogom protiv bolova u leđima

 

U savremenom svetu, u kojem posledice hipokinezije (nekretanja) poprimaju već pomalo dramatične razmere, a model življenja svedenog na beskrajne sate sedenja uz računar postaje svakodnevica većine zaposlenih visokocivilizovanih zemalja, problemi bolova u leđima, vratu i kičmi odnose sve više radnih dana povećavajući istovremeno do milionskih iznosa troškove zdravstvenog sistema. U većini zemalja danas su različiti ortopedski problemi najčešći razlog poseta lekaru, a bolovi u leđima su u SAD postali najvećom stavkom u gubicima na bolovanjima u industriji.

Šta učiniti?

Farmakološka industrija već odavno daje svoj odgovor u stotinama lekova za uklanjanje bolova, a lekari upozoravaju na promenu načina života, važnost kretanja, fizičke aktivnosti i sistemskog održavanja zdravlja kičme.

Drevni su jogiji još pre nekoliko milenijuma znali da je zdrava kičma temelj opšteg zdravlja, a redovne vežbe polazna tačka zdrave kičme.

“Mladost se meri elastičnošću kičme” stara je jogijska izreka koja možda najbolje odražava suštinu važnosti koju joga pridaje vežbama za kičmu u njihovoj funkciji održavanja i unapređenja zdravlja i dugovečnosti.

Važnost redovnog vežbanja

Često se danas u literaturi spominje tzv. “morbogeni trijas” najčešći ubica savremenog čoveka: nekretanje, loša ishrana i stresovi. Nažalost, još uvek je vrlo malo ljudi svesno u kojoj meri odsustvo svakodnevnog kretanja može biti pogubno za zdravlje. A kad je reč o kičmi, važnost kretanja i vežbanja posebno je naglašena.

Niz je joga vežbi usmeren na jačanje muskulature koja drži kičmu uspravnom i učvršćuje njen idealan položaj. Pri tome se oduvek naglašava potreba redovnog vežbanja tokom celog života. Malo ljudi zna da se pre rođenja i u prvim godinama života diskovi kičme hrane putem krvnih žila. Nakon četvrte godine života, međutim, te krvne žile zakržljaju i nestanu, a nakon toga međupršljeni se disk hrani samo difuzijom pri čemu je vrlo važno na koji način se opterećuje disk pri različitim položajima tela kako bi se osigurala stalna izmena i dotok materije koje ga prehranjuju. Izgradnja gradivnih elemenata diska u normalnim su prilikama uravnotežene. Slabo snadbevene ćelije pršljena stvaraju slabu osnovnu materiju pa vlakna lošeg kvaliteta i u premaloj količini.

Jasno je, dakle, koliko umerene vežbe sa ravnomernim smenama opterećenja i rasterećenja mogu blagotvorno delovati na zdravlje diskova, a time i kompletne kičme. Posebno je uvek opterećen disk petog slabinskog pršljena. Kod četveronožaca krsta služe prvenstveno kao veza karlice sa kičmomkralježnicom; ona ne nose nikakvu težinu, ali kod čoveka je situacija bitno drugačija i za kičmu – posebno njen lumbalni deo – kudikamo nepovoljnija i opasnija. A najjednostavniji način zaštite diska je jačanje dubokih posturalnih mišića kičme.

Za ohrabrenje, treba reći da se vrlo brzo nakon početka sistemskog vežbanja u velikom broju slučajeva može zapaziti prestanak ili barem umanjenje bolova u leđima, vratu i kičmi. Joga je jedan od najefikasnijih sistema uklanjanja ovih bolova. Pre svega zato što se kompletna joga zasniva na vežbama koje kičmu i mišiće koji je drže održavaju u savršenoj funkciji i čvrstoći. Nadalje jogom se idealno opuštaju isti ti mišići i time se automatski uklanja prenapetost muskulature kao uzrok bolova. Treće (ali ne i najmanje važno) jeste smirujuće delovanje joge što direktno neutralizuje sve oblike bolova u leđima koji nastaju zbog trajnog grčenja mišića izazvanog nervnom prenadraženošću i psihičkom napetošću. Dakle, jednako je važno jačati, ali i RELAKSIRATI, opustiti mišiće kičme. A upravo joga raspolaže sa brojnim vežbama kojima se savršeno isteže i opušta muskulatura leđa, vrata i lumbalnog dela kičme.

Bolovi, ukočenja, migrene

Beskrajno je duga lista uzroka bolova, ali i mogućih posledica koje nekretanje i zapostavljanje kičme mogu prouzrokovati. Parafrazirajući jednu drevnu jogijsku izreku, japanski lekar Hideo Nagai iz tokijske “Honetsugi Hospital” ima naviku slikovito reći svom pacijentu: “Kad pogledam danas kako malo vežbate, mogu sa sigurnošću prognozirati kako će vaša kičma izgledati sutra. I obrnuto, kad vidim sliku vaše kičme danas, tačno ću pogoditi šta ste sa njom radili (ili niste radili) juče.”

Nijedan deo kičme nije pošteđen. Na primer, posledice degenerativnih promena u vratnom delu različite su – od vrtoglavice, glavobolje, bola u potiljku i bola u ramenima do oduzetosti ruku. Bolovi se katkad odražavaju daleko iznad područja primarnih smetnji (tzv. iradijacija). Poznate i neprijatne “tenzijske glavobolje” nastaju kao posledica prenapetosti vratnih mišića, a neke vrste migrena su primarno uzrokovane blokadama vratnog dela kičme, mada u krajnjoj liniji njihovo direktno nastajanje ima vaskularno poreklo – suženje usled blokade pritisnutih vena koje izlaze iz otvora bočnih nastavaka vratnih pršljenova prema gore.

Posebno opasna mogu biti oštećenja kičme koja deluju na leđnu moždinu. Leđna je moždina, jednako kao i celi središnji nervni sistem, ne samo najsavršeniji nego i najkomplikovaniji sistem našega tela. I laka oštećenja moždine često izazivaju teške posledice jer se nervno tkivo vrlo teško oporavlja.

Jasno je, dakle, da upravo iz tog razloga održavanje snažne muskulature i zdrave kičme ima posledicu na celo telo i kompletno zdravlje. Glavna područja primene kineziterapije (pa tako i joga vežbi) jesu: različite deformacije uslovljene disbalansom mišića (skolioze), potreba stvaranja mišićne kompenzacije koštanih i zglobnih promena (diskopatije, artroze i sl), a u profilaktičkom smislu vežbanje je vrlo efikasno kod loših držanja kičme i svih degenerativnih promena koje nastaju kao posledica lošeg držanja.

Psihički problemi kao uzrok bolne kičme

Poznati ajurvedski lekar Deepak Chopra, inače specijalista zapadne endokrinologije, u knjizi “Reka večnosti” piše:

“Zdravom razumu čini se da je trošenje zglobova uzrok artritisa, ali to ne objašnjava činjenicu zašto mnogi zdravi ljudi nikad ne dobiju artritis, mada izlažu svoje zglobove izuzetnim naporima. Drugi pak dobiju artritis nakon dugogodišnjeg sedećeg posla za stolom, a da ne spominjemo da određena mesta draga artritisu, kao što su na primer prsti, uopšte ne nose nikakvu težinu. Novije teorije o artritisu spominju hormone, genetiku, slamanje imunološkog sistema, ishranu i druge faktore; na kraju, tačan uzrok je nepoznat. Emocionalni faktori snažno su povezani sa drugim glavnim tipom artritisa, reumatoidnim artritisom.

Ovaj poremećaj čini se pogađa žene koje imaju sklonost potisnuti svoja osećanja, koja, umesto da se razljute i suoče sa ozbiljnim emocionalnim problemima, prihvataju pasivnost i potištenost kao način borbe sa stresom. Bolest se pod stresom pogoršava, i, zbog neobjašnjenih razloga, može i nestati, možda podvrgavajući se dubljoj struji promene.”

Kad jednom shvatimo koliko bliska može biti veza psihičkih trauma i fizičkih “odgovora” našega tela na takve traume, učinićemo veliki korak ka razumevanju niza tegoba koje imamo i istovremeno učiniti mnogo na prevenciji budućih. Joga tehnike opuštanja, smirujućeg disanja i meditacije pokazuju se već hiljadama godina kao vrlo efikasna metoda neutralizovanja stresa i postizanja stanja dubokog unutrašnjeg mira. Time se automatski stvaraju preduslovi za efikasnu prevenciju niza tegoba vezanih između ostalog i za bolove u leđima, vratu i kičmi.

Duh i telo su jedno. Sve dok to ne shvatimo – kažu jogiji – ostaće nam nepoznanica kako izlečiti određene tegobe čiji uzrok ne možemo otkriti. Ili kako je to jednostavnije rekao francuski učitelj joge Jean Paul Brondani: Kad vas bole krsta, pokušajte se setiti ko vas je juče naljutio ili rasplakao.

 

Izvor: atma.hr, Foto: unsplash

Copy link
Powered by Social Snap