facebook

Disanje i položaj tela: Male promene za velike pomake

 

Osećate li se ponekad potišteno, snuždeno ili bezvoljno? Nemojte posegnuti za sladoledom, flašom vina ili drugih stvari koje menjaju raspoloženje… promenite položaj tela ili vaš način disanja i odmah će se promeniti način na koji se osećate.

Iz novih naučnih spoznaja sad znamo da svaka promena u našem fizičkom telu utiče na naš um i da svaka misao u našem umu utiče na naše telo. Takođe, naš položaj tela može nam pomoći za ulazak u dublja stanja svesti.

Povratna veza između uma i tela nije toliko linearna kao paukova mreža gde doticanjem jedne niti, zavibrira cela mreža. Iako postoji mnogo načina filtriranja naše percepcije pomoću kojih stvaramo našu realnost, postoji i mnogo načina promene hemije u našem telu i mozgu pod raznim uticajima, a kojih možda nećemo ni biti svesni. Na primer, naše pamćenje se zasniva na talasima naših osećaja. Studije otkrivaju da kada se osećamo pozitivno i optimistično, naše pamćenje je oštrije i brže se prisećamo.

Način na koji govorimo o sebi, na primer kad pričamo nekome svoju životnu priču, menja se u skladu sa našim mentalnim stanjem – različito mentalno stanje znači drugačiju priču. Naša mentalna stanja i fiziologija mogu se dugoročno pozitivno promeniti kroz vežbe kao što su meditacija i joga, ali također mogu se unaprediti i u kratkoročnom razdoblju, u nekim slučajevima gotovo odmah, a kroz neke druge jednostavne mere kao što su na primer promena položaja tela ili disanja. Korišćenje položaja tela i tehnike disanja za unapređenje zdravlja, fizički i psihički, mogu se praktikovati bilo kada i bilo gde, pa se zaista mogu svrstati među najbolje lekove.

Položaj tela

Setite se samo kad su nas roditelji ili nastavnici upozoravali da sedimo uspravno?! Možda smo se tada osećali na način da nam prigovaraju, ali ustvari oni su nam davali dobar savet. Nauka je pokazala da jednostavno udisanjem nekoliko dubokih udisaja, ravnanjem kičme, ispravljanjem ramena, uspravnim držanjem glave, možemo promeniti negativna, bezvoljna raspoloženja u ona sa više samopouzdanja, pozitivizma i entuzijazma. Istraživanja otkrivaju da kada su od ispitanika – kandidata na razgovoru za posao, zahtevali da za stolom sede uspravno i generalno poboljšaju svoj sedeći položaj, oni su osećali manje stresa, imali su više energije i veće samopouzdanje. I što je najvažnije, njihova se efikasnost poboljšala.

Želite li povećati samopoštovanje i osećaj moći i poverenja? Iako prekrštene ruke na grudima mogu poslati pogrešan signal na vašu okolinu, npr. agresivnost za muškarce, istraživači na Hobart i William Smith koledžu u New Yorku utvrdili su da takav položaj tela povećava bolji osećaj o sebi i povećava volju za uspehom i istrajnost pri suočavanju sa teškim ili izazovnim zadacima. Kad ste okruženi negativnom okolinom, osobama koje prigovaraju ili vređaju ljude, nemojte samo stajati i to gledati. Promenite svoj fizički položaj! Istraživači sa univerziteta Texas A & M, otkrili su da način na koji ljudi reaguju na uvrede se promenio u skladu sa njihovim položajem tela. Oni u stojećem položaju doživeli su visoke nivoe stresa i osećaj želje za napadom osobe koja ih je vređala, dok oni koji su se zavalili u svoju stolicu ili primali uvrede više u hodu, doživeli su manje stresa i manje agresivna osećanja.

Niko ne voli namrštena lica, a najmanje naš imunološki sistem. Bez obzira koliko se osećate iscrpljeno, osmehom možete podići svoje raspoloženje i ojačati imunološki sistem. Smeh aktivira mnoge vrste mišića i živce lica pa njihovom promenom, menja se i hemija u našem mozgu. Smeh povećava nivo “hormona sreće”, kao što su endorfini, i smanjuje nivo hormona stresa, poput kortizola i adrenalina. Ljudi koji su nasmejani, i generalno imaju optimističan stav, imaju veću otpornost na sve vrste bolesti, od obične prehlade pa do onih kroničnih, jer njihov imunološki sistem stvara više antitela, veće količine T-ćelija i drugih imunoloških ćelija koje štite od raznih bolesti.

Jedna britanska studija koja se fokusirala na istraživanje zuba, otkrila je da bismo morali pojesti 2.000 komada čokoladica kako bismo imali isti efekt aktivnosti mozga kao što pruža samo nekoliko minuta smeha! U istraživanju se pokazalo povećanje pozitivnih osećaja i imunološkog odgovora čak i kod lažnog osmeha. Dodatna korist nasmejanosti je veća privlačnost drugim ljudima što nam povećava šanse za stvaranje prijateljstva i ostavljanje dobrog utiska, kao što je na primer tokom intervjua za posao.

Držanje tela takođe može nam pomoći i da lakše uđemo u dublja stanja svesti. Na primer, u praktikovanju asana yoge (asana je sanskrtska reč za “držanje”), potrebno je usvojiti jedno od ritualnih položaja tela opisanih u antičkim slikama i kiparstvu ili koristiti sveti položaj ruku koji se naziva mudras. Mnogi istraživači, od kojih je najpoznatiji pokojni dr. Felicitas D. Goodman, pokazali su kako se usvajanjem ovih položaja tela podstiču pomaci u viša transcendentalna stanja svesti.

Disanje

Pravilno i prirodno disanje utiče na naše dobro raspoloženje i celi imunološki sistem. Samo sa tim malim korakom možemo uskladiti svoj fizički, mentalni, emotivni i duhovni nivo bića. Postoje razne tehnike zdravog disanja, ali tu praksu možete započeti i vežbati sami.

U izreci smeh je najbolji lek ima puno više istine nego što mi mislimo i to ne samo iz razloga objašnjenog u prethodnom delu o držanju tela. Ne postoji ništa bolje od dobrog smeha iz stomaka za razbistriti svoju glavu, napuniti energiju i poboljšati svoje raspoloženje. Razlog tome leži više u dahu, nego u tome što čini naš stomak. Većina ljudi ne razmišlja o disanju, ali način na koji udišemo ima dubok uticaj na naše zdravlje. Stručnjaci za disanje tvrde da čak 80% ljudi ne diše na način koji optimalno održava zdravlje. Većina ljudi diše plitko iz prsa, koje među niza drugih posledica, dovodi do niskog nivoa kiseonika u telu i abnormalnog nivoa gasova u krvi. To pak nepovoljno utiče na funkciju ćelija i ukupni rad imunološkog sistema.

Naš dah bi trebao biti dovoljno dubok da podstakne našu dijafragmu, što je optimalan način disanja za održavanje odgovarajuće hemije u krvi i potpuni protok kiseonika u ćelijama. Kada dišemo kroz dijafragmu, želudac ima tendenciju uspinjanja i padanja sa svakim ciklusom daha (jedan udisaj i izdisaj). Dijafragma se nalazi na vrhu onoga što se naziva mišićni cilindar za podršku sistema, a koji stabilizuje naš lumbalni deo kičme i celo područje karlice. Sporo, duboko disanje koje stimuliše dijafragmu ne samo da će ojačati ovaj mišićni sistem, nego će lagano vežbati mišiće i unutarnje organske strukture u tom području.

Ukoliko bolujete od hroničnih bolesti, posebno bolesti disajnih sistema, možda doživljavate drugačiji problem – hiperventilaciju. Takođe, ona je česta kod fibromyalgia-e, kod dugotrajnih bolnih stanja, na primer donjih delova leđa i generalno boli koja ima tedenciju hiperventilacije. Takva vrsta disanja onemogućava u potpunosti protok kiseonika u telo, a kako vodi i do abnormalnog nivoa gasova u krvi, osoba može izgubiti previše ugljen dioksida što uzrokuje previše alkalnu krv. Ta preterana alkalnost uzrokuje niz problema, od skupljanja glatkih mišića i krvnih žila, do poremećaja normalne funkcije nervnog sistema i podizanje nivoa anksioznosti.

Jedan od najbržih i najjednostavnijih načina da poboljšate svoj nivo zdravlja je postati svestan svog disanja i unaprediti ga na bolje. Postoje mnoge tehnike kojima se uči pravilno disanje, ali možete početi sami, upravo sada. Jednostavno, budite sigurni da je svaki vaš udah dovoljno dubok da osigura proticanje vazduha: kroz vaše grudi (na način da u potpunosti proširi pluća) i dole u vašu dijafragmu (uzrokujući lagani porast vašeg stomaka).

Svaki dah treba biti prirodan i prijatnog osećaja, a ne prisilan. Ako niste navikli na potpuno i duboko disanje iz stomaka, možda ćete u početku osetiti neznatnu vrtoglavicu. To je zato što vaš mozak i telo napokon dobijaju kiseonik u potpunosti. I to može potrajati neko vreme dok se ne reprogramira pravilno disanje, ali vaš imunološki sistem će vam biti jako zahvalan.

 

Izvor: quantumzona.com, Foto: unsplash

Copy link
Powered by Social Snap