facebook

Najčešće zablude o zdravlju

 

Najčešće zablude o zdravlju. S kolena na koleno prenose se verovanja koja se tiču zdravlja i te predrasude teško se menjaju.

Marljivi istraživači prikupili su podatke o najčešćim mitovima vezanim za navike koje doprinose ili škode zdravlju. Izdvojili smo nekoliko uvreženih zabluda, ali i istina o zdravlju.

1. Ne treba skidati koricu sa hleba jer je puna vitamina.

Jedna nemačka studija iz 2002. godine pozabavila se pitanjem da li proces pečenja hleba proizvodi supstance koje preveniraju zdravlje. Ustanovljeno je da u hlebu postoji jedna vrsta antioksidansa koji je dobar borac protiv kancera i da ga u korici hleba ima osam puta više nego u mekom delu. Ipak, istraživači kažu da je veoma važno da se hleb jede u celini, jer je pun nutritivnih sastojaka potrebnih organizmu.

2. Ako izađemo napolje sa mokrom kosom “zaradićemo” prehladu.

Studija Common Cold Research Unit, rađena u Engleskoj, razbija ovaj mit o zdravlju. U nju su bile uključene dve grupe volontera inficiranih virusom prehlade koji su udahnuli kroz nos. Jedna grupa ispitanika boravila je u toploj prostoriji, a druga se okupala i nakon toga mokra stajala pola sata u hodniku. Tek tada su se obukli, ali ne skidajući mokre čarape koje su im bile na nogama još nekoliko sati. Ta “mokra” grupa nije “zaradila” veću prehladu od one koja je bila suva i u toplom.

3. Ako ukrstimo oči, one će ostati u tom položaju.

Nema nikakve štete od tog položaja očiju, kaže Volker Motlej, oftalmolog sa Univerziteta i Sinsinatiju. No, kaže ovaj stručnjak, roditelji treba obrate pažnju da li deca ovo rade često i u kakvim okolnostima. Ako im je to zabavna igra dok gledaju crtaće ili se igraju, nema mesta brizi. Ali ako to čine i kada miruju, moguće je da imaju problem sa vidom i u tom slučaju se valja obratiti lekaru.

4. Prehladu treba “hraniti”, a temperaturu ostaviti “žednom”.

I prehlada i visoka temperatura iscrpljuju organizam, pa su mu neophodni i hrana i tečnost. Po rečima dr Džima Sirsa, dehidracija organizma je veoma opasna i kada smo zdravi. Prehlađeni i pod temperaturom koja može biti praćena znojenjem i prolivom, gubimo dosta telesnih tečnosti i dragocenih elektrolita, što se svakako mora nadoknaditi unošenjem što više tečnosti i lagane hrane.

5. Žvakaća guma ostaje u stomaku sedam godina.

Ovu rečenicu deca često čuju od roditelja koji su i sami uvereni da govore istinu. Kako kaže Dejvid Polak iz Dečije bolnice u Filadelfiji, činjenica je da se žvakaća guma teško i dugo razlaže u digestivnom traktu i da je za njeno varenje potrebno nekoliko dana. Uprkos tome, deca zbog toga retko osećaju bol u stomaku ili imaju neke druge digestivne smetnje.

6. Jedna jabuka dnevno drži nas podalje od lekara

Šaka borovnica dnevno mnogo delotvornije odlaže posetu lekarima. One su nutricionistički džek pot, pune antioksidanata i posebno su blagotvorne ako se jedu sa cerealijama i jogurtom. U svakom slučaju, ishrana bogata voćem i povrćem važna je za prevenciju mnogih hroničnih oboljenja kao što su srčane bolesti, visok krvni pritisak i dijabetes. Kolike količine ovih namirnica su potrebne organizmu zavisi od životne dobi, pola, nivoa psihičkih i fizičkih aktivnosti, a pravu meru odrediće nutricionista, pa nije zgoreg posavetovati se sa njim.

7. Telesnu toplotu najviše gubimo kroz glavu, čak 75 odsto.

Ovaj mit verovatno je proistekao iz činjenice da deca imaju glavu nesrazmerno veću u odnosu na telo, pa je i istina da telesnu toplotu najviše gube upravo preko nje, objašnjava dr Polak. Zbog toga je važno da dečja glava bude utopljena kada je hladno vreme. Kada je o odraslima reč, veličina glave je tek deset odsto tela, a toplota iz organizma ponajpre izlazi iz stopala, ruku i dlanova, pa te ekstremitete treba topliti rukavicama i toplom obućom. Uostalom, i jedna naša poslovica kaže: čizma glavu čuva, a šubara kvari.

8. Štucanje će prestati ako nas neko uplaši.

Mnoge priče iz “kućne radinosti” sugerišu nam kako je najbolje zaustaviti štucanje. Plašenje, zaustavljanje daha ili ispijanje naizust čaše vode neće imati nikakvog efekta, kaže dr Polak. On preporučuje trik koji datira iz 1971. godine, a objavljen je u The New England Journal of Medicine: progutajte kafenu kašičicu šećera. Na ovaj način štucanje može biti zaustavljeno kod 19 od 20 osoba zabavljenih ovom neprijatnošću koja nema nikakvih posledica po zdravlje.

9. Ako jedemo ribu bićemo pametniji.

Ako je reč o deci staroj do četiri godine, ova krilatica nije mit. Riba je bogata omega 3 masnim kiselinama, uključujući i DHA (dokosaheksaenoičnu kiselinu). Kako objašnjava Skot Koen, pedijatar sa Beverli Hilsa, DHA je u tom uzrastu važna za pravilan razvoj mozga, kognitivne funkcije i vida. To je potvrdila i studija koju je 2008. godine uradio tim lekara Pedijatrijske klinike, a koja je obuhvatila mališane koji su svakodnevno unosili DHA suplemente. No, šta da rade roditelji čija deca ne podnose ribu i riblje ulje? Pedijatri kažu da su dobra zamena avokado, koštunjavi plodovi i ulje kanole.

10. Nije dobro plivati barem jedan sat posle obroka.

Fiziološka je pojava da se posle jela krv pojačano sliva u digestivni trakt i da je zbog toga nema dovoljno u mišićima, kaže dr Skot Koen. No, to ne znači da zbog toga nećete moći da plivate. Hoćete, ali s manjom snagom i energijom i s više napora. I ako tako volite, nemojte se libiti da se bućnete u bazen punog stomaka.

11. Svakom detetu treba dnevna doza multivitamina.

Deci koja doje tokom prve godine života treba davati suplemente D vitamina. Posle toga suplementi multivitamina neće ni jednom mališanu štetiti, ali mnogi stručnjaci kažu da su najdelotvorniji oni iz hrane. I da ni tada ne treba preterivati. Ako dete slabo jede, ne treba praviti vratolomije da bi pojelo voćnu kašicu. Po rečima dr Skota Koena, čak i ekstremno mršava deca rastu normalno i vremenom umeju da prepoznaju signale koje im telo šalje kada ima potrebu za određenim supstancama. Mališan će tada tražiti neku voćku ili povrće, sigurno na radost roditelja. Ono što je bitno kada je o vitaminu D reč, neophodnom za pravilan rast i razvoj koštanog sistema, važno je da deca što više borave na otvorenim, osunčanim prostorima, ali bez direktnog izlaganja jakim sunčevim zracima.

12. Toplo mleko najbolje uspavljuje.

Mleko sadrži malu količinu triptofana koji ima umirujuće dejstvo, ali čak i ako popijete litre mleka, efekat ove aminokiseline neće biti veći od onog sadržanog u jednoj čaši. To su reči Majkla Brojsa, kliničkog psihologa iz Arizone, specijaliste za poremećaje spavanja. On kaže da je šolja toplog mleka pred spavanje i za decu i za odrasle deo rituala koji ih umiruje, a zbog uvreženog mišljenja koje vlada, ima i placebo efekt, delotvoran u mnogim oblastima medicine, pa i kada je o spavanju reč.

 

Izvor: b92.net, Foto: usnplash

Copy link
Powered by Social Snap