Zbog neznanja krompir jedemo na najgori mogući način

 

Krompir, najomiljenija kvrgava biljka, sadrži ugljene hidrate koji organizam brzo snadbevaju energijom. Problem je što ga pripremamo na najnezdraviji način.

Krompir je vrlo popularan. Na žalost, većina ljudi ga najčešće jede u najgorem mogućem obliku – kao pomfrit ili čips, koji su puni za krvne žile vrlo nezgodnih trans masnih kiselina i obično preslani.

Pa čak su i pečeni krompiri puni masti, margarina i raznih dodataka, poput sira i slanine. Zbog toga je inače zdrav krompir postao faktor koji pridonosi pojavi srčanih udara. Oduzmete li masne i slane dodatke, krompir je zapravo izuzetan izvor zdravih sastojaka. Ima malo kalorija, posebno je dobar izvor vitamina B6, vitamina C, bakra, kalijuma i mangana, pa je pun vlakana. Dakle, namirnica koja pridonosi zaštiti krvnih sudova i deluje protiv raka.

Idealno bi bilo kuvati ga i začiniti solju i maslinovim uljem ili maslacem. Nije nezdrav ni pečen u rerni ako ga previše ne zamastite. Izbegavajte prženi krompir.

Nepotrebno na zlom glasu zbog skroba

Reputacija krompira kao zdrave namirnice ugrožena je zbog velikog udela ugljenih hidrata i belog skroba. Nove analitičke metode pokazuju malo drugačiju sliku. Na primer genetičar Roy Navarre je identifikovao 60 različitih oblika fitohemikalija i vitamina u krompiru, stoji u istrazi Phytochemical Profilers Investigate Potato Benefits iz 2007. Neki nutricionisti tvrde da su ovi sastojci jednako moćni kao i oni zbog kojih su slavu stekli brokoli, spanać tj. da štite od kardiovaskularnih bolesti, respiratornih problema i nekih tumora.

Snižava povišen pritisak

Tim prof. Navarre uočio je da krompir sadrži i visok nivo kukoamina. Ove molekule su posebno važne jer imaju potencijal za snižavanje krvnog pritiska. Isti sastojak je do sada pronađen u paradajzu i u biljci Lycium chinense, tj. goji bobicama. Koru ove biljke kineski travari koriste stolećima za izradu posebne lekovite infuzije.

Nove metode analize modernoj nauci omogućavaju otkrivanje stotina neočekivanih sastojaka koji se nalaze u nekoj biljci.

Vitamin B6 – izgradnja ćelija

Ako bismo gledali visoku koncentraciju vitamina B6 – šoljica pečenog krompira sadrži 21% dnevnih potreba – krompiri bi i samo zbog toga trebali biti uvršteni među za zdravlje vredne namirnice.

Vitamin B6 je uključen u više od 100 enzimskih reakcija. Enzimi su proteini koji pomažu odvijanje hemijskih reakcija, pa je vitamin B6 potreban gotovo svuda u telu. Mnogi gradivni blokovi proteina, a to su aminokiseline, zahtevaju B6 za sintezu. Zbog toga je vitamin B6 bitan za formiranje gotovo svih novih ćelija u telu. Stvaranje hema (protein naših crvenih krvnih zrnaca) i fosfolipida (komponente ćelijske membrane koje omogućuju razmenu poruka između ćelija) takođe zavise od vitamina B6.

Vitamin B6 – ćelije mozga i aktivnost živčanog sistema

Vitamin B6 ima brojne uloge u našem živčanom sistemu, a mnoge uključuju neurološke aktivnosti moždanih ćelija. B6 je potreban za stvaranje amina, vrsta molekula ili neurotransmitera potrebnog za prenos poruke iz jednog živca na sledeći. Neki od neurotransmitera koji zahtevaju vitamin B6 su serotonin, čiji je nedostatak povezan s depresijom, melatonin, hormon potreban za dobar noćni san, epinefrin i norepinefrin, hormoni koji nam pomažu nositi se sa stresom, GABA, koji je potreban za normalno funkcionisanje mozga.

Vitamin B6 – protiv raka i zaštitnik krvotoka

Vitamin B6 igra i važnu ulogu u metilaciji, hemijskom procesu u kojem se metilne grupe prenose iz jednog molekula na drugi. Mnogi bitni hemijski procesi u telu nisu mogući bez metilacije, na primer geni se mogu uključiti i isključiti na taj način. To je posebno važno u prevenciji raka. Drugi način na koji metilacija pomaže sprečiti rak je ‘lepljenje’ metilnih grupa na otrovne materije kako bi one bile manje toksične, čime se podstiče njihovo izbacivanje iz tela.

Metilacija je važna i za zdravlje kardiovaskularnog sistema jer menja potencijalno opasne molekule pod nazivom homocisteine u benigne materije. Budući da homocistein može direktno oštetiti zidove krvnih žila, uveliko povećava progresiju ateroskleroze, a visok nivo homocisteina povezan je sa značajno povećanim nivoom za srčani i moždani udar. Namirnice bogate vitaminom B6, poput krompira, mogu pomoći zadržati niski nivo homocisteina. Osim toga, ishrana bogata namirnicama koje obiluju vitaminom B6 povezana je s ukupno nižom stopom srčanih bolesti.

Vlakna u kori

Jedan pečeni krompir će vam pružiti 11,7% dnevne vrednosti potrebnih vlakana, ali zapamtite, vlakna u krompiru su uglavnom u kori. Ako želite sniziti holesterol i rizik od raka debelog creva, treba vam podrška vlakana.

Vitamin B6 – bolja kondicija

Vitamin B6 je potreban i za razgradnju glikogena, oblika šećera pospremljenog u ćelijama mišića i jetre. Zbog toga je ovaj vitamin ključan za izdržljivost tokom vežbanja.

 

Izvor:magazin.net.hr, Foto:unsplash

Copy link
Powered by Social Snap