Kako je čuveni Pobednik na Kalemegdanu trebao da se zove

 

Čuli ste da je Pobednik trebao da stoji na Terazijama, ali da li znate kako je zapravo zamišljeno da se zove?

Priča o tome kako je Pobednik teškom mukom izborio svoje mesto u srpskoj prestonici, kako je prvobitno trebalo da stoji na Terazijama i kako se nije mnogo dopao onovremenoj čaršiji često se prepričava, ali kako je ovaj simbol Beograda zapravo trebalo da se zove mnogo je manje poznato.

Davne 1913. godine predsednik Beogradske opštine Ljuba Davidović je od već čuvenog vajara Ivana Meštrovića zatražio da, u čast srpske pobede u Balkanskim ratovima, izradi spomenik koji bi stajao na najprometnijem beogradskom trgu – Terazijama.

Prvi svetski rat i stvaranje nove države omeli su Meštrovićev rad, pa je do postavljanja spomenika došlo tek 1928. godine i to ne na Terazijama, kako je prvobitno planirano, već na Beogradskoj tvrđavi. Pre toga, spomenik je žestoko kritikovan, a dobrom delu javnosti je smetala i činjenica što je muškarac kojeg je Meštrović izvajao – go.

Čitava ova priča dobro je poznata javnosti i često prepričavana, a u njenoj senci običano ostaju zanemareni neki drugi detalji – na primer, kako je Ivan Meštrović zapravo zamislio da spomenik izgleda i kako je on u stvari trebalo da se zove!

Nažalost, originalni Meštrovićevi planovi za spomenik na Terazijama nisu sačuvani. Poznato je da je model predviđao monumentalnu fontanu prečnika od osam metara, sa četiri lava koja bi je krasila i u sredini petostepenim stubom od pet-šest metara – simbolom petovekovnog ropstva pod Turcima.

Na vrhu stuba bi stajala muška statua sa pticom u jednoj ruci i spuštenim mačem, okrenutim nadole, u drugoj kao simbol mira i miroljubivosti, ali i spremnosti da u svakom trenutku reaguje na napad.

Interesantno je i to da je ovaj spomenik zapravo tek kasnije postao Pobednik. Prvobitno, čitava kompozicija je trebalo da se nazove Vesnik pobede. Ovo ime se pominje u prepisci vajara i gradskih vlasti.

Kasnije je ipak, očigledno po Meštrovićevoj ideji, koji je voleo drugo ime, spomenik nazvan samo Pobednik, mada se kao jedno od nezvaničnih imena dugo pominjalo i Sokolar po čemu bi se dalo zaključiti da je ptica u ruci pobednika – soko.

U vreme otkrivanja spomenika bilo je još onih koji su ga zvali starim imenom. Odjek toga može se naći i u govoru koji je tadašnji predsednik beogradske opštine dr Koste Kumanudi održao na otkrivanju spomenika na Kalemegdanu 7. oktobra 1928. godine.

– U spomeniku oličen je vesnik, koji je onih velikih dana stvaranja naše države objavio širom sveta pobedu iz koje je ponikla kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Danas, oslonjen na svoj mač, taj vesnik ponosno se uzdiže kao gordi čuvar krvlju stečene slobode. Ovaj je spomenik duboki simbol nesalomljive snage, koji u sebi nosi duh našeg plemena, jer će, bdijući nad kapijama grada, služiti kao večna opomena da se ne sme i ne može razbiti ono što je narodni genije stvorio – rekao je Kumanudi.

Bio je to prvi govor koji su Beograđani slušali putem megafona.

 

Izvor: istorijskizabavnik.rs, Foto: printscreen/youtube

Copy link
Powered by Social Snap