Kako bebe učimo ljubavi

 

Kako bebe učimo ljubavi. Sve što činite i ostaće zapisano je duboko u dečjem mozgu.

Za bebe je najvažnije da se u prvoj godini vežu uz barem jednu odraslu osobu koja im osigurava ljubav i brigu. Ova prva temeljna emocionalna privrženost je osnova za sve kasnije odnose sa ljudima, temelj je njihove sreće i uspešnosti u ljubavnim, prijateljskim, porodičnim i poslovnim odnosima. A da biste ste to postigli trebaju vam samo svoje ruke i puno ljubavi.

Evo i nekoliko saveta kako ćete to postići:

– Uveče pre spavanja uvek pevajte istu pesmu vašoj bebi, ljuljati je lagano, nežno joj mazite stomačić.
– Uzmite odmah bebu kad zaplače, pokušajte otkriti uzrok. Je li gladna? Mokra? Je li joj vruće? Dosadno? Ako je utešite kad plače, beba shvata da ima smisla komunicirati i oglasiti se i da je uz nju neko kome je stalo i ko je shvata.
– Nežno pomerajte bebine ruke i noge. Nežno je golicajte ispod brade ili po stomačiću. Kad počne pomerati glavu, lezite na pod, stavite je na svoje grudi. Dopustite joj da vas uhvati za nos i kosu.
– Pričajte se bebom, imenujte ono što dodiruje.
– Mazite bebu i pevajte sa njom. Držite je u naručju ili krilu sa glavom na kolenima. Vodite računa o tome da je bebina glava dobro pridržana i zaštićena.
– Plešite lagano po sobi sa bebom u naručju.

Sve ove aktivnosti – dok beba oseća vaš dodir, čuje vaš glas i uživa u prijatnoj telesnoj bliskosti – pomažu joj da razvija osećaj poverenja i privrženosti.

Najvažnije je pružanje ljubavi u ranom detinjstvu

Rano detinjstvo je najkritičnije i najranjivije razdoblje u razvoju svakog deteta. Istraživanja su pokazala da se u prvih nekoliko godina života stvaraju temelji za detetov emocionalni i intelektualni razvoj. Deca koja ne dobiju ljubav i negu, verovatno će u razvoju, kao i u odrasloj dobi imati emocionalne poteškoće, ma koliko se trudili da kasnije nadoknadite izgubljeno.

Uloga roditelja u ovom razdoblju neizmerno je važna. Svako je dete rođeno sa jedinstvenim biološkim nasleđem, ali to ne znači da je njegova budućnost predodređena. Način na koji roditelj brine o detetu ima značajan uticaj na razvoj deteta. Deca nisu samo proizvod genetskog nasleđa, već se i mnoge biološki određene osobine iskazuju zavisno od niza događaja i uticaja iz detetove okoline, uključujući one u ćelijama, telu i socijalnom okruženju. Priroda sa jedne strane i vaspitanje sa druge strane tako deluju zajedno.

Uprkos dokazima o važnosti ranih godina, neka istraživanja upućuju na to da su kasnija iskustva jednako važna u oblikovanju detetove ličnosti i da vršnjaci, a ne roditelji, imaju najveći uticaj. Iako su odnosi sa vršnjacima važni, oni se grade na osnovu odnosa koji je dete izgradilo sa roditeljima. Deca koja nisu imala negujuće odrasle koji su se adekvatno brinuli o njima, imaju problema već i sa stvaranjem prijateljstava, a kamoli sa razrešavanjem poteškoća i sukoba.

Usklađenost majke i deteta

Već u dobi od 6 meseci majčina usklađenost sa dojenčetom počinje ga učiti koja su emocionalna stanja prihvatljiva za druge ljude. Majčini strahovi, želje, osećaj stida i vlastite fantazije postaju važne i određuju koji aspekti detetove ličnosti će se podsticati i razvijati, a koji će se potiskivati i nestati.

Majka koja odobrava i podstiče samo određeni deo detetovog unutrašnjeg života – koja vrednuje, na primer, samo njegovu pobuđenost, angažman i aktiviranost, a ne i pasivnost, ili koja obraća pažnju na dete samo kad se ono oseća loše, a ne i kad se oseća dobro – pokazuje detetu koji deo sebe treba pokazivati u međuljudskim odnosima. Svojim ponašanjem i reakcijama mu takođe pokazuje da ga razume ili ne razume i da li je sigurno svoja osećanja deliti sa drugima.

Usklađenost majke i deteta odnosno nivo u kojem majka zadovoljava dečje potrebe smatra se osnovama za sve aspekte psihološkog razvoja deteta i utiče na vrstu privrženosti koju dete razvija prema majci.

Zapamtite: Sve što činite ostaće zapisano duboko u dečjem mozgu i ono će po tome definisati svet i ljude koji ga okružuju.

 

Iz knjige: Odgajam li dobro svoje dete
Gordana Buljan Flander, Ana Karlović

Izvor: gordana-buljan-flander.com, Foto: unsplash

Copy link
Powered by Social Snap