Deset najvećih istorijskih pljački

 

Deset najvećih istorijskih pljački. Vecina muškaraca je verovatno bar jednom u životu imala fantaziju da odrade neku spektakularnu pljačku i da od toga žive ceo život. Na sreću, veliki broj nas je dovoljno razuman da se u tako nešto ne upušta. Međutim, postoje i oni koji to nisu. Jedini kriterijum za ulazak na ovu listu je da su pljačkaši pobegli sa plenom, i bar malo “uživali” u čarima “lako” stečenog novca. Svi oni koji su uhvaćeni u samom činu pljačke, ne nalaze se ovde. Dokle god postoji novac, umetnička dela ili neprocenjiv nakit, možete biti sigurni da postoji i neko ko to želi da nelegalno prisvoji. Sve pljačke su izražene u dolarima, a za pljačke starijeg datuma potrudili smo se da približno izračunamo današnju vrednost plena. Možda će zvučati neverovatno, ali tokom ovih 10 pljački, nije ubijeno ni jedno lice! Što se može protumačiti kao znak prave profesionalnosti.

10. Hari Vinston (5. decembar 2008 – Pariz, Francuska : 108 miliona dolara)

Četvorica maskiranih razbojnika ušli su u zlataru “Zlatar do zvezda” neposredno pred zatvaranje. Trojica od njih su nosili perike i bili obučeni u žensku odeću. Nakon “čišćenja” vitrina, razbojnici su primorali osoblje da otvori magacinski prostor, pošto im trenutni plen izgleda nije bio dovoljan. Ispraznili su prodavnicu bez ijednog ispaljenog metka. Sledećeg dana, nakon što se saznalo za pljačku, akcije Hari Vilsona opale su za čak 9%. Ista prodavnica je bila opljačkana i godinu dana ranije, kada je plen iznosio oko 10 miliona evra. Čovek bi pomislio da bi možda bilo isplativije unajmiti profesionalno obezbeđenje sa oružjem nego biti pljačkan na godisnjoj bazi. 25 osoba je uhapšeno i privedeno zbog ove pljačke, starosti od 22 do 67 godina. Lepo je što ne postoji starosna diskriminacija među lopovima.

9. Antverpenski dijamantski centar (16. februar 2003 – Belgija : preko 100 miliona dolara)

Čak 80% svih nebrušenih dijamanata na svetu prođe kroz Antverpen, i lopovi to znaju! Grad je video mnoge pljačke, ali se ova izdvaja po vrednosti dijamanata koja je ukradena kao i po načinu na koji je izvedena. Plen je bio toliko veliki da lopovi bukvalno nisu mogli da sve ponesu, ali su ipak uspeli da isprazne 123 od 189 kutija sa dragocenim kamenjem. Leonardo Notarbartolo, pljačkaš sa 30-o godišnjim stažem, bio je vođa ove bande. Sama pljačka je planirana godinama, a najmanje četvoro ljudi je uključeno u nju. Oni su u istoj zgradi iznajmili kancelariju tri godine ranije, gde se Leonardo predstavljao kao trgovac dijamantima, da bi stekao kredibilitet i poverenje. On je obavljao sastanke i vršio male transakcije i trgovine, tako da niko nije sumnjao na njega. Kada je konačno došlo vreme za pljačku, on je ubacio lažne trake u sistem sigurnosnih kamera, kako bi prikrili svoje kretanje kroz zgradu. Sam trezor je zaštićen sa 10 nivoa zaštite, uključujući i infracrvene senzore toplote, dopler radare, magnetna polja, seizmicke senzore i brave sa preko 100 miliona kombinacija. Pljačka je nazvana pljačkom veka, a čak ni danas, policija ne može sa sigurnošću da kaže kako je izvedena. Notarbartolo je uhvaćen nakon što jedan od njegovih saučesnika nije uspeo da spali kesu sa dokazima. Dragulji u vrednosti od preko 100 miliona dolara nikada nisu pronađeni, a Notarbartolo trenutno služi zatvorsku kaznu od 10 godina. Interesantno, Notarbartolo tvrdi da je jedan jevrejski trgovac dijamantima njega angažovao za pljacku i da su on i njegova grupa ukrali dragulja u vrednosti od “samo” 20 miliona, a da su mnoge kutije već bile prazne kada su oni ušli u trezor. On smatra da su oni iskorišćeni samo kao mali deo u velikoj prevari osiguravajućih društava, međutim, policija negira tu mogućnost.

8. Pljačka Kalifornijske banke (24. mart 1972 – Amerika : 30 miliona dolara)

Iako 30 miliona dolara deluje malo u odnosu na druge pljačke sa ove liste, treba uzeti u obzir da se to desilo davne 1972. godine i da taj iznos prebačen u današnju valutu iznosi preko 100 miliona dolara. U to vreme, to je bila rekordna opljačkana suma. Grupa od 7 ljudi iz Ohaja, na čelu sa Amilom Dinsiom, provalila je u filijalu Banke Kalifornije u Laguna Nigelu i opljačkala glavni trezor. Zbog prirode bezbednih sefova i neprijavljivanja njihovih sadržaja, mogla se samo približno odrediti suma. Grupa je kasnije uhapšena od strane FBI-ja. Drugih informacija o ovoj pljački nema ni na zvaničnom sajtu FBI-ja, pa ukoliko neko zna neki izvor sa detaljima, bili bisni zahvalni da ostave u komentarima.

7. Pljačka aerodroma Sipol (25. februar 2005 – Amsterdam : približno 118 miliona dolara)

Ovo je najveća pljačka dijamanata u istoriji. Procenjena vrednost je 118 miliona dolara, veći deo dijamanata je nebrušen i teže im je proceniti vrednost kao i ući u trag. Dok su većina pljački u ovoj listi vešto isplanirane i odrađene, ova je klasična, uleti, otmi i pobegni. 2 nedelje pre pljačke, 4 muškarca ukrala su KLM kamion kao i KLM uniforme da bi skrenuli sumnju do poslednjeg trenutka i da bi mogli nesmetano ući u zabranjenu zonu aerodroma. KLM je inace glavna holandska avio-kompanija. 25. februara, lopovi su kamionom usli u aerodrom, pravo do drugog kamiona koji je bio natovaren i spreman za prevoz dijamanata do Antverpena. Na oči mnogih svedoka, lopovi su jednostavno uperili pistolj vozacu i oteli kamion. Zbog cinjenice da su lopovi znali tačno koji je kamion u pitanju, policija sumnja da je u pljacku umešan i neko iz uprave aerodroma. Nekoliko ljudi je uhapšeno.

6. Britanska banka Bliskog istoka (20. januar 1976 – Bejrut, Liban : 25 miliona funti)

1970. godine doslo je do uspona terorističke grupe PLO na čelu sa Jaserom Arafatom, čiji je cilj bio da izvojeva domovinu za palestinski narod. Bili su u ratu. U ratu koji je koštao mnogo. Liban je bio u jeku građanskog rata, i u sred haosa, grupa pljačkaša povezana sa PLO provalila je u desetak banaka od kojih je najveća bila Britanska banka Bliskog istoka. Grupa je izašla iz banke sa fantastičnih 25 miliona funti u zlatu, nakitom i akcijama, što je oko 100 miliona dolara kada se preračuna u današnji iznos. Grupa je provalila zid koji je banka delila sa katoličkom crkvom. Uz pomoć korzikanskih bravara, lopovi su otvorili sef i banku “praznili” neverovatnih dva dana! Neke od akcija su kasnije prodate zakonskim vlasnicima.

5. Knajtbridzski bezbednosni depozit (12. juli 1987 – Velika Britanija : oko 60 miliona funti)

Valerio Vicei je emigrirao iz Italije u Veliku Britaniju 1986, gde je bio tražen za više od 50 orižanih pljački. Kada je pristigao na ostrvo, odlućio je da nastavi “posao” koji je započeo u Italiji. Sa svojom grupom ušao je u Knajbridzski bezbednosni depozit i tražio da iznajmi sef. Nakon što su ušli u sef, uhvatili su menadžera i stražare. Valerio je na vrata okačio natpis da je depozit privremeno zatvoren da niko ne bi mogao da uđe i da skinu sumnju. Banda je zatim opljackala sefove i odnela vise od 60 miliona funti, sto po danasnjem kursu predstavlja neverovatnih 174 miliona dolara! Strazari su uspeli tek nakon sat vremena da obaveste policiju sto je grupi dalo dovoljno vremena da pobegne sa lica mesta. Valerio je pobegao u Latinsku Ameriku, dok su njegovi saucesnici uhapseni. Medjutim, pocinio je ludost i vratio se u Englesku da preuzme svog Ferarija, gde je i uhvacen. Osudjen je na 22 godine zatvora. Covek bi pomislio da ukoliko vam zapadne veci deo plena vrednog 174 miliona, nije li bolje samo kupiti novog ferarija nego zavrsiti u zatvoru? U stvari ne jednog…mnogo njih…. Ubijen je 2000. godine, na dan pustanja iz zatvora, prilikom vatrenog obracuna sa policijom.

4. Pljačka Bagdadske banke (12. jul 2007 – Bagdad, Irak : 282 miliona dolara)

Zaposleni u banci Dar er Salam ostali su u soku kada su jedno jutro dosli na posao i primetili otkljucana vrata, otvoren sef i ni traga od novca. Veruje se da su tri strazara odnela neverovatnih 282 miliona dolara u ovoj ogromnoj pljacki. To je vise od cetvrt milijarde dolara! To je vise novca nego cela ekonomija jedne omanje drzave. Ostaje nejasno zasto je banka imala u svom sefu toliku kolicinu novca i to sve u americkoj valuti. Sumnja se da su strazari imali pomoc policije kako bi izbegli kontrolne punktove sirom Bagdada. Izgledalo bi sumnjivo kada bi ste se okolinom vozili sa 280 miliona dolara u gepeku, ne? Niko od kradljivaca nije uhapsen, niti je novac ikada vracen. Pljacka je dobila iznenadjujuce malu medijsku paznju.

3. Bostonski muzej (18. mart 1990 – Boston, Amerika : 300 miliona dolara)

Broj tri na našoj listi smatra se najvećom pljačkom umetničkih predmeta u istoriji. Dva momka preobučeni u policajce, ubedili su dva neiskusna čuvara da su došli po pozivu koji je upućen iz zgrade. Suprotno od politike muzeja, čuvari su pustili “policiju” u prostorije muzeja, gde su ubrzo uvideli svoju gresku. Savladani su i vezani lisicama u podrumu. Neverovatno, ali dva čoveka su odradila pljačku bez ikakvih dokaza da su nosili oružje. Sledećih 81 minuta, njih dvojica su pažljivo odabrali 12 umetničkih dela u ukupnoj vrednosti od preko 300 miliona dolara, i to pre 20 godina… Među ukradenim delima bila su i tri Rembranta. Njih dvojica su zatim povadili trake iz kamera za nadzor i nestali bez traga. Sve do 1994. kada je policiji stigao papir sa ponudom da se slike vrate u zamenu za 2,6 miliona dolara i imunitet od krivičnog gonjenja. Međutim, pisac ove ponude se nikada više nije javio. Iz slučaja se može navesti da su ovo odradili amateri, pošto se ni najmanje nisu potrudili da izbegnu oštećenje na delima, a i mnoga skuplja dela su ostala iza njih. Slučaj nikada nije rešen i policija nudi 5 miliona dolara kao nagradu za bilo kakvu informaciju o ukradenim delima. Takođe, vlasti su izjavile da neće goniti nikog ko se pojavi sa slikama i samo ih vrati.

2. Pljačka Gradskih obveznica (2. maj 1990 – London : 292 miliona funti)

Džon Godard je bio 58-godišnji portparol brokerske kuće Separds, koga su napadači napali na ulici i oteli mu aktovku, dok je mirno išao Londonom. Međutim, sadržaj aktovke su bile obveznice na donosioca ukupne vrednosti 292 miliona funti! Godard ih je nosio u Nacionalnu Banku Engleske. Zbog prirode obveznica koje glase na donosioca, svako ko ih poseduje smatra se vlasnikom, što ih u neku ruku poistovećuje sa novcem. U tašni ih je bilo 301, na otprilike milion funti po svakoj. Kejt Cesman je optužen zbog povezanosti sa pljačkom i zaradio je 6 i po godina zatvora. Za otimanje aktovke je optužen Patrik Tomas, međutim, on je završio sa ranom od metka u glavi pre nego što je počelo suđenje. Sve osim 2 obveznice su pronađene od strane FBI-ja i vraćene. Iznenađujuće je da je druga po veličini pljačka na svetu odrađena od strane sitnog kriminalca, koji je samo malo nožem provrteo ispred žrtve…

1. Centralna banka Iraka (18. mart 2003 – Bagdad, Irak : 1 milijarda dolara!)

Neke pljačke zahtevaju pažljivo planiranje. Druge samo čistu silu. Ali, najveća pljačka u istoriji bila je jednostavna i efikasna. Sadam Husein je tretirao Irak kao svoj stan, pa ni ne čudi da je smatrao Centralnu Banku Iraka svojim ličnim bankarskim računom. Dan pre nego što su koalicione snage započele bombardovanje Iraka, Sadam je naredio svom sinu Kusaju da odradi premeštanje novca iz banke. Kusaj je nadgledao transport kutija sa novcem i to samo novčanice od 100 američkih dolara. Operacija je trajala više od 5 časova a ukupan iznos koji je iznesen iz banke premašuje 1 milijardu dolara. Međutim, ovo nije dugo trajalo pošto je on uhvaćen a njegov sin ubijen od strane američkih snaga. Ukupno je pronađeno oko 650 miliona dolara u zidinama njegove palate, međutim ostatak od 350 miliona nikada nije nađen i smatra se izgubljenim.

 

Izvor: zezas.me, Foto: unsplash

Copy link
Powered by Social Snap