Tajne sposobnosti životinja

 

Tajne sposobnosti životinja. Ovde ćete moći pročitati nesvakidašnje stvari o ovim divnim stvorenjima. Pridružite im zaštitu i ljubav kada god to možete, jer ta divna stvorenja to zaslužuju.

Zanimljivosti iz životinjskog sveta…

– Jedna vrsta mačke, poreklom iz Turske, obožava plivanje.

– Krtice mogu biti izvrsni plivači. U Škotskoj je nađena jedna dok je ronila na udaljenosti od 2.4 kilometra od obale.

– Nojevo jaje ima zapreminu kao 24 kokošja jajeta. Da bi se skuvalo potrebno je od 40 minuta, do 1.5 sati, a njegova ljuska neće pući čak i kada na jaje stane čovek težak 127 kilograma.

– U Otavi, glavnom gradu Kanade, postoji zakon protiv buke kojim se zabranjuje čak i zujanje pčela!

– Nilski konj može da trči brže od čoveka.

Životinjski je svet prepun tajni. Zapravo, bolje je reći da je ponašanje kako čudesnih prašumskih životinja i egzotičnih primeraka faune, tako i naših kućnih ljubimaca, ponekad potpuno neshvatljivo. Vrlo je mnogo priča i legendi o tajanstvenim moćima životinja. Neke od njih kao da su otrgnute iz čarobnog sveta bajki.

Više od životinja

U legende, ali i verodostojne činjenice tajanstvenih i nedokazanih životinjskih moći, ubraje se i predviđanje zemljotresa, o čemu postoje brojna svedočanstva. Osim zemljotresa, životinje predviđaju i druge nepogode. U opšta pravila ponašanja životinja pre zemljotresa spadaju bežanje pernatih životinja sa jezera, koje se u njega više ne žele vratiti, bežanje kokošiju iz kokošinjca, prerano kukurikanje petlova, bežanje domaćih životinja iz kuća i štala, kao i iskakanje riba iz vode.

Za nekoliko razornih zemljotresa u zadnjih nekoliko vekova ostalo je zabeleženo čudno ponašanje životinja. Uoči velikog potresa u Furlaniji, divlje životinje, poput srna, napustile su šumu i približile se selima. Japansko i kinesko narodno predanje tvrde da mravi i žabe (slika levo) beže iz svojih mravinjaka pre potresa, što je i dokazano prilikom potresa u Aškabadu u tadašnjem SSSR-u 1970.godine. Kineska mudrost, ali i potres u Bavarskoj 1910. godine, potvrđuju da tom prilikom pčele napuštaju svoje košnice. Pre potresa u Lisabonu 1755. godine, iz raznih rupa su počeli izlaziti crvi, čime je još jednom potvrđeno narodno verovanje iz Japana. Japanci, koji zbog zemljotresnih karakteristika svojih ostrva imaju valjda najviše takvih narodnih mudrosti, takođe smatraju da je povratak ptica selica poremećen uticajem zemljotresa, te da se insekti okupljaju u rojevima, što je i potvrđeno furlanskim potresom 1976. godine.

Istraživači zemljotresa za gotovo svaki razorniji potres pronašli su prethodna upozorenja iz životinjskog sveta, koja su, nažalost, ostala potpuno neshvaćena. Prvi podaci o tome su zabeleženi još 373. godine pre naše ere, pet dana pre potresa kod grčkog mesta Helike. Tada su sve životinje, čak i pacovi, zmije, lasice i crvi, pobegli iz grada. Dana 4.decembra 1690. godine zavijanje pasa u koruškom zamku Trefen u Austriji spasilo je živote stanovnicima zamka, koji je bio potpuno razoren potresom. Potres u Napulju 14. avgusta 1851. godine, najavile su svinje! Skoro deset dana pre tog događaja ujedale su jedna drugu. Pred sam potres oglasili su se i magarci neobičnom vikom. Noć uoči potresa u Skoplju došlo je do nemira među životinjama u zoološkom vrtu. Nekoliko dana pre potresa u Hsingtai-u u Kini zmije su izašle na sneg, što se ponovilo 1975. godine u Hajhengu, kada su se mesec i po pre potresa štakori pojavljivali u čoporima. Dvadeset minuta pre tog potresa, koji je bio jačine 7.3 stepena po Merkaliju, kornjača je iskočila iz vode i počela ispuštati krikove!

Još nešto posebno o ovom fenomenu: i biljke se uoči potresa neverovatno ponašaju. Nedeljama pre potresa koji je u dece,mbru 1971. godine razorio Jangce, procvetale su stabljike krompira, zatim hajdučica i kineski kupus. Šest nedelja pre potresa u Hajhengu procvetala su stabla kajsija, iako je bila zima.

Ima li objašnjenja za sve ovo

Kako stručnjaci objašnjavaju ove neobične životinjske osobine, čije bi tačno tumačenje pomoglo pravovremenom otkrivanju potresa i tako smanjilo broj ljuskih žrtava? Postoji nekoliko objašnjenja ove pojave, ali ni jedno nije dovoljno pouzdano da bismo ga smatrali istinitim.

Jedno od mogućih objašnjenja ovih karakteristika životinja jeste njihov sluh, koji je često savršeniji od ljudskog. Dokazano je, na primer, da su životinje mogle predosetiti i velike odrone snega ili stena, a britanski zoolog Mauris Barton opisao je kako ribe iskaču iz vode kada putem prođe težak kamion. Životinje, dakle, reaguju na određenu frekvenciju vibracija. Potres mogu predosetiti ako ga najavljuje neki zvuk kojeg ljudi ne mogu čuti, iako smo spomenuli primere kada su potres predvidele životinje sa sluhom sličnim čovekovom. Stručnjaci tvrde da hipoteza o slušnom predviđanju potresa nije tačna i da se na taj način ne mogu objasniti očita prognostička svojstva životinja pre potresa.

Drugi aspekt objašnjavanja ovih zagonetnih pojava je u električnim poljima, koja utiču na određene osećaje kod životinja. Poznato je da kroz čoveka koji stoji na Zemljinoj površini prolazi električna struja jačine 1014 ampera, što na njega ne deluje negativno. U visokim brdima ili na moru čovek može doživeti efekat električnog pražnjenja ili takozvanu “Vatru Sveta Elma”, prilikom čega mu se pucketajući diže kosa na glavi. Moguće je da atmosferska električna polja utiču na životinje jače nego na ljude, što onda izaziva direktne psihičke poremećaje. Kod ljudi ti psihički poremećaji nisu bitni, jer jedino pridonose osetljivosti na promenu vremena, ali se kod životinja električne promene polja očituju u seljenju gnezda i traženju “čistog” mesta bez uticaja atmosferskog elektriciteta, što su potvrdili i ogledi sa hrčcima i pčelama.

Istraživači su zaključili da električna napetost može biti značajna za životinjsko predosećanje potresa. Brzo menjanje električnih polja značilo bi i predznak potresa.

Stručnjaci su izučavali i delovanje magnetskog polja na životinje. Naime, poznato je da brojne životinje imaju magnetska osetila koja im služe u orijentaciji u prostoru. Najpoznatiji primeri su svakako golubovi pismonoše i ptice selice, iako je dokazano da magnetski uticaj deluje i na pčele, termite, bakterije, insekte i ribe. Jasno je da te životinje mogu uočiti promene magnetskog polja do kojih dolazi pre potresa, ali je teško verovati da bi ih razlikovale od uobičajenih atmosferskih magnetnih oluja. Zato se smatra da promena magnetskog polja, koja kod životinja izaziva dezorijentisanost, ali ne i strah, nije uzrok predviđanja potresa.

Posmatrana je i upotreba čula mirisa kod životinja, kojim bi one mogle osetiti eventualni miris izlazećih zemljanih plinova, koji najavljuju tektonske poremećaje. Sve životinje, osim majmuna i ptica, imaju bolje čulo mirisa od čoveka i takva je pretpostavka potuno logična. No, životinje se sa takvim plinovima i inače susreću, pogotovo one koje kopaju rupe u zemlji, i miris plina im nije ništa neobično. Pre potresa pomahnitaju čak i ptice pevačice koje mirise uopšte ne osećaju, i to sve opovrgava tvrdnju o čulu mirisa kao glavnom otkrivaču potresa.

Jedino se dugotalasna elektromagnetna zračenja iz zemlje mogu smatrati mogućim fizičkim predznacima potresa. Tako je barem tvrdio Helmut Tribuč, autor knjige Predznaci potresa, u kojoj je naglasio ekperimente američke mornarice sa elektomagnetnim zračenjem, kojim su promenili kurs leta ptica selica. Ipak, konačnog zaključka o mogućem uzroku ove tajanstvene pojave kod brojnih životinja, još nema. Preostaje da se naučnici i dalje bave sa ovim, znajući da ispitivanjem ovih životinjskih moći pre svega mogu da pomognu ljudima.

Životinje govore

Zanimljivu pojavu kod mrava otkrio je u tadašnjoj Holandskoj Gvajani, zoolog Ivan Sanderson. Matica, ili kraljica mrava (Macrotermes bellicosus), nestajala bi iz svoje prostorije u mravinjaku, iako je to bilo fizički nemoguće. Naime, kraljica mrava je prevelika da bi mogla izaći iz ćelije kroz vratašca kojima prolaze drugi mravi. Nemoguće je, takođe, da sruši ćelije koje su tvrde poput betona. Zagonetka nestanka mravlje kraljice je izgledala neshvatljiva, ali je Sanderson ustanovio da je reč o teleportaciji. Naime, obojio je kraljicu mrava prepoznatljivom bojom i zatvorio njenu ćeliju. Kroz nekoliko minuta ona je jednostavno nestala! Sanderson je nastavio kopati po mravinjaku. Naišao je na istu, obojenu, mravlju kraljicu, kako mirno boravi u nekoj drugoj prostoriji, hraneći se i ležući jaja. Ovaj zoolog posvetio je istaživanju mrava četrdeset godina, da bi došao do zaključka o životinjskoj, to jest mravljoj teleportaciji, što su potvrdili i drugi naučni istraživači.

Među najpoznatija svetska životinjska čuda spadaju psi i mačke koji govore ili čak računaju, a takvih primera zabeleženo je na desetine. Iako su najčešće kućni ljubimci ti koji su najpametniji, među neobičnim životinjama možemo pronaći i slona. Najrazgovorljiviji slon na svetu bio je Batir iz zoološkog vrta u Karagandi u Kazahstanu. To je bio indijski slon koji je znao izgovarat: “Batir je dobar” i reči kao što su “piti” i “daj”. Inače, noćni čuvar u ovom zoološkom vrtu je tvrdio da Batir noću razgovara sam sa sobom!

Najviše životinja koje govore ima među psima i mačkama. Amerikanac Džerald Rajt, nastanjen u Dalasu, imao je dobermana koji govori “zdravo”, “volim te”, “mama”,”van”, kao i imena petnaestak žena, i to dubokim basom, kako su izveštavali novinski reporteri. Lancer, kako se ovaj pas zvao, je i svog veterinara oslovljavao imenom. Svedoci su tvrdili da pas sasvim čisto i precizno govori i da nije reč ni o kakvom triku njegovog vlasnika, već o svojevrsnom čudu prirode.

Takođe govore i mačke, poput Muri, koja je na nemačkom jeziku mogla reći “da”, “ne” i “Ana”, a mogla je i pevati uz klavir. Štaviše, Muri je nastupala na internacionalnom šou programu u Beču. No, to nije ništa prema Vajti, mački pričalici koja je živela na Floridi. Ona je bila jedna od dve mačke porodice Deem (druga mačka je Bleki, što nije nevažno.) Naime, Vajti (Bela) je za sebe govorila kako je “dobra mačka”, dok je govorila za Bleki (Crna) da je ona “loša mačka”. Uz to, Vajti je jedina mačka koja je dala intervju, i to magazinu Fate, 1965. godine. Moć govora ove po izgledu sasvim obične mačke nije razjašnjena, uprkos velikom trudu nekoliko naučnika. No, u vezi sa Vajti se ipak pojavilo jedno starinsko, okultno tumačenje: da je u vlasti duha ili da je čarobnjački medij. Slično objašnjenje bilo je dano i za Bena, psa koji je govorio, kojeg je dr E.J.Dingval u svom radu uporedio sa snagom crnog psa srednjevekovnog čarobnjaka Agripe, koji nije samo mogao govoriti, nego je znao i tajne svog gospodara.

Lično na računaru imam video snimak mačke koja, verovali ili ne koristi viljušku dok jede. Neverovatno za pogledati.

Životinje kao računari

Brojni su primeri životinja koje računanjem ili pisanjem pokazuju svoju veštinu i pamet. Ćerka Tomasa Mana, Elizabet Man Borgese, posedovala je engleskog setera imena Arli, koji je živio u njenoj vili u Fiesolu, u Italiji. Arli je učio ispisivati simbole, koje je pritiskao njuškom kako bi ostao otisak na papiru. Vremenoj je naučio ispisivati kraće reči, njih nekoliko, i to je mogao ponavljati. U nemačkoj su početkom prošlog veka bili u pravoj modi “obrazovani” konji, psi, mačke i ostali ljubimci. Pas Paul Mojkel iz Manhajma znao je računati, i to ne samo sabirati, oduzimati, deliti i množiti. Rolfa, kako se ovaj pas zvao, ispitivali su eminentni matematičari, zoolozi i psiholozi, pa je tako dr Oshausen iz Hamburga tokom 1913. godine ustanovio zaista genijalna svojstva tog psa. Mogao je izračunati i kubni koren iz broj 1331. Ispitivanja ovog psa trajala su do 1919. godine, kada je uginuo.

Rolfove moći imala je i njegova naslednica Lola, koja je takođe bila ispitivana od strane stručnjaka. Porodičnu tradiciju računanja nasledila je i Lolina naslednica Ana. Autori koji su se bavili istraživanjem ovog neobjašnjivog fenomena tvrde da su došli do velikog broja sličnih primera u Nemačkoj i Francuskoj.

Osim pasa, u računanju su se dokazali i konji. Poznate konjske račundžije bile su u mestu Elberfeld, u Nemačkoj, gde su ih dolazili ispitivati. Konj nazvan Muhamed je bez greške računao zadatke poput kvadratnog korena broja 1.874.161 ili četvrti koren od 7.890.481. U jednoj od knjiga o konjima iz Elberfelda, profesor Edinger piše da se radi o “duši životinje koju treba razotkriti”, ili o misterioznom stanju njihovih misli. O kakvim se moćima, zapravo ovde radi, ni u ovim slučajevima nije otkriveno.

Takođe, nije otkriveno ni tajanstveno terapeutsko dejstvo delfina. Zna se, a i danas se umnogome koristi ovo tajanstveno svojstvo delfina u lečenju autistične dece. Na neki čudan način delfini su u stanju da pomognu autistima i da ih izvlače iz njihovog zatvorenog sveta. I mnoge druge životinje, pogotovo psi, koriste se danas u razne terapeutske svrhe.

Naravno, tajanstvene moći životinja nisu samo one vezane uz njihova osetljiva čula koja predosećaju potrese, ili uz pamet kojom računaju ili govore. Mnogo je drugačijih životinjskih neobičnosti, poput mačaka sa krilima, od kojih neke i lete. Ovako barem proizilazi iz izveštaja londonskog lista Deili Miror koji je 1933. godine izveštavao o događaju u mestu Sumerstaun pored Oksforda. Neka gospođa Grifits ispričala je reporteru tog lista kako joj je jedne večeri na sto sletilo neko neobično biće. Radilo se o mački sa krilima, što i nije velika retkost, kako kažu upućeni. Ipak, ta neobična stvorenja, poput onog u Oksfordu, završe u zoološkom vrtu kao atrakcija za posetioce i fotoreportere. Većina slavnih mačaka sa krilima ne mogu leteti, pa im krila služe isključivo za ukras.

Kao i ljudi, i životinje svoje ekscentričnosti upražnjavaju na raznim mestima. Jasno, to izgleda ekscentrično i zagonetno samo onda kada je reč o potpuno neuobičajenom ponašanju životinja. Primera radi, uvaženo je mišljenje da svinje ne plivaju, iako su opažene u dugim putovanjima morem. Godine 1973. jedan ribar je naišao na svinju na pučini, 30 kilometara daleko od Majamija, na Floridi. Nije objašnjeno ša je ta svinja tamo radila, ali ništa manje čudno nije ni plivanje nilskih konja po moru oko Mozambika, koje je opaženo nekoliko puta. Opaženo je da i slonovi imaju slične potrebe, a pronađeno je i mnogo slonova uginulih u moru.

Zanimljiv slučaj se dogodio na jednom brodu za krstarenje u Kineskom moru 1950. godine. Iznenada je do broda doplovio majmun, kakav inače obitava na udaljenom ostrvu Borneo, odmorio se na palubi, i skočio natrag u more. Uopšte nije poznato otkud se pojavio, ali je slučaj dokumentovan.

Dakako, još je mnogo nerazjašnjenih primera tajanstvenih moći životinja, koji nas zapravo uče da je svet oko nas nešto što nikada ne možemo upoznati do kraja. Stoga nam preostaje samo da se čudimo i beležimo činjenice o neverovatnim životinjskim zagonetkama, nadajući se barem delomičnom razrešavanju ovih večnih tajni.

 

Izvor: conopljanews.net, Foto: unsplash

Copy link
Powered by Social Snap