Najfascinantniji mozgovi životinja

 

Najfascinantniji mozgovi životinja. Izdvajamo neke od najfascinantnijih životinjskih mozgova na svetu.

Mozak je fascinantan i misteriozan organ, mali biološki računar koji diktira sve što njegov vlasnik čini. Životinjski mozgovi variraju od male grupe neurona pa sve do ogromnih i neverovatno kompleksnih mozgova, kao što je i naš vlastiti.

Ovo su samo neki od najfacinantnijih mozgova na svetu…

Inteligentni delfini

mozgovi zivotinja 0

Mozgovi delfina su zapravo veći od naših. Dok neke životinje pokazuju da veličina nije uvek važna, delfini ipak uz ovaj veliki mozak imaju sposobnost prepoznavanja, pamćenja i rešavanje problema, što ih zvanično čini najbližim ljudima (po inteligenciji).

Neokorteks kod delfina je složeniji čak i od našeg, a strukturisan je kako bi im omogućio samosvest. Delfini, kao i ostali kitovi iz porodice mogu biti veseli, tužni, pa čak i ljuti. Nažalost, postoji broj slučajeva gde su postali zlopamtila i osvetili se ljudima.

Vrane su pametnije nego što mislite

mozgovi zivotinja 1

Vrane, gavrani i svrake su daleko pametnije nego što većina ljudi misli – gotovo su pametne kao i primati! Njihove izvanredne mogućnosti pamćenja, socijalne veštine i sposobnost da koristite alate je zapanjila naučnike.

Njihova sposobnost korišćenja alata, uključujući i alat za brušenje i obrađivanje drveta, može nadmašiti sposobnost primata kao što su šimpanze. Naučnik koji ih proučava, Christopher Bird, primetio je još jednu fascinantnu stvar koju vrane rade: Ako ih posmatrate, one će sakriti svoju hranu, a pri tome će vas pokušati prevariti, na primer – staviće kljun u zemlju, ali u rupu neće ostaviti hranu.

Zombi Mravi

mozgovi zivotinja 2

U ovom slučaju, sam mozak nije toliko fascinantan, koliko je fascinantna parazitska gljivica koja izraste na njemu. Cordyceps gljiva zarazi mrava, pretvori ga u zombija i manipuliše njegovim ponašanjem.

Kao nešto iz noćne more, Cordyceps bukvalno natera mrava da se popne ne neku biljku. Nakon što to ovaj i učini, gljiva ubija mrava i počinje rasti iz njegove glave.

Najmanji nervni sistem

mozgovi zivotinja 3

Uprkos tome što imaju tela zajedno sa očima, mozgom, krilima, mišićima, crevima i genitalijama, majušna Megaphragma mymaripenne osa je manja od jednoćelijske amebe.

Istraživači su otkrili da ova osa ima jedan od najmanjih nervnih sistema. Mali broj neurona koji postoje unutar glave ove ose jednostavno nestane kada ova odraste – jer u glavi nema dovoljno mesta za mozak. Ove ose inače žive samo pet dana.

Sitni ali moćni mozak

mozgovi zivotinja 4

Sitni mozak nematode C. Elegans ima samo 302 neurona, ali uprkos tome, ovaj crv je u stanju obavljati iste funkcije kao i mnogo razvijeniji organizmi.

Naučnici proučavaju ovaj neverovatni mozak kako bi bolje shvatili osnovne mehanizme koji mu dopuštaju da vrši složene radnje. Neki naučnici čak smatraju da je razumevanje mozga ove nematode ključ za tajne ljudskog mozga.

Pijavice i njihova 32 mozga

mozgovi zivotinja 5

Pijavice uglavnom smatramo užasavajućim i čudesnim. Ovi životinjski vampiri koji nam piju krv mogu biti i paraziti i lekovi koji čiste zaražene rane.

Kako god da ih vi doživljavate, jdno je sigurno: ova stvorenja su apsolutno fascinantna – oni imaju pet pari očiju, 300 zuba i 32 mozga! Iako tehnički imaju samo jedan, njihov mozak je sastavljen od 32 ganglija, i smatra se kao 32 mozga.

Problematični mozak Kavalijer King Čarls španijela

mozgovi zivotinja 6

Cenjeni zbog svog prelepog izgleda i prijateljskog ponašanja, Kavalijer King Čarls španijeli su sve popularniji kućni ljubimci. Ali, uzgoj koji se dogodio tokom godina doveo je do vrlo ozbiljnog problema: stanje koje se naziva syringomyelia, u kojem je mozak životinje prevelik za lobanju.

Neurolog dr. Claire Rusbridge opisuje problem ovog psa kao noga veličine 35 ugurana u cipelu veličine 25. Nažalost, ovo stanje pogađa do trećine ukupnog stanovništva pasmine i veoma je bolno za nesretne pse.

80% Tela najsitnijih vrsta pauka je mozak

mozgovi zivotinja 7

Mozgovi sitnih vrsta pauka su tako veliki u odnosu na ostatak tela, da se naprosto prosipaju u njihove noge. Do ovog otkrića su došli naučnici na Smithsonian Tropical Research Institutu, utvrdivši da centralni nervni sistem najmanjih pauka popunjava gotovo 80% njihove telesne šupljine.

Mi sumnjamo da je telo pauka uglavnom mozak jer opšte pravilo za sve životinje, koje se zove Haller pravilo, kaže da ako se veličina tela smanjuje, mozak se povećava. Ljudski mozak predstavlja samo oko 2-3% naše telesne mase. Neki mozgovi kod najmanjih mrava predstavljaju oko 15% biomase, a neki od ovih paukova su daleko manji.

Ljudski mozak

mozgovi zivotinja 8

Naravno, i ljudi su životinje, i nije da se hvalimo (jer to možemo) ali naši mozgovi su poprilično spektakularni. Jasno je da su naši mozgovi evoluirali iznad bilo koje druge vrste, ali njihova složenost je još uvek izvan našeg razumevanja.

Naši mozgovi koriste 20% ukupnog kiseonika u našim telima, mogu obraditi podatke (ekvivalentna brzina) 268 kilometara na sat i mogu živeti do šest minuta bez kiseonika. Postoji i poznati mit koji tvrdi da koristimo samo 10% našeg mozga. Ovo naravno nije tačno, jer svaki deo mozga ima poznatu funkciju.

 

Izvor: pixelizam.com, Foto: unsplash

Copy link
Powered by Social Snap