Zanimljivosti o lisici

 

U potrazi za zanimljivim informacijama o lisici, u narodu popularnoj po svojoj lukavosti, izdvojili smo neke zanimljivosti koje vam mogu biti interesantne.

Lisica (Vulpini) je je naziv mnogih životinja iz porodice pasa koje su uz čoveka najrašireniji kopneni sisari na svetu. Uprkos tome, o lisicama većina ljudi i dalje zna jako malo, što je možda i razlog zašto smo ih kroz istoriju progonili i lovili, kako zbog krzna, tako i zbog straha od njih. Ako ih malo bolje upoznamo možemo se uveriti da su ova prekrasna bića drugačija od onoga što smo kao mali učili o njima. One su brižni roditelji, razigrane i često prijateljski nastrojene životinje.

Lisice su brižni roditelji

Lisice se reprodukuju jednom godišnje, a ženka okoti od jednog do 11 štenaca (prosek je šest), koji su rođeni slepi i ne otvaraju oči sve do devetog dana nakon rođenja. Tokom tog vremena ostaju u brlogu sa ženkom koja ih ne ispušta iz vida, dok mužjak donosi hranu. Oni žive sa svojim roditeljima sve dok ne napune sedam meseci.

Lisica štiti svoje štence sa iznenađujućom odanosti, a to potvrđuje i jedan primer koji se nedavno desio u Engleskoj. Naime, jedno štene lisice je uhvaćeno u zamku i bilo zarobljeno čak 2 sedmice, ali je preživelo jer mu je majka svaki dan donosila hranu.

Rep lisice

Baš kao mačkama, i lisicama njihov gust rep služi kao balans pri kretanju. Međutim, to nije jedina funkcija koju ima rep lisice. Naime, lisica koristi svoj debeo rep kako bi se pokrila i ugrejela zimi, kada je hladno vreme, ali i za davanje signala u komunikaciji sa drugim lisicama. Jedna zanimljiva informacija vezana za lisice je to da one komuniciraju međusobno tako što ostavljaju urin u blizini drveća i kamenja, kako bi obavestile ostale o svom prisustvu. Možemo reći da je to jedna karakteristika slična onoj koju imaju i psi.

Lisice vole da se igraju

Lisice vole da se igraju. Igraju se međusobno, ali i sa drugim životinjama. Jedna od omiljenih igračaka su im loptice, ali pošto je u divljini teško pronaći savršenu lopticu, lisice će često ukrasti jednu sa golf igrališta.

Jedna lisica je nedavno u Švajcarskoj postala opsednuta krađom loptica da je čak ni igrači nisu mogli uplašiti. U drugom slučaju lisica je svaku noć krala kugle za boćanje jednog Francuza, a toliko se volela igrati sa njima da je uvek ignorisala obližnji kokošinjac.

Lisice vole da se druže sa drugim životinjama

Lisice su prirodno znatiželjne životinje. Kao takve, one povremeno prilaze drugim životinjama, čak i onima koje bi u određenim okolnostima mogle biti njihov neprijatelj. Poznati su brojni slučajevi lisica koje su se sprijateljile sa psima ili mačkama, a često je lisica bila ta koja je prišla drugoj životinji.

Nedavno istraživanje je pokazalo da su jedna od prvih životinjskih vrsta sa kojima su se lisice sprijateljile bili upravo ljudi. U severnom Jordanu je pronađeno 16.500 godina staro groblje u kojem su pronađeni ostaci odraslog muškarca (čoveka) i njegove pratilje lisice. S obzirom da je grob stariji za oko 4000 godina od prvog groba u kojem su zajedno pronađeni čovek i pas, lisice su možda bile naši prijatelji mnogo pre sivog vuka (današnjeg domaćeg psa).

Iako su klasifikovane kao psi, imaju dosta zajedničkog sa mačkama

Uprkos tome što su klasifikovane kao vrsta psa, lisice u mnogome više liče na mačke nego na pse. Njihove zenice su poput mačjih zbog čega imaju izvrstan noćni vid. Mnoge lisice su izvrsni penjači, a neke čak i spavaju na drveću. Lisice čak i love na sličan način kao mačke. Uhode plen i zatim iznenada nasrnu na njega.

Njihovo kretanje je vrlo elegantno, slično mačjem, a imaju i izuzetno osetljive brkove koji im pomažu da održe ravnotežu (baš kao i mačkama njihovi).

Lisice koristite Zemljino magnetno polje

Poput navođenih projektila, lisica koristi Zemljino magnetno polje. Druge životinje, kao što su ptice, morski psi i kornjače takođe koriste magnetno polje za navigaciju, ali lisica je prva životinja (za koju znamo) da isto koristi i da uhvati plen.

Prema New Scientist-u, lisica može videti Zemljino magnetno polje kao “zatamnjeni krug” na svojim očima koji potamni kada je okrenuta prema severu. Kada se senka i zvuk plena poravnaju, lisica zna tačan smer u kojem treba brzinom navaliti na plen.

Arktičke lisice se počnu tresti od hladnoće tek na -70 stepeni Celzija

Arktička lisica, koji živi u najsevernijem području hemisfere, se može nositi sa hladnoćom bolje od većine životinja na Zemlji. Njima postaje hladno tek na -70 stepeni Celzija!

Njihovo belo krzno ih greje i u najhladnijim danima, ali im takođe služi i kao odlična kamuflaža, bilo da love ili da se sakrivaju od predatora. Kako se sezone menjaju, tako se menja i njihova boja krzna. Kada se sneg krene topiti njihove dlake postaju sivo-smeđe, kako bi se bolje uklopile sa stenama ili zemljom iz tundre.

 

Izvor: pixelizam.com, Foto: unsplash

Copy link
Powered by Social Snap