Šta su mantre i čemu služe?

 

Većina meštana bilo kojeg evropskog grada veruje da su mantre one pesme koje na trgovima pevaju ošišani ljudi obučeni u žute haljine. Ali mantre su mnogo više od toga, a u ovom članku pročitajte kakva im je funkcija, kako se, kada i gdj rade.

Prema definicijama uglednih ustoričara religija, mantre su “magične formule utemeljene na verovanju u nadprirodnu moć, a izazivaju unutrašnju vibraciju koja pomaže koncentraciji duha i samoostvarenju”. Ili jednostavnije, mantre su mistični stihovi indijskih svetih spisa, koji imaju skriveno značenje i koje često rade indijski duhovni učitelji gurui da bi uputili svoje učenike u duhovnu nauku, nešto nalik prizivanjima, bajalicama ili molitvama.

Delovanje mantra ne mora odmah biti očigledno, niti naročito efikasno, ali to je nešto što dotiče većinu naših ozbiljnijih poduhvata. Njima se mogu baviti vrlo uporne i duhovne osobe, u kojima barem delom titraju odvažnost i nepokolebljivost, vrline kojima su bili naoružani drevni mistici u Indiji ali i u drugim sredinama.

Takav učenik mora dosledno provoditi program koji zacrta. Odluči li, na primer, 1080 puta ponoviti neku mantru određenog dana, a bude u tome ometen nakon što je mantru ponovio tek nekoliko stotina puta, novi ciklus trebao bi započeti ponovo od nule. Ovakav pristup snaži volju praktičara i omogućava mu brži, odnosno ikakav stvarni napredak. Čim sedne na svoje mesto za meditaciju, on mora zaboraviti sve druge obaveze, želje, prohteve i ideje.

Nadmudrivanje

Posao što ga očekuje, naime, nije nimalo lak i odnosi se uglavnom na nadmudrivanje sa vlastitim umom, koji će nuditi i obećavati sve samo da bude pošteđen daljem izlaganju meditaciji i uticaju mantra. Naš um, naime, ne nalazimo u stanju smirenosti i jasne fokusiranosti, koje smo naznačili kao naše nužno odredište. U početku raspolažemo sa prilično slabim i nervoznim umom, naviklim na stalne podražaje, čija je zavisnost od sadržaja svesti vrlo jaka; možemo reći da je poput zavisnosti okorelog narkomana od heroina ili kokaina.

Ukratko, udubljenost u neku mantru i njeno značenje, odnosno duže ponavljanje neke mantre (na sanskrtu: japa), nešto je što uopšte ne impresioniše naš prilično neuvežban um, zahteva određen napor.

Mantra tako postaje oruđe onih koji su nezadovoljni kontrolom koju imaju nad svojim umom, svojim psihičkim stanjem, kao i iskorišćavanjem vlastitih kapaciteta, odnosno oruđe onih koji žele uneti red u svoj psihički život i podstaknuti svoje postojeće moći.

Mora li to biti mantra? Ne mora, ali može, a to je vrlo bitno! Uporaba reči kako bi se ostvarila skrivena istinska volja čoveka je prastar nauk. “U početku baše Reč, Reč baše sa Bogom i Reč baše Bog”, navodi Ivan u Svetom pismu. Hiljadu godina ranije u Rig Vedi nalazimo sličnu misao: “U početku baše Vrhovni Bog sa kojim baše Reč; ta Reč beše isto što i Vrhovni Bog”. Moć reči je ono na čemu se zasniva i moć mantre.

Moć

Smatra se da mantre, kad su dobijene od duhovnog učitelja, imaju neograničenu moć. U Sadhanamali, tantričkom tekstu velikog značaja, tvrdi se čak bez oklevanja da ne postoji ništa što se ne bi moglo ostvariti mantrama, ukoliko se primenie po pravilima. Može se čak postati i Buda! Mantra “lokanata”, na primer, rasterećuje čoveka svih mogućih grehova, dok je mantra “ekađata” toliko moćna da praktičar, čim je izgovori, postaje zaštićen od svake moguće opasnosti.

Psihološki posmatrano, mantre su reči sa skrivenom porukom, koje dugotrajnim ponavljanjem obuzmu čovekovu svest i podsvest. Zamislimo da neko ko sebe doživljava kao nervoznu i napetu osobu meditira sa mantrom koja pobuđuje smirenost uma i sklad u duši. Odabrana mantra uskoro će se sukobiti sa delovima njegovog karaktera koji insistiraju da je on nervozna osoba, da je nemoguć raskid od nervoze i slično. Nastala napetost učiniće ga isprva još nervoznijim, kao što zver koju lovimo postaje najopasnija kad je sateramo u ćošak.

Kad se dovoljno dugo “poslužuje” umu, mantra nužno izaziva neprijatno oslobađanje pristupnih ili potisnutih osećanja koja nisu u skladu sa datom mantrom. Ishod može biti dvojak. Praktičar će ili odustati od svega, ili će mantrom očistiti delove nezdrave psihe koji se nađu na putu njegovoj motivaciji.

Devet pravila

Postoji nekoliko pravila za ispravnu upotrebu mantri, a ovde opisujemo devet najvažnijih pravila koja trebaju znati svi praktičari:

1. Treba pronaći primeren prostor za meditaciju u kojem praktičara neće niko uznemiravati. Dok meditira, praktičar bi po mogućnosti trebao sedeti uvek na istom mestu u sobi. Izuzetak će biti izleti u prirodu, koje takođe može iskoristiti za duhovnu praksu. Meditiranje na istom mestu stvara kod praktičara uslovljene reflekse, što mu omogućava lakše opuštanje i bolju koncentraciju.

2. Dobro je ako meditaciju uvek imate u isto vreme, jer onda je učinak ravnomeran. U Indiji se smatra da je najpovoljnije vreme meditacije neposredno pred izlazak Sunca, jer tada meditiraju svi jogini, što kod praktičara može stvoriti povoljan psihološki učinak. Kako u Evropi zbog vremenske neusklađenosti Sunce ne izlazi u isto vreme, nije nužno da meditirate ujutro.

3. Položaj tela tokom meditacije mora biti takav da ne krivi kičmu. Ovo je naročito važno jer na taj način sprečavamo nelagodnost koja kvari meditaciju. Uobičajena poza za meditaciju je sedeći položaj sa prekrštenim nogama.

4. Meditant bi prema savetima indijskih jogina trebao svakako biti okrenut prema istoku ili severu tokom meditacije. Za ovo pravilo ne nalazimo nikakvo logično objašnjenje.

5. Tvrdi se da je idealno ako meditant sedi na beloj prostirci ispod koje se nalazi jelenska koža. Ni ovo pravilo se ne može objasniti, što nas ne treba sprečavati da ga prihvatimo. Oni koji ne žele raditi stvari za koje ne nalaze racionalno objašnjenje mogu pročitati u delima Carla Gustava Junga objašnjenja o neracionalnim magijskim učincima određenih objekata na čovekovu podsvest, svest i nadsvest.

6. Mantru treba pravilno odabrati, a u tome vam treba pomoći znalac.

7. Praktičar treba biti potpuno sabran i koncentrisan tokom meditacije. Ali osoba bez dovoljno iskustva u meditaciji sa mantrom nije u stanju odupreti se raznim nevažnim sadržajima, koliko god se trudila. Njen um stalno opsedaju misli koje nisu vezane uz mantru. Ne treba se zbog toga brinuti, to je u početku normalno. Ali, s vremenom, sabranost tokom meditacije mora biti sve izraženija.

8. Lični život praktičara mora biti skladan sa težnjom i ciljem. On ne može pola sata dnevno u meditaciji izigravati sveca, a već u idućih nekoliko sati učestvovati u ispijanju piva u zadimljenim barovima, bilo kakvom nemoralnom poslu ili razgovoru. Jedno se mora izbaciti iz života: ili to ili meditacija.

9. Poslednje važno pravilo obvezuje praktičara da meditira barem 20 minuta dnevno, jer to je najkraće vreme potrebno da se podstaknu psihološki procesi što mogu izazvati primerenu promenu kod praktičara. Nakon određenog vremena praktičar može produžiti trajanje meditacije na 40 minuta ili na 1 sat i 20 minuta.

Osobama koje nisu pod stručnim nadzorom iskusnog majstora ovakve prakse ne preporučuje se da same meditiraju duže od tog vremena. Indijski gurui preporučuju da se svaka mantra ponavlja najmanje 108 puta ili u nekoliko navrata po 108 puta. Broj 108 ima posebno sveto značenje i hinduističke krunice imaju upravo toliko zrnaca.

Na izletu

Osim svakodnevnog meditiranja sa mantrom, iskusnijim praktičarima se preporučuje povremeno meditiranje uz mantru neprekidno tokom više dana. Najjednostavniji način da se provede takva praksa je odlazak na planinarenje tokom vikenda u neko manje posećeno sklonište ili, još bolje, u planinarski dom ili hotel uz jezero ili more.

Tokom ovog izleta nećete se družiti sa ostalim gostima niti uzeti puni pansion, već ćete se hraniti veoma dijetno sa malo voća i peciva. Koliko je to moguće, provodićete zavet ćutnje, a trebate odustati i od seksa. Ovakav način života već sam po sebi dovodi do određene psihološki vrlo zdrave situacije, kakva je inače teško ostvariva u zapadnjačkim gradovima punim stresova i strasti. Ali sve ovo ne preporučuje se početnicima u meditaciji, već isključivo osobama koje meditiraju barem godinu dana, dobro poznaju efekte meditacije i pripremljene su za moguća neobična psihološka iskustva koja se mogu pojaviti tokom ovakve prakse.

Ko odustaje

Karakter praktičara meditacije je ključni faktor koji će usloviti svrhu ovakvog izleta u neistražene sfere duha. Sva moguća pravila, sve moguće mantre, samo su pomoćna sredstva kojima manipuliše svest prateći svoju određenu težnju.

Praktičar koji se uputi u tako nešto, čiji potezi proizlaze iz neprilagođenosti društvu, apatije i strastvene želje da se izbegnu obveze realnog društva, napredovaće veoma sporo ili će zbog pogrešne primene meditacije samo još više otežati svoju situaciju. Ovakve osobe brzo odustaju od svega, jer je upravo uzrok njihovog psihološkog stanja nemotivisanost da se suoče sa barijerama i bilo kojom težom aktivnošću.

Poznato je da čovek neće biti u stanju zadovoljiti svoje više potrebe, kao što su potrebe da se živi svesno i potpuno, ukoliko nisu kod njega primereno zadovoljene takozvane niže potrebe – one koje su nam svima poznate, ali i neke suptilnije, kao što je potreba za sigurnošću, samopoštovanjem i slično. Osobama ovog tipa preporučuje se stoga da izbegavaju meditacije i da sebi kao prvi zadatak u stvarnom duhovnom napretku postave stabilizaciju svog duševnog stanja većim naporom u stvarnom životu.

Ko napreduje

Osobe neopterećene sobom, koje imaju zadovoljavajuće materijalno stanje i čiji je emocionalni život normalno podmiren, brže će napredovati kroz mantrajogu ili bilo koju sličnu disciplinu. To mora biti osoba dovoljno otvorena za mogućnost da postoje viša stanja svesti, da u čoveku spavaju razne skrivene sile, da stresovi nisu stalni, već da se čovek može svesno menjati.

Napokon, osoba mora biti dovoljno racionalna da svojim sumnjivim rezultatima ne pripisuje čudotvornost i dovoljno objektivna da prepozna koji se psihološki procesi odvijaju u njoj. Treba imati i jaku potrebu da se uvidi istina stvari.

 

Izvor:studiomaras.com, Foto;unsplash

Copy link
Powered by Social Snap