Mnogi od nas nekada pomisle da su stvarno previše senilni i pogubljeni, kada shvate da se već drugi put vraćaju u prostoriju da uzmu nešto što su zaboravili pre izlaska iz kuće.
Sigurno vam se sto puta desilo da ste zaboravili da ponesete ključeve, ili nešto drugo što vam je jako potrebno, a nekima se i dešava da u trenutku zaborave gde su uopšte krenuli.
Naučnici sa poznatog i priznatog Univerziteta Notr Dam sproveli su istraživanje u kojem su otkrili da su za sve kriva – vrata!
Eksperiment u virtuelnom okruženju
Naime, psiholozi Gabrijel Radvanski, Sabina Kravic i Andrea Tamplin su ovaj eksperiment sproveli tako što su dvema grupama dali da igraju video igru u kojoj su se kretali pomoću tipki sa strelicama.
Oni su u igrici prilazili stolovima na kojima su se nalazili razni predmeti, a njihov zadatak je bio da ih odnesu sa jednog na drugi, a na svakom narednom se nalazio novi predmet.
Ti stolovi su se nalazili ili u istoj ili u različitoj sobi, a udaljenost koju su učesnici prelazili do svakog bila je jednaka. Isto tako, predmete su nosili u virtuelnoj torbi, ali nisu mogli da ih vide.
Povremeno su ih ispitivali o tome da li znaju koji predmet nose, a njihovi odgovori su bili sporiji i neprecizni kad su prolazili kroz vrata i išli u novu sobu.
Eksperiment u stvarnom okruženju
Radvanski je odlučio da sa kolegama sprovede ovaj eksperiment i u realnom okruženju. Zadaci su bili gotovo jednako postavljeni kao i u video igrici.
Prosečna udaljenost između stolova u svim sobama, bila je jednaka, ali virtuelne torbe su bile zamenjene kutijama za cipele. Na ovaj način učesnici nisu mogli u njih da vire i vide o kom je predmetu reč, zbog čega varanje nije bilo moguće.
Krajnji rezultati su bili gotovo identični eksperimentu u virtuelnom svetu, samo što je razlika između ove dve grupe u stvarnosti bila izrazito velika: Ispitanici koji su prolazili kroz vrata kako bi došli do stola i odložili predmet lošije su odgovarali na pitanje o tome koji predmet nose nego oni koji su predmet nosili u istoj sobi.
Da li su kriva vrata?
Definitivno je da je tzv. doorway effect, odnosno “efekat praga”, dokazao kako prolazak kroz vrata “briše” našu memoriju. Ali da li je zaista problem u vratima ili je ljudima lakše da zapamte stvari u prostoriji u kojoj su dobili informacije? Da bi odbacili ovu pretpostavku, psiholozi su izveli i treći eksperiment.
Tada su pojedini prolazili kroz jedna vrata da bi ušli u novu prostoriju, a zatim su se vraćali u prethodnu prostoriju kroz druga vrata. Prema pretpostavci o lakšem pamćenju stvari na mestima na kojima se dobijaju informacije, povratak u prostoriju u kojoj su uzeli predmet trebao je da im vrati sećanje, ali nije.
Efekat praga, u stvari, govori o tome kako na pamćenje ne utiče samo to koliko obraćamo pažnju na nešto ili se trudimo da zapamtimo. Mozak čuva informacije sve do onog trenutka dok ne proceni da nam više ne trebaju, pa ih zamenjuje novim. Da nije tako, naš um bi bio zatrpan velikom količinom informacija, koju ne bismo mogli da “svarimo”
Izvor: